Piše Ivan Tokin: Živeo Deda Mraz!

Ovog puta imali smo dogovoren razgovor. To što smo se obojica pojavili u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu obojici nam je bilo dovoljno. Ipak, razgovarali smo, jer i to je bio deo dogovora.Zdravo Deda Mraze.Zdravo Ivane.Hajde molim te reci svoje puno ime i prezime za zapisnik.Deda Mraz.To ti piše u ličnoj karti?Ako ovako nastaviš, nećemo daleko dogurati.

Dobro, izvini. Da li si kad si bio mali želeo da postaneš Deda Mraz?Jesam, oduvek sam to želeo, čim sam progovorio rekao sam mami i tati da me pošalju u školu za Deda Mrazove, to sam završio sa odličnim uspehom, pa sam posle išao u srednju dedamrazovsku pa na dedamrazovski fakultet i posle master na Aljasci i onda sam dobio irvase i sanke. I Snežanu.Snežanu?Da.Au. Kakva je Snežana? Ovako kao čovek.Namćor.Snežana namćor? Snežana pod jedan nije iz iste priče.Dobro onda da idem ja, a? Pošto vidim da ti znaš ko je iz koje priče.Ne, ne, izvini, nego neverovatno mi je da je Snežana namćor.Pa sad, vidi, ona kaže da nije namćor, pročitala je definiciju namćora i hvata se tamo za svaku reč, i stvarno, kad pročitaš definiciju, nije namćor jedan kroz jedan.Znači nije namćor?Je l ti hoćeš intervju ili nećeš?Hoću. Reci mi šta se uči u srednjoj dedamrazovskoj?Matematika, muzičko, pakovanje i fizičko, i normalno, geografija.A meteorologija?To je u okviru matematike.A šta radite iz fizičkog?Zavisi kod kog profesora upadneš, ali uglavnom sve. To je najteži predmet. Ljudi padaju iz fizičkog na avgust, ponavljaju godine, dižu ruke od dedamrazovske, ne, ne, fizičko je ludnica. Na prvom času u prvoj godini radiš sklekove do otkaza i tu je prva selekcija. Ako padneš na sklekovima bolje odmah da menjaš školu.Koliko sklekova moraš da uradiš?Maksimalan broj.Čekaj, zar nije za Deda Mraza važno da bude dobar čovek?Jeste, to je najvažnije, ali dobri ljudi mogu da urade maksimalan broj sklekova.Koji je to broj?To je individualno, svako koliko maksimalno može. Samo to ti je nauka, da radiš dok možeš, jer jedno je šta telo može, a drugo je šta telo dobrog čoveka može.Dobro, ne moram ja sve da razumem. Šta učite na muzičkom? Moraš da sviraš sve instrumente maksimalno koliko može telo dobrog čoveka da svira?Ne, ne, na muzičkom se samo sluša. Tu učimo slušanje. Sviranje je zabranjeno. Može eventualno da se peva, ponekad, ako baš prigusti, i ako neko baš ima ritam može da lupa po nečemu, i to je sve, ali glavno je slušanje.

