1
Dobrodošli na svetkovinu posvećenu lepoj umetnosti, reči su kojima je predsednik SANU Zoran Knežević pozdravio mnoge značajne ličnosti koje su došle u Srpsku akademiju nauka i umetnosti da odaju priznanje Dragoljubu Raši Todosijeviću, kojem je danas uručena nagrada "Ivan Tabaković".
Predsednik SANU je kazao da Akademija nakon dužeg vremena obnavlja tradiciju, čime nastavlja da ispunjava jednu od svojih osnovnih obaveza – da promoviše najviše domete srpske umetnosti.
– Ivan Tabaković je svojim neumornim radom i angažmanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i njenim brojnim raznovrsnim aktivnostima, najviše u domenu likovne umetnosti, ostavio u njenim analima ostavio dubok trag. Doprinos Akademiji, pored neupitne umetničke harizme, najčešće se vezuje za formiranje umetničke zbirke SANU i prirodno je da nagrada nosi njegovo ime – kazao je Knežević, podsetivši da je inicijativa za ustanovljenje ovog priznanja potiče iz 1981. godine, a da se dodeljuje autoru kojeg odlikuju slojevita dela visokih umetničkih dometa.
Nagrada je prvi put dodeljena 1984. godine Peđi Neškoviću i od tada su njeni laureati bili mnogi, među kojima i sadašnji akademici Dušan Otašević, Miodrag Tabački ili Mrđan Bajić.
Upravo je Bajić, dopisni član SANU, koji je bio na čelu komisije za dodelu nagrade „Ivan Tabaković“, istakao je da je novi laureat dekodirao čitave pravce u srpskoj umetnosti posle Drugog svetskog rata.
– Dragoljub Raša Todosijević je jedan od naših najintrigantnijjh umetnika 20. veka. Harizmatski umetnik za sve nas. Žiri je, posle detaljne diskusije doneo odluku da se nagrada dodeli Todosijeviću za izvanrednu prošlogodišnju izložbu u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine „Sutra je ponedeljak“, ali i zbog toga što je reč o čoveku koji je stvarao nove prakse u našoj umetničkoj zajednici. Jedan je od ključnih umetnika konceptualne umetnosti u nas, koji je izvršio snažan uticaj na umetnike mnogih generacija, a pride prepoznatljiv i u međunarodnom kontekstu – naglasio je Bajić, dodavši da nagrada podrazumeva, pored medalje, plakete i novčanog iznosa i organizovanje izložbe u Galeriji SANU.
Upravo je dodela nagrade „Ivan Tabaković“ Todosijeviću, po oceni Bajića, trenutak od istorijskog značaja, s obzirom da se „ukrštaju putanje dvojice velikih umetnika“:
– To umetnici su Tabaković i Todosijević i treba da slavimo ovaj trenutak. A hvala Raši Todosijeviću!
Nakon što je predsednik SANU uručio priznanje Todosijeviću, laureat je bio više nego skroman. Priznao je da dok se vozio ka zgradi SANU razmišljao je šta bi mogao da kaže:
– Ne znajući tačno šta bih rekao, setio sam se da sam živeo u celom svetu, od Australije do Tasmanije, od Skandinavije do Japana i razmišljao gde sam sve za života bio… Ali, razmišljao sam i o svojoj mladosti, danima dok sam studirao Likovnu akademiju i setio se kako mi se uvek sviđao Tabaković. Uvek se razlikovao po svom diskretnom tonu, uglađenom načinu slikanja. Iako sam po karakteru, za razliku od Tabakovića, eksplozivno stvorenje sviđao mi se. Kad bih, kao mlad, razgovarao s prijateljima govorili su: „Mani se ti Tabakovića“. Ali, ja sam im uzvraćao: „Ljudi grešite, to je veliko ime“ – nasmejao je sve u SANU Dragoljub Raša Todosijević, koji se na kraju zahvalio na ovoj ogromnoj časti.
A svečanosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti prisustvovali su bivši predsednik SANU Vladimir Kostić, akademici i umetnici Slobodan Šijan, Dušan Otašević, Miodrag Tabački, ali i Irina Subotić, Ješa Denegri, Jugoslav Vlahović…
Podsetimo, početkom prošle godine Srpska akademija nauka i umetnosti ponovo je ustanovila Nagradu „Ivan Tabaković“ koja se dodeljuje autoru ostvarenja od izuzetnog značaja u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti, a bilo je izloženo ili javno prikazano u Srbiji u dvogodišnjem periodu. Ovoga puta to se odnosilo na period od 1. septembra 2021. do 1. septembra ove godine.
Ovogodišnji laureat Dragoljub Raša Todosijević, rođen 1945. u Beogradu, jedan je od ključnih protagonista jugoslovenske konceptualne umetnosti koji je krajem šeste i početkom sedme decenije 20. veka učinio radikalni otklon od ideologije i prakse socijalističkog modernizma, uključivši se u nove umetničke tokove na svetskoj kulturnoj sceni.
Diplomirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti 1969. godine, a zajedno s kolegama i prijateljima sličnog senzibiliteta Marinom Abramović, Erom Milivojevićem, Nešom Paripovićem, Zoranom Popovićem i Gergeljom Urkomom, koji su svi bili okupljeni oko beogradskog Studentskog kulturnog centra, doprineo je afirmaciji nove umetnosti na prostoru tadašnje Jugoslavije i izvršio snažan uticaj na mnoge umetnike mlađih generacija.
Bonus video: Retrospektiva Miće Popovića u SANU
