"Grupa koja je rokenrolu dala razlog da postoji u našoj sredini": Izložba "Partibrejkers - biti samo svoj" Zorice Kojić i Dragana Ambrozića na Kalemegdanu

Postavka “Partibrejkers – biti samo svoj” na originalan način donosi priču o bendu koji je bio i ostao simbol beskompromisnog rokenrola na našim prostorima. Fotografije Goranke Matić, Aleksandra Kujučeva i Stanislava Milojkovića nose svedočanostvo o snazi, izrazu i scenskom duhu grupe Partibrejkers, a bitno mesto zauzima upravo fotografija sa prvog albuma benda.

“Želeli smo da napravimo jedan omaž našim herojima, grupi Partibrejkers, i to od njihovih najranijih dana. Ogromno nam je zadovoljstvo što je Stanislav Milojković – inače autor naslovne fotografije sa korica prvog albuma – uspeo nekako da iskopa taj negativ, koji je u momentu nastajanja izložbe izgledao potpuno zagubljen, kao i da nađe druge originalne snimke sa tog foto-sešna iz 1984. u studiju tadašnje Radio televizije Beograd na Košutnjaku”, kaže Zorica Kojić, autorka izložbe i muzička kritičarka.
Partibrejkers su pevali jezikom generacije, doneli nove melodije i zvuk koji je postao razumljiv svakom tinejdžeru u bivšoj Jugoslaviji. Postali su oličenje mladalačke energije i bunta koji se širio i van koncertnih sala.

“Sva tri prva albuma, čiji je naziv “Partibrejkers“, fantastične su ploče. I danas, kada ih preslušate, one ostavljaju snažan utisak na vas. Reč je o opusu u kojem je sadržano sve ono što rokenrol na našem jeziku treba da bude: tu su i stav i emocija i muzički talenat i poruka, a album “Kiselo i slatko” koji je došao 1994. godine, predstavlja zaokruženje te prve faze Partibrejkersa. Upravo on je na neki način pokazatelj kako Partibrejkers mogu da budu mainstream bend”, smatra Dragan Ambrozić, autor izložbe i muzički kritičar.

Nastali iz beogradskog undergrounda, stvorili su vrlo sirov izraz početkom 80-ih. A njihove pesme su vrlo brzo postale deo urbanog odrastanja sa temama o ljubavi, strasti, gubitku, buntu, ali i o potrazi za vlastitim mestom u svetu.

“Prvi album dolazi u vreme kada smo živeli u zajedničkoj domovini, Socijalističkoj Jugoslaviji, zemlji vrlo širokih umetničkih pogleda. Partirejkers su nas, međutim, još tada potpuno zaprepastili. Za razliku od mnogih drugih punk i new wave bendova u SFRJ, koji su bili odlični, i zbog kojih se sa razlogom muzika 80-ih i danas rado sluša, grupa Partibrejkers je donela nešto sasvim drugo, jednu dotad nepoznatu vrstu mladalačke drskosti”, ističe Zorica Kojić, autorka izložbe i muzička kritičarka.

Ova izložba je i prilika da se publika seti kako muzičke prošlosti, tako i važnosti koju su imali Partibrejkers, pre svega za generacije koje još uvek veruju da je rokenrol ne samo muzika, već i način života. Ali i za one koji se možda nisu još uvek upoznali sa rokenrolom.
„Želimo ovom izložbom da predstavimo Partibrejkers i kao sastav, i kao izuzetne umetnike, koji u našoj sredini imaju tu dužnost da čuvaju standard koji su sami definisali još pre 40 godina. Njihovo mesto je, po našem mišljenju, među drugim nematerijalnim kulturnim vrednostima, jer su oni deo baštine naše kulture”, navodi Ambrozić.

Izložbu “Partibrejkers – biti samo svoj”, upriličenu povodom četiri decenije od objavljivanja prvog albuma možete pogledati ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu u narednim nedeljama.

Bonus video: Zoran Kostić Cane