0
Filmovi sa gotovo svih kontinenata, pobednici najvažnijih svetskih festivala, koji se dotiču neuralgičnih tačaka savremenog društva biće pred publikom 28. Festivala autorskog filma u periodu od 25. novembra do 2. decembra.
Festival autorskog filma svečano će biti otvoren jednim od najhvaljenijih filmova godine, koji je svetsku premijeru imao na Venecijanskom festivalu, „Duhovi ostrva“ Martina Mekdone 25. novembra u Mts dvorani, a zatvoren još jednim ostvarenjem koje je pobralo izvrsne kritike na Mostri – „Kitom“ Darena Aronofskog na istom mestu 2.decembra.
Tokom osam dana publika će u šest bioskopskih dvorana biti u prilici da vidi filmove odasvud, njih sedamdesetak precizirao je na današnjem susretu s medijima Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a, sem iz Australije.
– Polovina filmova dolazi iz Trećeg sveta. Čini mi se da smo se isuviše zatvorili u evropocentričnu i zapadnocentričnu perspektivu i nećemo kao večni kandidati za Evropu da vidimo taj većinski svet od osam milijardi ljudi – ocenio je Vučinić, dodavši da su značajan deo ostvarenja, selektovan za predstojeći FAF, potpisale dame:
– Čak tri značajna filma iz Glavnog takmičarskog programa režirale su žene. To su „Posle sunca“ Šarlot Vels, „Sanjam električne snove“ Valentine Maurel i „Kraljevi sveta“ Laure More. Svi oni imaju nešto vrlo upečatljivo u svom izrazu i po meni su kandidati za glavnu nagradu – objasnio je umetnički direktor, dodavši da se prvi put dešava da ima više od sedam filmova u Takmičarskoj selekciji koji su ravnopravni kandidati za nagradu.
Tu su još „Joyland“ Saima Sadika, „Autobiografija“ Makbula Mubaraka, „Sigurno mjesto“ Juraja Lerotića, naš „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, „Predivna stvorenja“ Gudmundura Arnar Gudmundsona, „Brana“ Ali Šeri, „Poslevode“ Daneta Komljena, „Oduzimanje“ Mani Hađiđi i „Planina“ Toma Salvadora.
– Svi filmovi dodiruju neke kritične, neuralgične tačke društva. Da li je to kastinska tradicija, kao u filmu „Joyland“, nasleđe vojne hunte u indonežanskoj „Autobiografiji“, ili maligna agresivnost u islandskom „Divna stvorenja“, odnosno odsustvo i krah institucija u hrvatskom filmu „Sigurno mjesto“ – ukazao je Vučinić, precizirajući da FAF donosi ostvarenja s prostora bivše Jugoslavije, ali i sa severa i zapada Evrope koji su potpuno drugačiji od onog što gledamo u bioskopima.
Direktor Festivala autorskog filma Igor Stanković najavio je da će ovogodišnja smotra biti u znaku brojnih gostiju. Najpre, specijalni gost biće slavni reditelj Aleksandar Sokurov koji će, kao prvi strani laureat, dobiti nagradu za životno delo koja od ove godine nosi ime osnivača i prvog direktora FAF-a „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“.
Na FAF dolaze i Juraj Lerotić, Valentina Maurel, Dane Komljen, Tomas Salvador, Teona Mitevska, Darežan Omirbajev, David Kapac, Andrija Mardušić, Mila Turajlić i Omar El Zohairi.
Egipatski reditelj El Zohairi biće deo tročlanog internacionalnog žirija koji će odlučivati o tome koji će film biti proglašen najboljim i film poneti nagradu „Aleksandar Saša Petrović“. Pored Egipćanina, u žiriju su Serž Bozon i Teona Strugar Mitevska.
Pored nagrade za najbolji film biće dodeljena priznanje za najbolji scenario „Gordan Mihić“, a biće proglašen i laureat za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu u čast Slavka Vorkapića. Selekcija Hrabri Balkan donosi istoimenu nagradu za najbolji film, a biće dodeljeno i priznanje iz selekcije Mreže jadranskih festivala, koju pored FAF-a čine i Sarajevo film festival, Zagreb film festival, Herceg Novi film festival i Ljubljana film festival.
U okviru tradicionalnih Francusko-srpskih susreta, koji se održavaju po sedmi put, u Beograd dolaze profesionalci iz Francuske i biće održano niz predavanja, tribina, najavio je Igor Stanković, ali je novinarima otkrio da na 28. FAF dolaze i predstavnici iz Ćinećita i Instituta Luća, italijanskog fonda za promociju filma, s ciljem da se uspostavi saradnja kakva već postoji s Francuskom.
U okviru Glavnog programa, ali van konkurencije publika će imati priliku da vidi filmove s najvažnijih svetskih festivala, koji su ovenčani nagradama od Zlatnog medveda, do priznanja u Kanu i Veneciji, a imaju specifičan autorski pečat. „Blisko“, kako glasi naziv jednog od filmova iz te selekcije Lukasa Donta (premijeru imao kod nas letos na Paliću), reč je koja, kako je istakao Vučinić, vezuje sva ta ostvarenja:
– U pitanju su bliski odnosi između ljudi, bez obzira da li je reč o dvojici prijatelja ili o dvoje supružnika. Kada se sve ogoli na odnos između ljudi, ostaje pitanje da li nam to otkriva neku višu istinu o čoveku?
Najmlađa selekcija FAF-a „Sirovo“ donosi žanrovski autorski film, i pet ostvarenja, a organizatori izdvajaju „Stric“ Andrije Mardešića i Davida Kapca, koji je na festivalu u Karlovim Varima dobio specijalno priznanje žirija, (kod nas premijerno prikazan na Paliću), kao i „Sveti pauk“ Alija Abasija, iranskog autora s adresom u Danskoj, koji predstavlja istinitu priču o iranskom serijskom ubici, i danski je kandidat za Oskara.
Selekcija Hrabri Balkan donosi šest filmova koji se bave društvenim ulogama, a među njima je „Kristina“ Nikole Spasića, koji je dobio dve nagrade u Marseju, dok su najradikalnija dela autorske kinematografije, ona Lava Dijaza, Radua Žudea, Žoaoa Pedra Rodrigeša, dostupna u programu Bande à part, nazvanom po filmu Žan-Lika Godara, kojem će u okviru FAF-a biti priređen omaž. Osim projekcije ostvarenja „Zbogom jeziku“ i svih osam epizoda „Istorije filma“ o francusko-švajcarskom reditelju, koji je preminuo u septembru, biće organizovana i tribina koju će voditi Miroljub Stojanović.
Festival publici predstavlja i remasterizovanu trilogiju Kšištofa Kišlovskog: „Tri boje“ u 4 K rezoluciji, a jedna od poslastica jeste projekcija izgubljenog filma Dzige Vertova iz 1921. godine „Istorija građanskog rata“, koji je nakon čitavog veka restaurisao ruski reditelj Nikolaj Izvolov.
Ekskluzivno FAF-a 1. decembra u Mts dvorani prikazuje svih pet epizoda serije Larsa fon Trira „Kraljevstvo: egzodus“.
Razgovor sineasta ustanovljen prošle godine na FAF-u u kojem se pravi spoj reditelja mlađe i starije generacije, nastavlja se i ovoga puta. I dok su 2021. stavove „ukrstili“ Srdan Golubović i Goran Marković, i taj razgovor će biti objavljen i kao knjiga, Ivan Ikić će u Dvorani kulturnog centra 1. decembra razgovarati s Slobodanom Šijanom.
Bonus video: Darko Bajić o „Filmu davne budućnosti“
