0
Međunarodna kolektivna izložba “Zaobilazne strategije” biće otvorena 8. maja u galeriji "Bel Art" u Novom Sadu i trajaće do 29. maja.
Projekat je nastao u saradnji sa atinskom galerijom „Alma“, i u njemu učestvuju grčki umetnici Konstantinos Patsios, Halid Krisinas-Elagan i Andreas Vousouras u dijalogu sa srpskim umetnicama – Irenom Kovač, Majom Erdeljanin i Monikom Sigeti.
Autor koncepta je Stefanos Tsitsopoulos, književnik, novinar i producent, a selektorke postavke su Marija Alpani i Vesna Latinović.
Grčki trio autora – Andreas Vousouras, Konstantinos Patsios i Halid Krisinas-Elagan korespondiraju jedan sa drugim, uz distancu. Njihove „strategije“ se ponekad slažu, a nekad se i razilaze. Oni koriste različite tehnike kao – kolaž, slikanje, preklapanje, filtriranje i dvosmislena značenja – Je li završeno? / Nedostaje li nešto / Samo nastavite.
Kartice i misao Šmita i Enoa, povezuje suštinu izložbe „Zaobilazne strategije“, kako je zapisao autor koncepta – Stefanos Tsitsopoulos, pisac i novinar.
Likovni kritičar Sava Stepanov je analizirao dela sve tri srpske slikarke, te primetio da Maja Erdeljanin kombinuje akvarel slikanje sa fragmentima izdvojenih iz novina i magazina, pri čemu ona beleži sekvence proteklog dana.
On je takođe ocenio da je Irena Kovač skoro kompletan kreativni stil do sada u karijeri zasnovala na kolažnom prikazu strukture motiva, i njene kolažne slike su – prikazi porodice, dalekih rođaka, bliskih prijatelja, kadrovi iz vojske, letovanja, igranke, izleti, modni trendovi, prvi automobil, prvi koraci.
Monika Sigeti uspeva da iseče fotografije, izdvoji neke prepoznatljive detalje iz stvarnosti i onda ih kombinuje, gde ima realnih predstava životnih situacija i autentičnih prizora sveta, u kojima postoji nota tajanstvenosti, iščekivanja, napetosti i tihe ugroženosti, istakao je Sava Stepanov, likovni kritičar.
U srpsku umetnost kolaž je „uveden“ tokom prve polovine 20. veka, kada se ponovio obrazac Pabla Pikasa – upotrebe neslikarskih materijala i fragmenata u kubističkim slikama i crtežima.
„Ivan Radović je prvi upotrebio kolaž u srpskom slikarstvu, a ovde se radi o pravim avangardnim istraživanjima i konkretnom doprinosu modernoj evropskoj umetnosti svog vremena“ zapisala je Žana Gvozdenović u tekstu izložbe.
Sredinom 1970-ih, slikar Peter Šmit i britanski muzičar Brajan Eno izdali su crnu kutiju sa 115 ručno izrađenih karata, od kojih je svaka nudila neki savet. Kutija je nazvana „zaobilazne strategije“, a svrha – misija svake kartice bila je da pruži „korisne“ savete, uz metodu koja podseća na kineske kolačiće sudbine, kako bi pomogle u rešavanju raznih dilema koje stvaraju probleme umetnicima i njihovoj publici.
Povezano sa nadrealizmom i eksperimentiranjem, 115 karata Šmita i Enoa nisu rešile dileme, već su čak pojačali zabrinutost, uz stvaranje novih dilema unutar starih.
Zaobilazne strategije predstavljale su pokušaj pomeranja granica, s ciljem da podstaknu na nova razmišljanja o umetnosti i kreativnosti.
Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste