8
O kulturnim politikama SFRJ i njenim posledicama večeras su na online tribini "Šta nama danas dođe Jugoslavija?" u organizaciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, govorili: Miljenko Jergović, pisac, Teofil Pančić, novinar, Dino Mustafić, reditelj, Radina Vučetić, istoričarka i Duško Radosavljević, politikolog.
Moderator tribine Nebojša Milenković požalio se na početku da su protivnici ovu tribinu na društvenim mrežama nazvali “skup ocvalih komunjara koji plaču nad propalom državom”. On se na tribini služio tezama iz dve knjige. Jedna je od profesora Dejana Jovića „ Jugoslavija, država koja je odumrla“ i druga je knjiga Zorana Đinđića „Jugoslavija kao nedovršena država“.
Politikolog Duško Radosavljević izjavio je da danas na ovim prostorima vladaju nacionalističke paradigme.
– Veliki broj potomaka onih koji su izgubili Drugi svetski rat danas kolo vode i u Srbiji u Hrvatskoj. Zašto menjamo imena ulica heroja, posle 70 godina Srbija se vraća u tabor poraženih. Da nije bilo 27. marta ne bi bilo streljanja u Kragujevcu, kaže vođa naprednjaka u Skupštini, Martinović. To je strašno. Mic po mic, danas ako kažeš da si antifašista kao da kažeš da si fašista 30-ih godina prošlog veka.
Istoričarka Radina Vučetić rekla je da Jugoslaviju ne možemo da sagledamo bez hladno-ratovskog konteksta.
– Mogli ste da zadržite socijalističku ideologiju, ali da dobijete blagodeti sa Zapada. Kojom brzinom stiže “Čekajuči Godoa”, već 50-ih godina. Ali 60-te godine su bile vrhunac. Nema sfere života gde nisu napravljeni veliki koraci. Šta je značilo da su na prvom Bitefu ne samo istok i zapad, već i indijska trupa “Kali” na otvaranju. Čitav svet je bio tamo.
Pisac iz Zagreba, Miljenko Jergović, smatra da je Titov ukus u umetnosti i književnosti bio prilično grozan.
– Ali je Tito tu izgubio, jer ono što stvarno doživljavamo kao tradiciju stvoreno je upravo u to vreme. Ono veliko što je stvoreo u Jugoslaviji nije stvoreno zahvaljujući Titu i partiji. Već zato što su od kraja 50-ih godina ljudi imali prostor građanske hrabrosti. Da biste pisali kao Mihajlo Lalić ili Oskar Davičo tada, trebali ste imati građanske hrabrosti, I to im se na drugoj strani isplatilo. Jugoslavija danas jeste mrtva, ali jugoslovenska kultura je življa nego što je bila 1989. godine.
Novinar Teofil Pančić, kaže da nije nikada bio pristalica idealizacije tog jugoslovenskog zlatnog vremena 70-ih i 80-ih.
– Jeste, bilo je lepo ići u Trst po farmerke, ali zamislite kako je bilo onima koji su živeli u Trstu. Super je što smo mogli da putujemo, ali to je osnovno ljudsko pravo, da možete da putujete. Mi smo se uvek upoređivali sa Istočnim blokom, i oni su uvek bili jadniji od nas. Sve ono što je valjalo, valjalo jer je imalo elemente Zapada, a što nije valjalo imalo je elemente Istoka.
Sarajevski reditelj Dino Mustafić, kaže da he Jugoslavija trajala vrlo kratko, 73 godine, a to nije vreme da se uspostavi kohezivni faktor.
– Ako ste se izjašnjavali kao Jugosloveni ostajali ste u nebesima utopije. Političke elite Jugoslavije su bile nesposobne za takav složen projekat. Sasvim sigurno Jugoslavije danas nema zato što nije bila demokratska država, a ni zemlje naslednice nisu postale demokratske. Nama nedostaje kapacitet koji stvara građansko društvo. Ja ne mislim da je Jugoslavija mogla da postoji samo kao totalitarni model. Komunisti jesu doneli modernizaciju, ali oni su srušili Jugoslaviju, jer nije narod srušio tu državu. Tačno je da najveći deo onih koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni dolazio iz Bosne i Hercegovine. Kad me pitate da li je raspad zemlje dramatično reflektovao na BiH, jeste. S obzirom na njenu unutrašnju dinamiku. Sarajevo je stvaralo jednu kulturnu scenu, koja se jako referila na Jugoslaviju.
Tribina je prenošena preko Facebook stranice MSUV: https://www.facebook.com/MsuvNoviSad
Bonus video: Ivan Gudelj o rečima Miljana Miljanića koje će večno pamtiti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare