Publika 54. Bitefa će u prologu festivala u septembru moći da vidi veliku ansambl predstavu "2020" u režiji Ivice Buljana, zasnovanu na knjigama Juvala Noe Hararija, a tokom festivalskih dana i slovenačku predstavu "Pluća" mladog reditelja Žige Divjaka, najavljeno je danas u Drami Slovenskog narodnog gledališča u Ljubljani.

Ljubljana u letnjem raspoloženju. Uz malo kiše, prve predstave se igraju, ponegde se u gradu nose i maske, pa i vas zamole da ih stavite, grad živi svojim tempom, ali se restorani i veći klubovi zatvaraju već oko 22, a mnogi prostori još ne rade.

Današnja konferencija Bitefa održana je u Nemačkom domu pored Drame Slovenskog narodnog gledališča, u prostoru pod skelama, uz prisustvo novinara iz Srbije i Slovenije, u prijateljskoj atmosferi, uz smeh, kao što biva među starim znancima.

– Prva predstava, u danu Prologa, uvešće nas u temu Bitefa, imajući u vidu da 2020. godina može da bude jedna od prelomnih godina. Ivica Buljan je to prepoznao i napravio odličnu predstavu – kazao je Ivan Medenica, umetnički direktor Bitef festivala.

„Od nastanka života na našoj planeti, pre četiri milijarde godina, nikada jedna vrsta nije sama menjala svetsku ekologiju. (…) Ova vrsta čovekolikih majmuna uspela je za sedamdeset hiljada godina sama da promeni svetski ekosistem radikalno i nepredvidljivo. Naš uticaj već je ravan posledicama delovanja ledenih doba i tektonskih pomeranja. Za jedan vek mogao bi da nadmaši i posledice onog asterorida koji je pre šezdeset pet miliona godina pobio dinosauruse“, citat je iz knjige Juvala Noe Hararija „Homo Deus“.

– Jedan od trenutno planetarno najpoznatijih i najuticajnijih naučnika i mislilaca, izraelski istoričar Juval Noa Harari, ovako opisuje dejstvo homo sapijensa na planetu Zemlju, na globalni eko sistem. Izabrao sam da se referišem na Hararija ne samo zbog njegovog ugleda, već i zato što će nas predstava rađena upravo po njegovim bestselerima „Sapijens: kratka istorija čovečanstva“, „Homo Deus: kratka istorija sutrašnjice“ i „21 lekcija za 21. vek“ uvesti u sve glavne teme koje tretira 54. Bitef: od najurgentnijeg globalnog problema današnjice, uništenja ekosistema i, posledično, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije „sveta posle“, sveta koji u savremenoj filozofiji nazivamo posthumanizam i transhumanizam. U ceo taj tematski spektar 54. Bitefa – u rasponu od uništenja globalnog ekosistema do uznemirujućih perspektiva čovečanstva – uvodi nas predstava koju smo, logično, postavili da bude prva, u tradicionalnom danu Prologa. Takođe, smo istakli da ove i srodne teme ona tretira upravo na osnovu Hararijevih analiza, zaključaka i prognoza. Reč je o spektakularnoj ansambl predstavi ubojitog naslova,  „2020“, reditelja Ivice Buljana, koju su koproducirala tri ugledna ljubljanska teatra/kulturna centra, Drama Slovenskog narodnog gledališča, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom – rekao je Medenica.

On je dodao da je, s obzirom na naslov, teme i činjenicu da je jedna od retkih velikih regionalnih, možda i evropskih predstava koja je stigla da se pojavi u 2020, pre početka pandemije, ona i svojevrsni omaž, kako je naglasio, „cinici bi rekli posmrtni“, godini koja je „temeljno potresla, ugrozila i izvesno, mada neznano u kom obliku i obimu, izmenila naše živote i svet, uključujući tu i pozorište“.

– Tako ona staje u red onih značajnih dela koja se referišu na neku, za čovečanstvo realno ili simbolički bitnu godinu: Orvelov roman „1984“, Kjubrikov film „2001: Odiseja u svemiru“, te predstavu Arijane Mnuškin „1789“, koja je pre skoro pola veka bila i na Bitefu – rekao je Medenica.

Troiposatnu predstavu „2020“ Buljan opisuje kao proizvod namere da napravi „naučni kabare“ u čijem su fokusu dijalog sa sadašnjošću i predstavljanje izazova bliske budućnosti.

Polazeći od Hararijevih bestselera, Buljan je scene iz njegovih knjiga povezao sa razmišljanjima samih glumaca „o temama koje se tiču svih nas“, a materijale do kojih se tokom rada na predstavi došlo je dramaturškinja Petra Pogorevc povezala u završni tekst.  Predstava, prema zamisli reditelja, počinje uvodom Slavoja Žižeka u Hararijevo delo, a slede scene nalik onima s početka „Odiseje u svemiru 2001“, smenjuju se prikazi istorije civilizacije, sa sve masovnim scenama, songovima i plesom, dok se preispituje uloga čoveka u nestanku čovečanstva i njegova krivica. U drugom delu, uz reference na „Homo Deus“ i „eru raspomamljenog kapitalizma“, u duhu imerzivnog pozorišta uključuje se i publika, a treći deo je, kako to opisuje reditelj, u duhu serije „Years and Years“ i dešava se 2020. ili u bliskoj budućnosti.