Neko ipak mora da svira da bi bilo muzike.Svirao ne svirao muzika je tu, samo treba da naučiš da slušaš.Deda Mraze plašiš me takvim odgovorima.Nemoj da se plašiš, sve je u redu.Dobro, slušaj, žena me je zadužila da ti postavim neka pitanja. Imam spisak.Ajde.Kako se osećaš dok poklanjaš?Osećam se živ. Sve drugo je priprema za taj trenutak, a taj trenutak je moj život. Poklanjam da bih osećao život kroz živote onih kojima poklanjam. Nije lako primiti poklon, i znaš, nije lako ni nekom ispuniti želju a ne dovesti ga u opasnost.Šta misliš o tome što neki veruju da postojiš, a neki ne?To mi nije važno. Deca veruju u mene, a svi smo nekad bili deca, samo smo neki to zaboravili. Osim toga, kao što vidimo, postojim, tako da to nije stvar verovanja, to je stvar zdravog razuma.Kad letiš s irvasima, na sankama, da li ti je mesec blizu kao što izgleda? Znaš kad te vidimo na nebu, deluje kao da možeš da ga dohvatiš rukom?Ne moraš da letiš da bi mogao da dodirneš mesec, ali kad je već takvo pitanje, da, mogu da ga dodirnem i dok letim preko neba s irvasima. Letimo često, ali najviše klizimo po čistom snegu, kroz šume, preko proplanaka, vrhova planina i zaleđenih jezera, kroz beskrajne noći ispod zelenih jezika polarne svetlosti, brzine su velike, oko nas su samo linije, irvasi su strašne životinje, žive za brzinu, a ja sam im prepušten, bezbrižan.To su bila ženina pitanja.Fina pitanja. Pozdravi ženu.Hoću, hvala. Moram da te pitam nešto – Zašto je umro Maksa?Koji Maksa?Maksa sa Đerma, onaj što je držao zdravu hranu. Maksa mrava nije zgazio, sve je radio kako treba.Je l se sećaš koliko je Maksa mogao da pojede kuvanih jaja?Sećam se, neverovatno, pojede 30 jaja za jedno popodne i nije mu ništa.E pa eto.Zbog tih jaja je umro?Umro je zbog toga što mu nije ništa.Ne vredi, ti si rešio da me uplašiš.Nisam, samo me pitaš i ja ti odgovaram.A šta učite iz matematike?Sve osim muzičkog, pakovanja i fizičkog.To ti nije neki odgovor.Učimo sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. E sad da bi ti bio zadovoljniji mogu da ti kažem da učimo i razlomke, kvadratne jednačine, integrale, logaritme, fraktale i sve po spisku, ali kažem ti, to su u osnovi četiri osnovne operacije, ostalo je primena.A gde se primenjuje?Najviše pri pakovanju, mada dosta i u muzici i fizičkom.Dobro pametnjakoviću, a šta učite na fakultetu?Disanje. I molim te pazi kako mi se obraćaš.Izvini molim te, ali uznemiravaš me. Dišete četiri godine?Je l ti smeta što te uznemiravam? Hoćeš da te ne uznemiravam?Ne, ne, izvinio sam ti se, šta hoćeš više?Molim?Ništa, ništa, samo pitam je l dišete četiri godine?Dišemo koliko treba. Fakultet traje onoliko koliko je potrebno da se završi, nekad je to četiri godine kao što ti voliš da misliš o fakultetu, nekad je manje, nekad je više.Kako znaš kad si završio?Da bi završio, moraš da zaboraviš da si počeo.Dobro ti si izgleda rešio da me uništiš tim tvojim filozofskim odgovorima, ajde reci mi lepo, je l treba da prestanem da pušim, da pijem, da jedem kobasice, šta treba da uradim, da vežbam redovno, da mislim pozitivno?Od svega toga jedino znam ne treba da misliš pozitivno. A za ovo ostalo ne znam, možeš da radiš ono što želiš.A kako da znam šta želim?Opa. Neko je izgleda počeo da razmišlja. Bravo dečko.Nisi mi odgovorio, i možemo slobodno da prekinemo ovaj intervju.Šta ti znaš o slobodi?Znam da mogu sad da odem kući da motam sarme i da me zabole štikla i za tebe i za ovaj intervju.Jeste, to je sloboda.To je sloboda?Sloboda je ponor, vrtoglavica je rulet a ti si kuglica.Znači kocka?Ako ne znaš matematiku, muzičko, pakovanje i fizičko, i normalno geografiju, ako ne umeš da dišeš, onda je kocka.Deda Mraze, je l možeš nešto da mi kažeš a da nije u zagonetkama iz dedamrazovskih škola? Spava mi se, umoran sam već, gladan sam a ne smem da jedem do sutra u podne, a ujutru idem na pijacu kroz novogodišnju gužvu preko mostova, treba da tražim parking trista puta, treba da vaspitavam dete, treba da čuvam ženu, treba da budem kreativan i produktivan, treba da sve bude u redu Deda Mraze, je l me razumeš ili me ne razumeš?Razumem te. Kad se vratiš kući posle svega, pogledaj ispod jelke, pronađi poklon koji sam ti ostavio, prepoznaćeš ga po lepoti i po tome što na njemu piše – Sve je već u redu.Bonus video: Slobodan Boda Ninković o odlasku u penziju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bodaninkovicpenzijaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2911045"]