Objavljivanje Enciklopedije filozofskih nauka u pet tomova novosadskog filozofa Nikole Kajteza biće pomognuto sa 3.000.000 dinara, sa još 400.000 štampanje njegove "Filozofije stvaralaštva", dok će za izdavanje sabranih dela profesora Filološkog fakulteta u Beogradu Radoja Simića u 20 knjiga biti izdvojeno deset puta manje novca, pokazuju rezultati konkursa Ministarstva kulture za (su)finansiranje izdavanja kapitalnih dela iz oblasti kulture i vrednih dela iz oblasti domaće i prevodne književnosti u 2021. godini.
Nikola Kajtez doktorirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i profesor je filozofske grupe predmeta na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. U biografiji na njegovom sajtu stoji da je osnivač i predsednik Srpskog filozofskog foruma. Navodi se i da je bio saradnik na projektu „Savremena filozofija“ Srpske akademije nauka i umetnosti.
On je jedno od kadrovskih rešenja Ministarstva kulture i informisanja od kada je na njegovom čelu Maja Gojković. Široj javnosti postao je poznat krajem prošle godine, kada je Ministarstvo saopštilo da je na sednici Vlade Nikola Kajtez imenovan za predsednika Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije.
Autor je 13 knjiga iz oblasti filozofije, među kojima su i „Civilizacija u službi zla“ (2004), za koju je dobio nagradu „Laza Kostić“ i pet tomova Enciklopedije filozofskih nauka (Filozofija saznanja, Filozofija prirode, Filozofija društva, Filozofija kulture i Filozofija duha) 2017. godine u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine, nagrađeno Specijalnim priznanjem za knjigu na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
Pet tomova Kajtezove enciklopedije, objavljene tada u tiražima od 300 primeraka, može se i danas naći u knjižarama, ali će biti ponovo objavljeno u izdanju „Službenog glasnika“, a štampanje će biti pomognuto sa 3.000.000 dinara iz budžeta za kulturu. Isti izdavač objaviće i „Filozofiju stvaralaštva“ istog autora, a za to je na konkursu Ministarstva opredeljeno 400.000 dinara.
„Komisija konstatuje da je novo izdanje ovog kapitalnog dela posebno značajno sa stanovišta podrške naučnom radu domaćih autora, da je reč o zahtevnom izdavačkom projektu koji podrazumeva podršku potrebama izdavača, da je reč o publikaciji koja ima nesumnjivi značaj za širu kulturnu javnost, tako da je projekat podržan za sufinansiranje“, navodi se u obrazloženju komisije za ponovno štampanje Enciklopedije, a slično obrazloženje dato je i za „Filozofiju stvaralaštva“.
Sa druge strane, ista komisija, u čijem sastavu su književnik Selimir Radulović (predsednik), direktor zrenjaninske gradske biblioteke Milan Bjelogrlić i pisac Enes Halilović (koji je, sudeći po obrazloženjima datim uz rezultate konkursa, više puta izuzimao mišljenje), odlučila je i da štampanje 20 tomova sabranih dela profesora Radoja Simića u izdanju izdavačke kuće „Jasen“ država pomogne sa 300.000 dinara.
Radoje Simić doktorirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1972. godine, a ceo svoj radni vek, od 1966. do penzionisanja 2003. godine, proveo je na katedri za srpski jezik, predajući više predmeta iz oblasti savremenog srpskog jezika, istorije jezika i opšte lingvistike. Predavao je i na univezitetima u Kragujevcu, Nikšiću, Istočnom Sarajevu i po pozivu na nekoliko univerziteta u Nemačkoj. Preminuo je prošle godine, a za njim je ostalo 20 knjiga i više stotina radova, zbog kojih se smatra jednim od najznačajnijih i najplodotvornijih srpskih lingvista.
„Komisija je konstatovala da je reč o kapitalnom delu koje predstavlja naučni opus od posebnog značaja za srbistiku, ali i celokupnu kulturu, da se izdavanjem ovih sabranih dela daje doprinos kulturnom i naučnom životu šire zajednice, kao i da je sufinansiranje usklađeno sa ciljem i prioritetima konkursa“, navodi se u obrazloženju. Zašto se onda za štampanje svake od 20 njegovih knjiga iz budžeta izdvaja samo po 15.000 dinara, nije baš najjasnije.
