Nova knjiga glumca Žarka Lauševića "Padre, idiote" biće predstavljena krajem meseca u Studentskom kulturnom centru.
„Ti prvi dani, nedelje, van zatvorskih zidina, spuških, zabelskih ili onih najsumornijih, u Centralnom zatvoru, mogli bi da stanu u jedan jedini Arsenov stih: `Kao poslije bolesti, opet učim jesti, hodati…`“
Baš tim rečima glumac Žarko Laušević otvara novu knjigu, koju je naslovio „Padre, idiote“. Posle tri knjige ispovesti pod zajedničkim podnaslovom „Dnevnik jedne robije“, umetnik u novom delu, koje objavljuje izdavačka kuća „Hipatia“, ispisuje dane svog života na slobodi posle više od četiri godine i sedam meseci provedenih u nekoliko zatvora u Crnoj Gori i Srbiji.
Šta je sačekalo Žarka Lauševića kada je stigao u Beograd? I kako je i zbog čega otišao u Njujork – ovo su samo neka od pitanja na koje Laušević „ispisuje odgovore“ u novom delu, još jednoj provokativnoj i uverljivoj ispovesti koja se čita u jednom dahu, poput prethodnih autorovih knjiga.
Na promociji nove knjige Lauševića, koja će biti održana 26. maja s početkom od 19 sati u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, govoriće Svetlana Bojković, Muharem Bazdulj, Petar Božović, Nebojša Dugalić i Radmila Stanković. Moderator na promociji, kako se navodi na sajtu SKC-a, biće Ivan Ivanović.
Podsetimo, Laušević je najpre objavio knjigu „Godina prođe, dan nikad“ koja je prodata u ogromnom tiražu, nakon čega je usledio nastavak koji je nazvao „Druga knjiga – Dnevnik jedne robije“, u kojoj opisuje život nakon presude i višegodišnji život u zatvoru, a potom još jedan dnevnik, naslovljen „Sve prođe, pa i doživotna“.
Žarko Laušević je 1994. godine u Crnoj Gori osuđen na 15 godina zatvora zbog prekoračenja nužne odbrane i ubistva Dragora Pejovića i Radovana Vučinića i ranjavanja Andrije Kažića. Ali, 1996. mu je kazna smanjena na 13, a naredne, 1997. na četiri godine zatvora. Nakon što je odležao nešto više od četiri i po godine, Laušević izlazi na slobodu 1998, međutim, Vrhovni sud Crne Gore poništava poslednju presudu i glumca, koji 1999. odlazi u Ameriku, kako bi izbegao krvnu osvetu familije ubijenih mladića, ponovo pravosnažno osuđuje na 13 godina zatvora.
Za glumcem je naredne godine raspisana i međunarodna poternica, koja u Srbiji ostaje na snazi sve do 2009, iako je zemlja u kojoj je osuđen prestala da postoji tri godine ranije osamostaljenjem Crne Gore. Iste te, 2009. uručeno mu je srpsko državljanstvo u njujorškom konzulatu naše zemlje. Međutim, Laušević toga leta biva uhapšen u SAD jer nije imao emigrantsku vizu, uz pretnju izručenja u Srbiju zbog poternice koja je tada još uvek bila na snazi. Proveo je u pritvoru je oko mesec i po dana, dok 15. septembra Srbija nije povukla poternicu, a 2011. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao je Žarka Lauševića, uz obrazloženje da „ranije nije osuđivan, da je od izvršenja dela prošlo 18 godina, da je na slobodi duže vreme, tokom kojeg nije vršio krivična dela“, a da „krivično delo za koje se tereti nije izvršio umišljajno, već prekoračivši granice nužne odbrane u stanju emocionalne uzbuđenosti izazvane napadom na njega i njegovog brata“.
Na veliko platno vratio se posle 16 godina snimivši 2015. film „Smrdljiva bajka“, a prethodno je u intervjuu za NIN konstatovao da je komplikovana osoba, dodavši:
– Jedno je sigurno, a to je da sam i sam u potrazi za tim odgovorom dugi niz godina. Mislim da zato i pišem, da se oduvek i pisalo iz te potrebe. Ponekad pomislim da sam na tragu, ali me već naredni sopstveni postupak demantuje.
Bonus video: Žarko Laušević kod Ivana Ivanovića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar