Izložba "Mladost u šezdesetim" grupe umetnika biće otvorena 16. juna u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu, najavila je kustoskinja Slađana Petrović Varagić.
„Mladost u šezdesetoj“ je višegodišnji kolektivni istraživačko-umetnički projekat grupe umetnica, umetnika i kulturnih radnika koji se bavi istraživanjem emancipatorskih poduhvata jedne zajednice, sagledane kroz procese nastanka, razvoja i nestanka njene najveće fabrike tekstila – „Mladosti“, navedeno je u saopštenju.
Posleratna industrijalizacija društva u bivšoj Jugoslaviji stvorila je specifične načine života, uticala na afirmaciju i emancipaciju žena unutar manjih patrijarhalnih i ruralnih sredina.
Fabrika „Mladost“ u Požegi, poput brojnih fabrika širom Jugoslavije, predstavljala je osoben socijalistički mikrokosmos, stvarajući među svojim radnicama specifičan osećaj pripadnosti, solidarnosti i važnosti sopstvene uloge u sveopštem razvoju društva.
Kasniji procesi deindustrijalizacije i zatvaranja fabrika degradirali su decenijama uspostavljane vrednosne okvire, a generacije radnica koje su nosile borbu za status „radne žene”, danas bolno prihvataju saznanje da njihova žrtva nema vrednost za današnje i buduće generacije.
Tragajući za vremenom mladosti projekat „Mladost u šezdesetoj“ transponuje sećanje na emacipatorske poduhvate posleratnog jugoslovenskog perioda u polje savremene umetnosti, nastojeći da u današnjem kontekstu dekodira kulturno nasleđe jedne mikrozajednice i otvori prostor kritičkog razmišljanja unutar postojeće sociokulturne stvarnosti, objasnila je Slađana Petrović Varagić, kustoskinja izložbe i autorka projekta.
Na izložbi „Mladost u šezdesetim“ biće predstavljeni radovi umetnika i umetnica iz Požege – Milice Đorđević, Slobodanke Milošević, Vojislava Nedeljkovića, Sretena Vukovića i Uroša Pavlovića, a
Fabrika „Mladost“ – trikotaža i konfekcija Požega bila je jedna od većih i značajnijih fabrika tekstila na tržištu nekadašnje Jugoslavije.
Sve do kraja osamdesetih godina 20. veka upošljavala je oko 1200 radnica/ka i bila je „najuspešnija radna organizacija u požeškoj opštini i jedna od boljih među konfekcionarima Srbije“, kako su pisale Večernje novosti 1988. godine.
U proizvodnom objektu koji se prostirao na 8.500 kvadratnih metara nalazile su se stotine šivaćih mašina na kojima su radile žene iz Požege i okoline, šijući tekstilne proizvode za jugoslovensko tržište i izvoz (SR i DR Nemačka, Holandija, Poljska, Mađarska, Čehoslovačka).
Kraj 2007. godine „Mladost“ je dočekala u dugovima i sa svega deset radnika.
Privatizovana je 2008. godine i nekadašnja „šivara“ – najveća proizvodna hala „Mladosti“ danas je kineski tržni centar.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar