Pogledala sam gotovo sve što postoji o Srebrenici i o stradanjima. To su dokumentarci, knjige, svedočenja žrtava, rekla je danas u Veneciji naša glumica Jasna Đuričić pred premijeru filma "Que Vadis, Aida" u kom tumači naslovnu ulogu.

Film o Srebrenici 1995. godine „Que Vadis, Aida“ (Kuda ideš, Aida) bosansko-hercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić imaće svetsku premijeru danas (16.30) na 77. Venecijanskom filmskom festivalu.

Jasna Đuričić je na prepodnevnoj konferenciji za medije rekla da se za ulogu Aide pripremala dugo i studiozno.

“U jednom trenutku možete reći: ‘Da, ja sada znam sve o tome, ali uvek vam fali onaj jedan deo da kompletirate priču. U tom smislu meni je ta magija filma pomogla da kompletiram tu sliku. Taj deo koji mi je falio. Kada dođete na set i ispred sebe vidite 400 do 500 statista, oni prestanu da budu statisti. Kada ih vidite u prostoru koji je bio identičan kao što je bio tada u UN bazi 1995. godine osećala sam se kao da sam tamo u Srebrenici. Ovaj film je univerzalna stvar i naš zajednički problem, planetarni problem i može da se dogodi bilo gde. Ovaj film je užasno važan i jako je bitno govoriti o ovakvim temama na ovakav način. Jasmila je ekspert koji stalno ide u područje koje niko ne želi. Ona priča o stvarima o kojima nijedna strana ne želi govoriti. Uviek govori o malim ljudima“, kazala je Jasna Đuričić, prenosi portal Klix.ba.

Njen suprug, glumac Boris Isaković, koji tumači ulogu Ratka Mladića, opisao je na konferenciiji za medije kako se pripremao.

„Pregledao sam dosta snimaka na Jutjubu i insistirao sam na tačnim rečima, nisam želeo da promenim čak ni redosled reči u rečenici. Naravno nije sve rečeno u filmu. Gledao sam i pokušavao da shvatim karakter tog lika, to je način na koji sam se pripremao“, rekao je Isaković koji je prethodno izjavio da se dvoumio da li da prihvati ovu ulogu.

Rediteljka Jasmila Žbanić istakla je da je htela da napravi film iz ugla žena koje su u ratu izgubile najmilije,

„Mi smo želeli ispričati priču o ženama koje su u izgubile svoje sinove, muževe, članove porodice. Neke žene su izgubile čak 16 članova svoje porodice u ratu u BiH. Do sada smo imali mnogo filmova iz muške perspektive. Sada sam napravila film iz perspektive žene, na osnovu njihovih priča, i svemu onome što sam pročitala o njima, kako su živele tada i kako žive sada“, kazala je Jasmila Žbanić.

Ona je dodala da je mnogo holandskih vojnika posle rata u Srebrenici dobilo posttraumatski sindrom i da i „dan danas žive s tim“, ali „da je bilo i onih koji nisu imali empatije“ prema stradanju muslimanskog stanovništva.

„Upoznala sam mnogo vojnika UN, tako da su sve priče u filmu zapravo njihove. Jedan muškarac mi je ispričao kako je plakao jer ništa nije mogao učiniti za njih, dok su mi ljudi govorili da niko iz UN nije plakao i da ih nije bilo briga za njihovu bol.“, kazala je Žbanić.

Venecijanski filmski festival počeo je juče uz najviše mere zaštite od koronavirusa.
Film Jasmile Žbanić jedno je od 17 ostvarenja koja će se takmičiti za Zlatnog lava.