Na sceni se sve vreme „vrte“ i intervjui iz tri TV studija: u jednom Hararija intervjuiše Mark Zakerberg, u drugom koreograf predstave „2020“ Ahmed Souru iz Burkine Faso voditeljki Zvezdani Mlakar govori svoju životnu priču, a u trećem se Balkanci svađaju oko politike. U predstavi se pojavljuje i scena, preuzeta od Hararija, o šišmišima koji napadaju čoveka, što potom izaziva pandemiju. Predstava je, inače, premijerno izvedena u januaru ove godine, pre nego što će se o koronavirusu naširoko govoriti u Evropi.

– Predstava je nastajala godinu dana, uz razgovore s producentima i glumcima, i došli smo do nje. Ona je produkcijski zahtevna za izvođenje, igra se u velikoj sali, jer ova predstava izmiče prostornim standardima. Ovo je bitefovska predstava u širem smislu. Oslonili smo se i na autorski rad glumaca, oni su govorili o svojim odnosima prema tekstu, predlagali koreografije… Predstava i u političkom smislu govori kolika je opasnost danas, a teatar ima tu moć da ponudi pouku o neophodnoj solidarnosti, a ne o zatvaranju granica, i o novoj, drugačijoj svesti o planeti – kaže Buljan.

Izvođenje ove predstave na Bitefu biće prvo nakon što je obustavljeno igranje zbog koronavirusa, najavili su Buljan i Medenica, dodajući da će biti igrana u beogradskom Narodnom pozorištu, ne samo zbog veličine scene, nego i mogućnosti njene rotacije, neophodne za samo finale.

– Teatar bez dodira je apsurdan. Epidemijske mere su jedno, a pozorište nešto drugo – istakao je Buljan, na šta je Medenica dodao i da će u predstavi, s obzirom na njenu imerzivnost, „glumci i utrčavati u publiku“.

Pored „2020“, publika će moći da vidi i jednu sasvim drugačiju predstavu iz Slovenije.

– Vrhunsku glumu, samo na drugačiji, minimalistički način videćemo i u predstavi „Pluća“ u režiji Žige Divjaka. Osim što je to umetnički jaka predstava, ona se takođe uklapa u teme ovogodišnjeg Bitefa. Ova drama o izazovima s kojim se suočavaju današnji ljubavni parovi pokreće, između ostalog, i jedno, na prvi pogled apsurdno, čak i morbidno, ali suštinski sasvim legitimno ekološko i etičko pitanje: da li je ispravno rađati decu u prenaseljenom svetu, u kome svako nove biće troši dragocene zalihe kiseonika, ali i svetu u kome taj novi život u startu očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti.Treći razlog što smo pozvali ovu predstavu je i ona dijagonala iz znaka Bitefa, koja znači promociju novih imena, reditelja, glumaca, pisaca… Želeo bih da Žigu Divjaka lansiramo među značajne mlade evropske reditelje, gde mu je  i mesto. Tako nešto smo već uspevali ranijih godina – kazao je Medenica i podsetio na ceo niz imena mladih reditelja, među kojima i na Jerneja Lorencija.

Predstava „Pluća“ u režiji Žige Divjaka u produkciji Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane donosi priču po komadu savremenog britanskog dramskog pisca Dankana Makmilana sa samo dva lika na sceni: parom tridesetogodišnjaka koji se, nakon njegovog iznenadnog pitanja da li ona želi da imaju dete, upušta u hiperrealistički dijalog kakav otkriva svu kompleksnost njihove veze u svetu stalne nesigurnosti, propituje lične vrednosti, kriterijume i ambicije, ali će, kako kaže Divjak, otvoriti i pitanja poput onih da li tek puko živimo lične živote ili saučestvujemo u oblikovanju našeg sveta, naše planete, gde počinju i završavaju se naša sloboda i odgovornost, gde postaviti granicu ili da li samo nesvesno menjamo svet malim odlukama ili svet nesvesno menja nas.

„Mogla bih da letim do Njujorka i nazad svakog dana sedam godina, a da ne ostavim toliko karbonskih otisaka kao kad bih rodila bebu. Deset hiljada tona ugljen dioksida. Toliko je teška Ajfelova kula. Rodiću Ajfelovu kulu“, kaže u jednom trenutku devojka koju igra Nina Ivanišin, a za tu ulogu ove godine pripala joj je nagrada Prešernovog fonda.

Žiga Divjak se na konferenciji zahvalio na prilici da „Pluća“ predstavi publici Bitefa.

Tačni datumi održavanja ovogodišnjeg Bitefa biće naknadno saopšteni.