Grčki i srpski umetnici na zajedničkoj izložbi "Zaobilazne strategije" u Novom Sadu

Projekat je nastao u saradnji sa atinskom galerijom "Alma", i u njemu učestvuju grčki umetnici Konstantinos Patsios, Halid Krisinas-Elagan i Andreas Vousouras u dijalogu sa srpskim umetnicama - Irenom Kovač, Majom Erdeljanin i Monikom Sigeti.Autor koncepta je Stefanos Tsitsopoulos, književnik, novinar i producent, a selektorke postavke su Marija Alpani i Vesna Latinović.Grčki trio autora - Andreas Vousouras, Konstantinos Patsios i Halid Krisinas-Elagan korespondiraju jedan sa drugim, uz distancu. Njihove "strategije" se ponekad slažu, a nekad se i razilaze. Oni koriste različite tehnike kao - kolaž, slikanje, preklapanje, filtriranje i dvosmislena značenja - Je li završeno? / Nedostaje li nešto / Samo nastavite.Kartice i misao Šmita i Enoa, povezuje suštinu izložbe "Zaobilazne strategije", kako je zapisao autor koncepta - Stefanos Tsitsopoulos, pisac i novinar.Likovni kritičar Sava Stepanov je analizirao dela sve tri srpske slikarke, te primetio da Maja Erdeljanin kombinuje akvarel slikanje sa fragmentima izdvojenih iz novina i magazina, pri čemu ona beleži sekvence proteklog dana.On je takođe ocenio da je Irena Kovač skoro kompletan kreativni stil do sada u karijeri zasnovala na kolažnom prikazu strukture motiva, i njene kolažne slike su - prikazi porodice, dalekih rođaka, bliskih prijatelja, kadrovi iz vojske, letovanja, igranke, izleti, modni trendovi, prvi automobil, prvi koraci.Monika Sigeti uspeva da iseče fotografije, izdvoji neke prepoznatljive detalje iz stvarnosti i onda ih kombinuje, gde ima realnih predstava životnih situacija i autentičnih prizora sveta, u kojima postoji nota tajanstvenosti, iščekivanja, napetosti i tihe ugroženosti, istakao je Sava Stepanov, likovni kritičar.U srpsku umetnost kolaž je "uveden" tokom prve polovine 20. veka, kada se ponovio obrazac Pabla Pikasa - upotrebe neslikarskih materijala i fragmenata u kubističkim slikama i crtežima."Ivan Radović je prvi upotrebio kolaž u srpskom slikarstvu, a ovde se radi o pravim avangardnim istraživanjima i konkretnom doprinosu modernoj evropskoj umetnosti svog vremena" zapisala je Žana Gvozdenović u tekstu izložbe.Sredinom 1970-ih, slikar Peter Šmit i britanski muzičar Brajan Eno izdali su crnu kutiju sa 115 ručno izrađenih karata, od kojih je svaka nudila neki savet. Kutija je nazvana "zaobilazne strategije", a svrha - misija svake kartice bila je da pruži "korisne" savete, uz metodu koja podseća na kineske kolačiće sudbine, kako bi pomogle u rešavanju raznih dilema koje stvaraju probleme umetnicima i njihovoj publici.Povezano sa nadrealizmom i eksperimentiranjem, 115 karata Šmita i Enoa nisu rešile dileme, već su čak pojačali zabrinutost, uz stvaranje novih dilema unutar starih.Zaobilazne strategije predstavljale su pokušaj pomeranja granica, s ciljem da podstaknu na nova razmišljanja o umetnosti i kreativnosti.Bonus video: Izložba Andreja Josifovskog Pijaniste

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izlobaandrejajosifovskogpijanistemm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4109841"]