0
Spavali smo u Valjevu i bila je napolju temperatura plus 4, a u smeštaju gde smo mi bili minus 14. Tako da smo se proveli kao u frižideru, ali ok. Dobar je taj osećaj putovanja, upoznavanja tih nekih novih ljudi, i to je sve stvarno jako lepo i to je taj rokenrol, kaže za Nova.rs frontmen Obojenog programa.
Posle punih šest godina kultni novosadski sastav Obojeni program večeras od 21 sat nastupa u sali Amerikana, beogradskog Doma omladine. Bend već neko vreme svira u novoj postavi, a početkom godine reizdali su album “Kako to misliš: mi?“ koji je konačno dostupan i na vinilu.
– Nekih specijalnih iznenađenja na koncertu u Beogradu neće biti. Bend iz Niša Zero Two je predgrupa i to je to. Imaćemo jedan standardni repertoar, nećemo svirati nove pesme. Dom omladine je sigurno najbolji koncertni prostor u Beogradu i mislim da će biti zanimljivo. Mi se trenutno nalazimo na turneji, sviramo dosta često, i bend baš dobro zvuči. Dobro se osećamo i radujemo se da podelimo to dobro osećanje sa publikom – kaže Branislav Babić Kebra za Nova.rs.
Turneja Obojenog programa obuhvata brojne gradove u Srbiji, ali i regionu. Na listi su Zagreb, Ljubljana, Pula, Kragujevac, Čačak…
– Turneja nije ni mala, ni velika. Krenuli smo još početkom godine sa koncertima u Pančevu i Zrenjaninu, a onda smo nastavili dalje… Ide dobro to, dosta su posećeni koncerti. Po unutrašnjosti su to uglavnom mali prostori, i jako nam je bilo prijatno, jer su ljudi tamo mnogo srdačniji i ljubazniji nego u velikim gradovima. Bili su baš dobri koncerti.
Bilo je i raznih anegdota, kao i na svakoj turneji, priča nam Kebra.
– Spavali smo u Valjevu i bila je napolju temperatura plus 4, a u smeštaju gde smo mi bili na minus 14. Tako da smo se proveli kao u frižideru, ali ok. Dobar je taj osećaj putovanja, upoznavanja tih nekih novih ljudi, i to je sve stvarno jako lepo i to je taj rokenrol, koji u izvornom smislu predstavlja baš to. Tek smo na pola turneje, i verovatno će se produžiti tokom leta.
Bivši basista grupe Darkvud dab Milorad Miki Ristić već neko vreme svira sa Obojenim programom, i po rečima frontmena benda jako se dobro snalazi.
– Ljuba je napustio bend, a mi smo imali zakazane koncerte, i trebao nam je neko ko dobro svira i ko može dosta brzo da se uklopi. Naravno, trebao nam je i neko ko koliko-toliko zna naš repertoar. Mi smo sa Darkvudima bili u dosta dobrim i prijateljskim odnosima, a Miki je s nama na par koncerata i pre pevao neke prateće vokale, i kada je došao u bend možda dve-tri pesme nije znao. U početku je to bilo privremeno rešenje, a to i dalje traje, i nadam se da će da traje, s obzirom da u Obojenom programu ništa nije večno. On dolazi „Sokolom“ u Novi Sad na probe i taj voz je nama odlična stvar. To dosta dobro funkcioniše, Miki zaista odlično svira i pravo nam je zadovoljstvo što je pojačao bend.
Zanimljivo je da je to obrnut slučaj od onog pre više od 40 godina, kada je Kebra dolazio iz Novog Sada u Beograd i pevao jedno vreme u beogradskoj pank grupi Urbana Gerila, koju su predvodili novinar Branko Rosić i pisac Vladimir Arsenijević.
– Da, da, ali to je bilo mnogo teže jer nije postojao „Soko“ – smeje se Kebra.
On je tada imao već neke bendove u Novom Sadu, i kaže da je pratio muzičku scenu u Beogradu, kao što su u Beogradu pratili šta se dešava u glavnom gradu Vojvodine.
– Urbanoj gerili je trebao pevač i pitali su me da li sam zainteresovan, probali smo i tako je počelo. Ja sam s njima imao samo jedan koncert, ali taj period mi je bio strašno zanimljiv i vrlo intenzivan, u svakom smislu. Bilo je super. Inače, Novi Sad i Beograd danas su sve bliži, ja mislim da će za 100 godina to biti jedan grad.
Puno Novosađana se već neko vreme žali kako Novi Sad više nije „taj“ grad na koji su navikli i kako se sve promenilo, ali Kebra nema taj problem.
– Svakako da to više nije „taj“ grad, ali Bogu hvala što nije. Novi Sad sve više liči na grad i to je po meni sasvim ok. Sve se menja, mi sami se menjamo, i normalno da se i grad menja. Svima je valjda u interesu da se grad menja na bolje. Iz muzičkog ugla, u Novom Sadu nikad nije bilo sjajno, uvek sam govorio da može bolje, i sigurno da može, samo treba imati dobru volju. Mi nemamo uticaj u kom smeru će neki grad da se razvija, mislim u kulturološkom smislu, ali uvek težimo da se stvore bolji uslovi za rad muzičara i za rad mladih bendova.
Frontmen Obojenog programa nije siguran da u tom smislu Novi Sad napreduje.
– Bila je ta Evropska prestonica kulture, ali da li je to nešto pomerilo, ne znam, nadam se da jeste. Otvoreni su neki prostori koji bi navodno trebalo da funkcionišu, ali nisam baš informisan da to nešto bolje „šljaka“ nego ranije. Ali nadam se da će biti bolje.
Jedan od ljudi čiji je rad uticao na Kebru i Obojeni program je čuveni novosadski umetnik Miroslav Mandić i njegova „Ruža lutanja“, u kojoj su sadržane misli sa njegovih putovanja kroz hodanje.
– Miroslav Mandić mi je prijatelj i bitna ličnost u mom životu. U poslednje vreme se ne družimo baš previše, ali nadam se da je uvek dobro. To je ta neka novosadska konceptualna linija, gde su pored njega i Slobodan Tišma, Čeda Drča, i da ne nabrajam dalje. Sve te ljude sam upoznao dok sam bio klinac, i meni je strašno bilo zanimljivo čime se oni bave. Iz tog nekog zanimanja za njihov rad su se uspostavila prijateljstva na raznim nivoima, i to je sve, naravno, mene pozicioniralo u nekom ličnom smislu – iskren je Kebra.
Obojeni program je grupa poznata po tome da ima jako vernu publiku, a autor ovog članka poznaje žensku osobu koja je bukvalno opsednuta Kebrom i njegovim bendom. Možda jeste bizarno, ali to, na neki način, jeste uspeh za bend.
– Svaki vid opsednutosti je previše intenzivan, ali naravno da ti prija kad imaš vernu publiku. Međutim, to stvara odgovornost da na svakom koncertu moraš da pokažeš najbolje od sebe, i budeš užasno koncentrisan na to što radiš. Znam ja da postoje ljudi koji prate i vole to što radimo, nismo euforični oko toga, ali super, drago nam je, to jeste neki vid samopouzdanja za posao kojim se baviš – zaključuje Kebra.
Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa
