Kako je Najki namamio Majkla Džordana: Film nedelje - "Air"

AIR (2023, r. Ben Affleck)Kako danas više niko ne mari za top filmove, još manje za top oskarovske filmove, kako danas retko pričamo o filmovima, još manje ih gledamo u bioskopima, i možda ih najviše od svega samo i dalje preporučujemo ("šalji dalje!"- kao dokaz našeg učešća u kulturi), "Air" nema šanse da zaživi, a možda je i malkice sam kriv što izgleda kao pomenuti "top film od pre dvadeset-trideset godina".

"Air" je priča o istorijskom trenutku u odnosima sporta i biznisa i bavi se trenutkom u kome je Michael Jordan namamljen i privoljen da razmotri Najkijevu ponudu da mu budu sponzori što je rezultiralo "er džordankama" i verovatno najprofitabilnijim sportskim ugovorom svih vremena (koji je potom uticao i na pravljenje svih budućih sportskih ugovora). Na mikro nivou ovo je priča o Sonny-ju Vaccaru, Najkijevom "čoveku za košarku" koji je prepoznao i dovoljno verovao u Jordana kao investiciju za Najki i njegovom naporu da ovoga potpiše za svoj brend.https://www.youtube.com/watch?v=FOhhGFCsGrYOko svega toga muvaju se i razni drugi Najki menadžeri, sportski agenti, treneri-konsultanti, Jordanovi roditelji, na čelu sa Philom Knightom, osnivačem Najkia. Slažem se sa vama da se film s pravom može odbaciti kao vrla lekcija iz kapitalizma, koja, doduše, slavi stari, "vlasnički" kapitalizam, a ne ovo govno od upravnih odbora i bordova u koje se danas izrodio.Ben Affleck, koji se kao reditelj, nakon "Argo", vraća dramatizaciji događaja iz novije američke istorije, evidentno je uživao u HBO-ovoj seriji "Winning Game" i njegov film odiše duhom Adam McKay-ove/ovske režije iako je formalno ultra-konzervativan u poređenju. Ali, humor, satira, kast sačinjen od zvezda, brza montaža i dinimačan ritam su tu. Ono što fali od McKay-ovih postmodernih akrobacija je ono što Affleckov film ostavlja u kategoriji "klasičnijih", staromodnijih, pa i "starovremenskih" filmova. To će možda nekim mlađim gledaocima smetati, ali meni nije.

U filmu koji ima glavu, rep, zaplet, tenziju, simpatične i nesimpatične junake, koji ne smrdi lažnim idealizmom, ali dejstvuje "patriotski", meni je jedino i najviše smetalo što je lik Michaela Jordana tretiran kao da je zaštićeni svedok. Iako je Jordan dao blagoslov za film i neke sugestije za scenario, njegov lik se u filmu uglavnom krije, slika iz uglova koji ne otkrivaju lice ili je prisutan samo kao audio.Čak i ako je ovo bila autorska odluka kojom Affleck nije želeo da zaseni ostale učesnike ove priče uplitanjem Jordana ona je ispala bizarna i napadna i u skoro svim situacijama u kojima je on prisutan u sceni kreira neprirodne rediteljske poteze, koji ozbiljno remete uživanje u istoj.

Matt Damon koji više ne izgleda kao Jason Bourne i daleko je bliži aktuelnoj kilaži Jesseja Plemonsa još jednom briljira pre svega artikulisanim upravljanjem likom koji sam po sebi ni po čemu nije poseban, ali za ovu priču jeste. On i Affleck su i dalje vitalan tandem, spreman da se šali i šegači i sa temom (Knight je zapljunut više puta) i sa samim sobom (Damonova kilaža) i "Air" je produkt dvojice autora koji nose i evociraju duh američkog mejnstrim filma sedamdesetih. Koji, nažalost, zanima sve manje ljudi.OCENA: 8/10Bonus video: Đorđe Kadijević o 50 godina od prvog horor filma "Leptirica"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1304gostprobudisesaorekadijevi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5804014"]