2
Socijalna satira švedskog reditelja Rubena Ostlunda, film "Trougao tuge" ovenčan je najvećom nagradom na 75. Kanskom festivalu - Zlatnom palmom. Ne samo što je film dobio najveće kansko priznanje, već je ovo drugi put u karijeri švedskog sineaste da je ovenčan Zlatnom palmom.
Ostlund, koji je prethodno nagrađen Zlatnom palmom za film „Skver“ 2017, od sinoć se nalazi u odabranom društvu sineasta koji su višestruki laureati ovog priznanja, poput Frensisa Forda Kopole, Kena Louča, Kusturice, Hanekea ili braće Darden.
Film Rubena Ostlunda prati bogataše na luksuznom krstarenju. Britanski glumac Haris Dikinson tumači modela čija je karijera na izdisaju. Dodatno ga „ubija u pojam“ to što mu jedan umetnički direktor poručuje da njegov „trougao tuge“, kako se naziva predeo lica na čelu iznad obrva, ne izgleda baš onako kako treba. I da bi ga oraspoložila njegova, doduše sebična devojka, takođe model Jaja, koju igra Čarlbi Din, vodi ga na luksuzno putovanje koje je dobila za džabe, zahvaljujući ogromnom broju pratilaca na Instagramu, koji je vide kao neprevaziđenu influenserku.
Međutim, iskaču neočekivane dogodovštine… Tom velelepnom jahtom, privremeno nastanjenom „budalama“, odnosno nezasluženim bogatašima, upravlja kapetan, u duši marksista, koji je na ivici nervnog sloma. I tog kapetana, koji se napija s ruskim oligarhoma i čita Manifest Komunističke partije, igra Vudi Harelson.
Ali, ta jahta se zaputila ka katastrofi. Jer, brod se u jednom trenu nasuče na pusto ostrvo, te su putnici suočeni sa novom realnošću u kojoj njihov novac ne vredi ama baš ništa. Sav taj „naopako ustanovljeni“ društveni red sad je razbijen u paramparčad. U bici za preživljavanje nema podele na bogate i siromašne, svi su jednaki. A jedina osoba koji bi nekako mogla da pomogne jeste čistačica toaleta na brodu, koju igra Doli De Leon, do tada nevidljiva kao i svaka pripadnica radničke klase…
Na premijeri „Trougla tuge“ (Triangle of Sadness) u Kanu, kako podseća agencija AP, film, čiji je vrhunac scena vršenja velike nužde i „divljeg“ povraćanja zbog nemirnih voda i nesmotrenog upravljanja brodom, doživeo je gotovo desetominutne stajaće ovacije i postavio nove granice satire. I film je izazvao ne samo ovacije na premijeri, već i burne reakcije. A zbog jedne od scena, one povraćanja, gledaoci su ili „urlali od smeha ili pozeleneli“.
Ruben Ostlund, rođen 1973. godine, iza kojeg je šest dugometražnih, nekoliko kratkih filmova i dokumentaraca, zavredeo je nadimak „kralj stida“. I švedski sineasta, koji završava novo ostvarenje „The Entertainment System Is Down“, poručio je na Kroazeti da je želeo da napravi uzbudljiv naslov sa provokativnim sadržajem:
– Cilj nam je bio da posle projekcije filma publika ima o čemu da priča. Svi mi složni smo oko toga da je unikatna stvar vezana za bioskop ta što se filmovi gledaju zajedno. I osim što imamo o čemu da pričamo posle filma, takođe možemo da se zabavimo i uživamo.
Švedski sineasta priznao je i da u svom opusu iznova crpi uticaje Bunjuela poznatog po, kako je precizirao, „ludo zabavnim filmovima koji su se pride kritički osvrtali na društvene okolnosti“. Otkrio je, kako je preneo „Dedlajn„, i da će publika uskoro u bioskopima videti „drugačije izdanje filma“:
– „Trougao tuge“ biće još duži i bogatiji!
Iako je uoči spuštanja zavese na 75. filmsku smotru u Kanu bio neizvestan ishod, tačnije niko sa sigurnošću nije mogao da tipuje na laureate, ostvarenje koje je osvojilo Zlatnu palmu dobilo je podeljene kritike. I dok su prve scene u filmu, po oceni „Gardijana„, krajnje interesantne ostatak ostvarenja je „derivacioni“:
„Svakako da je sve opčinio svojom hrabrošću i ambicijom. I bez obzira na sve nedostatke, ovo je film koji jeste i biće predmet pažnje, tema za priču“, stoji u kritici britanskog dnevnika.
