I Italija ima svog Benksija: Ko je misteriozni Geko?

Kultura 23. nov. 202022:48 > 09:41
Podeli:
Foto: Mondadori Portfolio / ddp USA / Profimedia

Policija je ušla u trag čoveku za kog se verovalo da je neuhvatljiv, glasio je post na Fejsbuku gradonačelnice Rima Virdžinije Rađi. No, nije u pitanju neki kriminalac, već umetnik. Policijski zvaničnici su, posle istrage koja je trajala čitavih godinu dana, otkrili identitet misterioznog Geka.

A ko je Geko? Ovo pitanje visilo je u vazduhu nekoliko godina od kada su po nebrojenim lokacijama u Rimu nicali grafiti sa jednostavnom porukom ispisanom velikim slovima – GECO. Po napuštenim zgradama i školama, po parkovima, galerijama, u podzemnim prolazima, metro stanicama, mostovima ispisivano je ovo ime. Stikeri sa ovim imenom lepljeni su na nazive ulica, bandere, novinarnice.

„Ukaljao je stotine zidova i zgrada u Rimu i drugim evropskim gradovima, koji su morali da budu čišćeni iz javnih sredstava“, navela je gradonačelnica Rima u svojoj objavi na Fejsbuku, uz sliku „oružja“ koje je misteriozni Geko koristio za svoje ulične radove. To „oružje“, odnosno stikere, sprejeve, farbu policija je zaplenila u stanu najtraženijeg rimskog grafiti umetnika.

Iako su ga „raskrinkali“ zvaničnici nisu želeli da otkriju njegovo pravo ime. No, neki italijanski mediji došli su do detaljnijih informacija, navodeći da je u pitanju tridestogodišnjak iz Rima. Umetnikov advokat nije hteo da obnaroduje njegov pravi identitet. Međutim, rimski dnevnik „Mesađero“ (Il Messaggero) otkrio je da je Gekovo pravo ime Lorenco Peris.

Italijan svakako nije slavan kao najpoznatiji grafiti umetnik na svetu Benksi. No, to medije, među kojima je i „Njujork tajms„, nije sprečilo da Geka prozovu italijanskim Benksijem. Dovoljno je bilo to što je, poput britanskog umetnika o čijem pravom identitetu se i posle 30 godina i dalje spekuliše, Geko delao pod velom tajne.

– Time što se njegov umetnički čin svodi samo na njegovo ime pokazuje da mu je cilj bio da pokaže da je kralj ulice. I to kako je sprovodio svoj umetnički čin je izvrsno, brutalno, arhaično – ocenio je za njujorški dnevnik Paolo von Vakano, ekspert za savremenu urbanu umetnost.

„Geko vam daje krila“ (Geco ti mette le ali), natpis je sa kojim se misteriozni umetnik predstavio stanovnicima Rima. I od tada je svojim porukama „ukrašavao“ krovove pijaca, železničke tornjeve, zgrade…

Gekov grafit u Rimu Foto: Matteo Nardone / Zuma Press / Profimedia

Svečana objava gradonačelnice Rima kako su „doakali huliganu“ nije baš naišla na odobravanje Rimljana. Iako se slažu da je grad prilično prljav i da mu je neophodno „temeljno čišćenje“, smatraju da u Rimu ima mnogo bitnijih problema koji bi trebalo da budu rešeni, od grafita.

„Umetnik se tretira kao da je mafioza“, napisao je na Tviteru Mateo Orfini iz Demokratske partije, a na nekim zidovima rimskih zgrada osvanule su čak i poruke „Oslobodite Geka“, iako nije uhapšen. Umetnikov advokat Domeniko Melilo objasnio je da je policijska istraga još uvek u toku i da njegov klijent zvanično nije optužen. Međutim, ukoliko se podigne optužnica zbog uništavanja privatne i javne svojine preti mu kazna zatvora do dve godine.

Geko je, uprkos zahtevima brojnih medijskih kuća, kako u Italiji, tako i šire, odbio da otkrije detalje o sebi i svetu predstavi svoju priču, naročito u svetlu „raskrinkavanja“ njegove tajnovitosti.

Iako je nekoliko godina bio nedodirljiv, umetnik je „presudio“ sebi kada je za lokaciju svog dela odabrao zgradu za koju je mislio da je napuštena. Međutim, ispostavilo se da je u pitanju skrovište tajne službe…

Kancelarija rimske gradonačelnice saopštila je da je Geko „operisao“ i po drugim evropskim gradovima, poput Belfasta. A samo u Lisabonu, kako su precizirali, svojim grafitima napravio je štetu od više hiljada evra.

Umetnikova dela štetom ne smatra von Vakano, koji je za „Njujork tajms“ podsetio da je tanka linija između vandalizma i genijalnosti.

I dok se Benksijevi murali diljem sveta danas smatraju vrhunskim umetničkim delima, koja na aukcijama dostižu vrtoglave sume novca, Geko još uvek nije te sreće. Nije zgoreg podsetiti i da su mnogi drugi slavljeni umetnici modernog doba, od Žana Mišela Baskijata do Kita Haringa svoje karijere započeli upravo kao i Geko. Kao i još jedan italijanski umetnik, koji još uvek uspeva da sačuva anonimnost i koji je, za razliku od Geka, slavljen – Blu. Za njega se, iako „operiše po ulicama“ još od 1999. godine, zna samo da živi u Bolonji.

– Želja mi je da moje ime bude poznato širom sveta. To mi je bitnije nego umetnička estetika. Moj prioritet je kvantitet, a kvalitet dolazi posle toga – izjavio je svojevremeno Geko za jedan portugalski sajt.

Von Vakano međutim delo Geka vidi kao „iskaz slobode i iskrenosti“ i napominje da kao i svi ulični umetnici i on radi „u okviru bezakonja“, odnosno ne ograničava se barijerama umetničkog sistema.

I dok autor knjige o grafitima Andrea Cenja razume da grafiti nisu svakome po ukusu, smatra da je suludo „umetnika tretirati kao kriminalca“.

– Ako hvalite Benksija ili Haringa onda morate da prihvatite da umetnost postoji i u kontradiktornom svetu, u svetu ilegale. Sve se samo svodi na ukus, a niko ne može da sudi o tome šta je dobro, a šta loše u umetnosti – zaključio je Andrea Cenja.

Komentari

Vaš komentar