Objavljivanje rezultata konkursa Ministarstva i ranije je neretko izazivalo naknadne komentare i žalbe izdavača, a ovaj put neki od njih ukazuju i na to da je lista prihvaćenih projekata novosadskih izdavača duža nego izdavača iz Beograda. Na listi 58 prihvaćenih projekata 27 su podneli izdavači iz Novog Sada, a 22 su izdanja beogradskih izdavača. Četiri je podnela zrenjaninska „Agora“, a po jedan projekat je odobren izdavačima iz Vršca, Loznice, Kragujevca, Prijepolja i Gračanice (Eparhija raško-prizrenska).
I u pojedinačno odobravanim iznosima prednjače novosadski izdavači. „Pravoslavnoj reči“ odobreno je 1.500.000 dinara za Sabrana dela Milorada Ekmečića, a ova kuća može da računa i na podršku države za izdanja „Na kapijama Konstantinopolja“ (500.000 dinara), „Crnjanski i svetska književnost – biografija jednog osećanja“ (500.000 dinara) i „Knez Miloš 1783 – 1860: Državotvorni vladar“ (300.000 dinara).
Novosadskom „Prometeju“ je za 10 knjiga iz „Edicije Srbija“ odobreno 1.000.000 dinara, za knjigu „Nastanak evropskih gradova“ još 700.000, kao i 300.000 dinara za „Stare gradove“.
Maticu srpsku će za izdavanje osam knjiga država pomoći sa ukupno 2.400.000 dinara, a Izdavački centar Matice srpske posebno sa 1.500.000 dinara za 12. kolo iz edicije „Deset vekova srpske književnosti“ u 10 knjiga. Akademskoj knjizi je za četiri knjige odobreno po 300.000 dinara (Zapisi o književnosti II, Aleksandra Tišme, „Globaliste“ Kvina Slobodijana, „O poreklu albanskog nacionalizma“ Natali Klejer i „U potrazi za Konstantipoljem“ Sergeja Ivanova).
Zrenjaninska „Agora“ može da računa na 500.000 dinara za pomoć u izdavanju dnevnika Živojina Pavlovića od 1944 – 1998, koliko i za „Srpsku epistolarnu antologiju 20. veka“ Radovana Popovića, kao i na po 400.000 za Antologiju kineske proze 20. veka i „Vatru slobode (spasavanje filozofije u mračnim vremenima)“ Volframa Ajlenberga.
Pojedinačno najviše novca među beogradskim izdavačima, ne računajući 3,4 miliona za šest knjige Nikole Kajteza, dobiće „Službeni glasnik“ za „Uništavanje i prisvajanje kulturnog nasleđa“ grupe autora (1.000.000 dinara). Ovom izdavaču je odobreno i 400.000 dinara za knjigu „Knez Pavle Karađorđević – jedna zakasnela biografija“ Nila Balfura i Seli Mekej.
Srpska književna zadruga će ukupno dobiti 1.200.000 dinara za četiri izdanja (Plutarhovu „O sujeverju“, „Između psa i vuka“ Saše Sokolova, „Knjigu o Miroslavljenom jevanđelju – studije, ogledi, članci“).
Većina ostalih izdavača će, iz ukupne sume od 25,5 miliona, sa koliko je raspolagala komisija, dobiti po 300.000 dinara.
Odbijeni projekti
Sa druge strane, među odbijenim predlozima su i „Istorija Carigrada“ Robera Mantrana (Karpos), „Đorđe Lobačev – Sabrana dela, knjiga 4“ (Makondo), dvotomna „Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji 1968-1972“ Milivoja Bešlina (Akademska knjiga), „Istorija Jadrana“ Eđidija Ivetića (Arhipelag), „Janičari – istorija janičarskog odžaka“ Orhana Sakina (Evoluta), prvo kolo Sabranih dela Vladete Jerotića (Zadužbina Vladete Jerotića), prvi tom Sabranih dela Jovana Popovića („Partizanska knjiga“), prevod dela „Infinite Jest“ Dejvida Fostera Volasa na srpski („Kontrast“), „Konstantin Leontjev: Ispovest jednog muža i druga dela“ (Književna radionica Rašić), „Avangarda, neoavangarda, konceptualna umetnost“ Miška Šuvakovića (Orion art), „Slikarska monografija – Vojo Stanić“ (Štampar Makarije)…
Zanimljivo je da je i projekat „Razgovori sa Milicom Nikolić“ (Umetničko društvo „Vujica Rešin Tucić“) odbačen jer je izdavač – „naveo sumu ispod donjeg limita propisanog konkursnim uslovima“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar