Sa Zoranom Simjanovićem sam uradio svaki sekund onoga što sam snimio i uradio u pozorištu i stvarno mi nije jasno kako ću dalje, kaže za Nova.rs reditelj Goran Marković nakon vesti o smrti jednog od svojih najbližih saradnika.
– Zoran Simjanović napisao je stotine tema i prateće muzike za film, televiziju i pozorište. Ono što je kod njega najlepše je to što su sve njegove kompozicije sasvim različite – ističe reditelj i profesor Goran Marković osvrćući se na ogroman opus koji je Simjanović ostavio za sobom i dodaje:
– On je, na neki način, nastavljač dela Bojana Adamiča, nekada najboljeg jugoslovenskog filmskog kompozitora, koga je Simke već na pola svoje ogromne karijere daleko nadmašio, baš tom kameleonskom sposobnošću da uvek bude novi i da ničim ne podseća na sebe!
Saradnju na filmu Marković i Simjanović započeli su još 1977. godine kada je kompozitor potpisao muziku za film „Specijalno vaspitanje“, a ređali su se potom „Nacionalna klasa“, „Majstori majstori“, „Variola vera“, „Tajvanska kanasta“, „Već viđeno“, „Tito i ja“, „Urnebesna tragedija“, „Kordon“, „Turneja“, „Falsifikator“…
I bilo da je u pitanju pozorište, film, ili televizija svejedno je… Šta god da je reditelj radio, uz njega je uvek bio Simjanović, koji bi svojom muzikom „bojio“ svako Markovićevo delo.
Zato Goran Marković na kraju izgovara i ove reči:
– Ja sam sa Zoranom uradio svaki sekund onoga što sam snimio i uradio u pozorištu i stvarno mi nije jasno kako ću dalje.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare