0
Beogradski festival evropske književnosti (BFEK), ponovo uživo nakon dvogodišnje pauze, počeo je 22. juna u Domu omladine Beograda upozoravajućim razgovorom o marginalnom položaju kulture u savremenom dobu straha. Na tribini su učestvovali: dramaturškinja Milena Bogavac, teolog Blagoje Pantelić i pesnik Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga i organizator BFEK-a.
U razgovoru “Kultura u doba straha”, koji je moderirala Marija Nenezić, ocenjeno je da je kultura danas izgubila formativnu ulogu koju je u različitim vidovima imala i u socijalizmu i u nekadašnjem kapitalizmu. Stoga je, kako je zaključio Božović, ključni izazov pred kulturom danas da li će uspeti da obnovi unutar sebe kritičko mišljenje i odbrani se u većoj meri nego sada zahtevima političke korektnosti i društvene poželjnosti.
U tom smislu učesnici razgovora ukazali su i na odgovornost kulturnih radnika, kojima i sami pripadaju, jer sloboda se, kako je istakao Pantelić, ne dobija, već osvaja.
“Kultura u pravom smislu živi kada je među ljudima, kada je delotvorna, stvara uslove za raspravu, dijalog… Ne moramo svi isto misliti, ali moramo kritički preispitivati i sumnjati, a nema sumnje i kritičkog mišljenja bez kulture, koja neće biti samo u malim enklavama, nego će se suprostaviti strahovima koje svako od nas ima”, rekao je Božović u razgovoru u popunjenoj sali Amerikana DOB-a, u kojoj je prve večeri 11. BFEK-a gostovao romansijer, esejista i dramaturg Dževad Karahasan iz Bosne i Hercegovine.
Na strah od slobode, kao najveći generator straha savremenog čoveka, najpre je ukazao Pantelić, napominjući da ne postoji zapravo nijedan novi strah, samo se okolnosti menjaju.
“Fundamentalan strah relevantan za sferu kulture je strah od slobode. Tu imamo dve strane – oni koji pokušavaju da uspostave protektorat na tu oblast, ranije su to bile birokarte u vreme socializma, kada je kultura dobijala najviše na značaju kao nikada ni pre ni posle toga, ali kulturni procesi bili su kontrolisani i postojali su čitavi mehanizmi” represije preko kojih su partijski državni činovnici imali mogućnost za ideologizaciju kulture i njeno pretvaranje u deo propagande.
To je, prema njegovom mišljenju, i danas u određenoj meri zadržano, jer takođe postoje birokrate koji pokušavaju da kontrolišu kulturu, ali umesto nekadašnje ideologije imaju agende. Radnici u kulturi, koji su i ranije pokušavali da se odupru pritiscima, neće sada biti hapšeni, ali će biti kanselovni, otpušteni…
“Danas na toj strani pokušava da uspostavi kontrolu nevidljiva ruka tržišta”, jer je tendencija da se na trzište plasiraju kulturni proizvodi – da se kultura komercijalizuje, rekao je Pantelić, ocenjujući da je u osnovi i jedne i druge strane bazičan strah od oslobađanja.
“Sloboda je suštinski važna za kulturu. Ako pristanete da budete deo mašinerije – neke partije ili kompanije, vi urušavate sopstveno stvaralaštvo, a osnovni zadatak kulture je emancipacija ljudi”, rekao je Pantelić, koji smatra i da deo kulturnih radnika ima strah od slobode zbog mogućnosti da ugrozi sopstvenu egzistenciju.
Minja Bogavac konstatovala je da je strah od slobode univerzalna i svevremena priča, ukazujući da je današnje vreme “veoma medijatizovano”, i to je “novi momenat – opasno oružje u stvaranju straha”.
“Bombardovani smo ogromnom količinom podataka… I vesti koje su kreirane imaju već neke svoje vrednosti kada dođu do nas. Upijamo sliku sveta koja – kada bi bila stvarna – svet ne bi postojao”, rekla je ona, dodajući da svakodnevni adrenalinski šokovi, koje savremeni čovek doživljava u takvoj medijskoj situaciji, dovodi do stresa – iscrpljivanja i mentalnog i fizičkog.
“Plašenje postaje vid pervertirane zabave…. Anksiozni poremećaji su dijagnoza savremenog čoveka, a nemamo filtere kojima bismo se branili”, rekla je Minja Bogavac, koja je kao sopstveni najveći strah navela “strah od straha”, pored strahova koje svi osećaju u odnosu na smrt, bolest, živote bližnjih… “Bojim se i zla koje postoji u ljudima, kao što postoji i dobro… Važno je stalno se podsećati šta je sve čovečanstvo u stanju bilo da uradi i razmisliti da li neke stvari možemo da radimo bolje”, rekla je Minja Bogavac.
Program 11. BFEK-a, obuhvata 23. juna i panel o knjizi Danila Kiša „Iz prepiske“, a uz Dževada Karahasana, gosti su do 24. juna i jedan od najznačajnijih savremenih nemačkih pisaca Ingo Šulce, slovenački pisac Jani Virk i romansijerka Nina Savčić iz Srbije.
Bonus video: Podcast „Život na srpskom“: Oliver Nektarijević – „Svakog dana poljubimo beton“