"Lutke na dirljiv način prikazuju sudbinu dece u ratu i izbeglištvu": Komad "Šapat duše" u Grad teatru

Ova predstava, u produkciji Hrvatskog narodnog kazališta iz Varaždina, bavi se sudbinama ljudi koji su usled ratova i izbeglištva izgubili svoju suštinu i identitet. Kroz priču o dečaku Idrisu, koji pokušava da povrati ljudskost i identitet onima koji su postali tek ime i broj, predstava istražuje teme egzistencijalne krize i gubitka identiteta. Namenjena publici starijoj od 11 godina, predstava koristi lutke kako bi na dirljiv način prikazala bol i patnju ljudi pogođenih ratom. Lutkarstvo je ovde iskorišćeno kao univerzalni jezik koji omogućava duboku emocionalnu povezanost s publikom i donosi snažnu poruku o važnosti očuvanja ljudskosti u teškim vremenima.

Glumac Filip Eldan je, nakon igranja, izjavio da kao glumac i lutkar nije mogao ostati ravnodušan na ovu priču:

- To su priče svih nas i važno je da se izgovore. Posebno nama u teatru je upravo to i zadatak, da pričamo o važnim stvarima. Naravno, u teatru može biti i zabava, može biti i nešto drugo, ali mislim da ne smemo zaboraviti da su ovakve priče jako važne. Moramo da progovaramo o bitnim temama i ukazujemo, pa koliko god možda nekad utopijski mislimo da nešto možemo promeniti, ali vredi pokušati.

Tamara Kučinović je jedna od retkih formalno obrazovanih lutkarskih rediteljki i njen režijski pristup predstavi je uvek vrlo zanimljiv. Ona je ovde pokušala da napravi neku sintezu, kombinaciju glume i lutkarstva gde ove lutke simbolizuju to „ništa“, taj izgubljeni identitet, izgubljenu ljudskost.

- Mi glumački zapravo igramo njih isto tako. I u toj sinergiji dolazimo do tog identiteta, kroz lice dečaka Idrisa koji otkriva sve te ljude u kampu – šta su oni, ko su oni bili, čime su se bavili pre. Bavili smo se puno temom dece u izbeglištvu, u izbegličkom kampu, decom koja su tamo rođena i možda ne znaju ništa drugo osim toga. Bavili smo se time što znači izgubiti prošlost, svoj identitet, i to smo pokušali da radimo kroz zanimanja, kroz profesije. Jer ono čime se čovek bavi i za čime ima strast, to ga jako određuje, i to nam se činilo zanimljivo u lutkarskom smislu - kazao je Eldan i dodao da je prvi put na festivalu Grad teatar:

- Prvi put sam ovde, neke kolege nisu. Stvarno mi je zadovoljstvo. Prekrasan prostor i ambijent, toliko inspirativan za ovakvu predstavu, možda najbolja izvedba do sada.

Glumica Sara Ipša objasnila je kakvo je njeno iskustvo bilo u radu na ovoj predstavi, ali i kakve su reakcije na izvođenjima.

- Dobiješ beli papir, i na taj beli papir, tačnije lutku, prenosiš boje, osećaje i emocije. Ta lutka koliko pomaže, toliko i odmaže, ali zato smo mi ti koji je bojimo emocijama. To je za mene, kao prvo, inspirativno, a kao drugo, pruža puno slobode. To je kao stvoreno za umetnika. Uvek na svakom igranju vlada muk, i mi osećamo tišinu i koncentraciju. Posebno kada su prostori mali i skučeni, to je stvarno predivno. Deca se užive i prvi put proživljavaju neke emocije koje ne pokazuju roditeljima ili bilo kome. Ima raznih reakcija, bilo je i suza, ali su na kraju uvek pozitivne - istakla je ona.

Autorski tim predstave, pored rediteljke Tamare Kučinović, čine Davor Molnar, scenografija i kostimografija, Alena Pavlović, autorka lutaka, Ivana Đula i Luka Vrbanić, muzika i kompozicija i Damir Chytil, autor video projekcija. U predstavi igraju: Filip Eldan, Sunčana Zelenika Konjević, Nikša Eldan, Sara Ipša i Marinko Leš.

Bonus video: Jelena Bogavac o predstavi "Bruklin i mačke u kontejnerima"