Za Festival alternativnog filma i videa (AFV) u Domu kulture Studentski grad na konkursu Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo nije izdvojen ni dinar, prvi put nakon 2003. godine, zbog čega je održavanje najstarije i jedne od napoznatijih smotri eksperimentalnih i avangardnih ostvarenja u regionu dovedeno u pitanje, navode organizatori.
Komisija Ministarstva kulture je u obrazloženje odluke da ne podrži AFV navela da je festival prepoznat, ali da „nije ušao u grupu najprioritetnijih projekata“, navode u organizacionom timu festivala pokrenutog još 1982. godine, podsećajući da republika nije pomogla ovu smotru samo u vreme ratova devedesetih. Organizatori su stoga apelovali na komisije, Ministarstvo, grad Beograd, Filmski centar Srbije i druge ustanove da „ne dozvole urušavanje festivala i eksperimentalog filma u Srbiji i donesu odluke koje omogućavaju njegov dugoročan razvoj“.
„Festivalu poput AFV nije potrebno prepoznavanje jer je njegovo mesto u istoriji i kulturi ove zemlje odavno utvrđeno, već mu je potrebno upravo da bude u grupi ‘najprioritetnijih projekata’ sa sistemskom finansijskom podrškom. Kao najvažniji predstavnik jednog neizostavnog dela svake relevantne kinematografije – eksperimentalnog i avangardnog, on to nesumnjivo zaslužuje”, naveo je u protestnom pismu podovom objavljivanja rezultata konkursa tim festivala AFV u kom su Isidora Ilić, Boško Prostran, Greg de Kjur, Milan Milosavljević, Ivan Velisavljević, Milorad Marković i Aleksa Hadži-Đokić.
„Svesni smo da se prioriteti i kulturna politika konstruišu u skladu sa dominantnim kulturnim modelima, ali napominjemo da nijedno progresivno društvo ne sme da dozvoli ukidanje prostora za inovaciju, pokušaj, eksperiment i slobodu. Naročito u doba krize, poput ove izazvane pandemijom kovida-19“, dodaje se u pismu prenetom na Fejsbuk stranici AFV.
Na konkursu Ministarstva, za (su)finansiranje 53 filmska festivala i manifestacije posvećene filmu organizatorima je iz budžeta podeljeno ukupno 49,2 miliona dinara, najviše novca predviđeno je za podršku 48. Festu i 14. „Kustendorfu“, po 8.000.000 dinara, dok je, sa druge strane odbijeno 96 projekata.
Organizatori festivala ističu da je „neophodno drugačije rasporediti budžet za kulturu kako bi festivali i projekti poput AFV, koji nisu komercijalni i tradicionalno su posvećeni edukaciji i alternativnoj filmskoj praksi, imali zagarantovanu finansijsku podršku republičkih i lokalnih institucija i mogli dugoročno da planiraju razvoj kako bi doprineli većoj autonomiji umetnika i obogatili kulturu zemlje“.
„Naprosto je nepravedno i nelogično da komercijalni projekti i festivali koji naplaćuju ulaznice i lako nalaze sponzore na osnovu pristupačnog i popularnog sadržaja dobiju toliku budžetsku podršku i zauzmu mesto ‘najprioritetnijih događaja’ nauštrb onog dela kulture koji se bori da dođe do publike, ali koji je za svaku ozbiljnu kulturu esencijalan“, napominju u tim AFV-a i dodaju da taj festival „opstaje samo zahvaljujući entuzijazmu kustoskog i organizacionog tima, te podršci matične kuće DKSG, koja sada takođe otežano radi zbog posledica pandemije“, uz upozorenje da „to za dugoročno planiranje i razvoj tako važnog dela savremenog stvaralaštva u Srbiji nije dovoljno“.
Organizatori su sa svoje Fejsbuk stranice zatražili i podršku saradnika, gostiju i publike.
Festival AFV pokrenut je 1982. u Akademskom filmskom centru DKSG-a kao jugoslovenski festival, sa idejom da „zabeleži i teorijski definiše kretanja i da ukaže na istinske vrednosti i nove stvaralačke mogućnosti u oblasti alternativnog filma (eksperimentalni, istraživački, avangardni, lični film)“, prekinut je ratom u Jugoslaviji početkom 1990-ih, a obnovljen je 2003. godine i uskoro je dobio međunarodni karakter, uspostavljajući pokidane veze u regionu i nastavljajući da bude spona među stvaraocima sa jugoslovenskog prostora, podseća portal „See cult“, uz ocenu da od tada do danas festival „predstavlja mesto stalnog istraživanja, inovacija, predstavljanja i stvaranja najoriginalnijih radova u filmu uopšte, manifestaciju koja Beograd i Srbiju stavlja na mapu svetskih događaja tog tipa“.
Na AFV su u prethodnih pet godina gostovala najvažnija imena evropskog i svetskog eksperimentalnog filma, poput nemačke umetnice i teoretičarke Hito Štejerl, koju je 2017, kada je bila gošća AFV-a, magazin „Art rivju“ proglasio za najuticajniju osobu u umetnosti na svetu, Petera Čerkaskog, Rouz Lauder, Marine Gržinić, Iv Heler, Skota Barlija, Ruzbeha Rašidija ili Antonija Đakomina Fluida, koji je pravo sa venecijanske Mostre došao na AFV i održao radionicu virtuelne realnosti za 20 polaznika iz Srbije, sa dva VR-videa snimljena i montirana na festivalu.
Na AFV-u je prošle godine prikazano više od 70 alternativnih filmova i video-radova iz više od 30 zemalja, a učestvovalo je više od 40 gostiju iz zemlje i inostranstva.
Pored međunarodnog takmičarskog i regionalnog programa „Jug-jugoistok“, na festivalu su održane i dve multimedijalne izložbe, radionica analognog filma, te brojni prateći programi. “Regionalnim i internacionalnim karakterom, AFV omogućava kontakte autora i teoretičara inkorporirajući ih u regionalne i evropske tokove nezavisne filmske i digitalne produkcije. Projekat digitalizacije i stvaranja veb-arhiva festivala sa uspehom je predstavljen u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, kao i na međunarodnoj konferenciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu“, podsetio je organizacioni tim AFV.
„Time su kulturni i umetnički dometi Srbije i njenih umetnika i stručnjaka postali deo sveta i svedoci naše relevantnosti. Ali sve to, čini se, nije dovoljno da ovaj segment stvaralaštva bude prioritet našeg društva i državne kulturne politike“, zaključili su organizatori AFV u protestnom pismu.