Kritičar „Varajetija“ je nakon kanske premijere primetio kako vas film „zasmejava i tera na razmišljanje“, ali „Holivud riporter“ nije bio tako blagonaklon, nazvavši ga „pomalo ispraznim“:
„No, bez obzira na sve film je bar zaokružio priču o tome šta se dešava kada lepota i seks postanu ponovo glavno oružje i kako smo svedoci globalne opsesije s luksuznom robom. Ali, ovo je klizav film, pomalo samodovoljan naročito kada je u pitanju trajanje i previše siguran u raskrinkavanje privilegija i sveta bogatih“.
Osim „Trougla tuge“ završna ceremonija na Kroazeti bila je u znaku korejske i belgijske kinematografije. Naime, korejska kinematografija nastavila je da niže uspehe na najvećoj filmskoj smotri na svetu. Jer, Song Kang-Ho je dobio nagradu za najboljeg glumca za ulogu u filmu „Broker“ o korejskoj porodici koja traži dom za napuštenu bebu.
– Želeo bih da se zahvalim svima onima koji cene korejsku kinematografiju – rekao je na Kroazeti Song, zvezda filma „Parazit“, koji je, podsetimo, ovenčan Zlatnom palmom u Kanu pre tri godine.
Nagrada za najbolju glumicu pripala je Zar Amir Ebrahimi za ulogu novinarke u Ali Abasijevom „Svetom pauku“, trileru o serijskom ubici koji cilja seksualne radnice u iranskom verskom gradu Mašhadu.
– Dug je put bio da se popnem na ovu scenu. Bilo je mnogo ponižavanja i tame, ali bioskop me je spasio – kazala je Ebrahimi, odavši pride priznanje reditelju Aliju Abasiju zato što se drznuo da uradi sve one stvari koje su zabranjene u iranskoj kinematografiji.
– Spasao mi je život i znam da će spasiti i živote drugih.
Reditelj Tarik Saleh osvojio je nagradu za najbolji scenario u Kanu za triler „Dečak sa neba“, kome je bilo zabranjeno da snima ovaj film u svom Egiptu zbog čega je morao da se „zadovolji“ s Turskom.
– Želim da posvetim ovu nagradu svim mladim filmskim stvaraocima u Egiptu kako bi podigli svoje glasove i ispričali svoje priče – kazao je, primajući priznanje, egipatski sineasta.
Gran-pri 75. Kanskog festivala podelili su rediteljka Kler Deni za film „Zvezde u podne“ (Stars at Noon) i Lukas Dont za „Blizu“ (Close). Denijeva u zavodjivoj drami, koja je podelila mnoge, donosi priču o američkoj novinarki (igra je Margaret Kuali) čiji je zadatak u Nikaragvi okončan, ali je pred njom izazov kako da izađe van granica te zemlje, a Dont je storijom o tragičnoj podeli između dva prijatelja tinejdžera izmamio suze publike na Kroazeti.
Tradicija Kanskog festivala jeste da žiri svake pete godine dodeli specijalnu nagradu. I na ovom 75. izdanju specijalno priznanje otišlo je u ruke braće Darden za film „Tori i Lokita“ o dvoje emigranata iz Gane koji pokušavaju da spoje kraj s krajem u Belgiji.
Specijalno priznanje žirija dodeljeno je filmovima „Osam planina“ (The Eight Mountains) i „EO“. Belgijski sineasti Feliks Van Groningen i Šarlot Vandermerš u ostvarenju „Osam planina“prate prijateljstvo dvojice Italijana iz različitih miljea kroz decenije, dok se Jerži Skolimovski u psihodeličnom filmu „EO“ bavi putovanjem magarca kroz Evropu i interakcijama s ljudskim bićima.
Obrazlažući odluke predsednik žirija Vinsent Lindon, koji je u Kanu dobio nagradu za najboljeg glumca pre sedam godina, uverio je sve sinoć prilikom svečane dodele priznanja da je s kolegama velikom većinom glasova izabrao dobitnika Zlatne palme. Osim Lindona, u žiriju koji je odlučivao o najboljima, bili su i reditelj Ašgar Farhadi, glumica i rediteljka Rebeka Hol, sineasta Džef Nikols, glumice Depika Padukone i Numi Rapas, reditelj Joakim Trir, Ladj Laj, i Jasmine Trinka.
Lindon se i našalio kako bi festivalski organizatori trebalo da promene pravila i da umesto da svake godine biraju novi žiri, zovu njega i kolege iz ovogodišnjeg stručnog žirija svaki put:
– Potrebne su nam bar još četiri godine…
Bonus video: Tvorci prvih filmova, braća Limijer
