5
Karika koja nedostaje, natpis je ispod jedne davnašnje karikature na kojoj je Milan Vlajčić kraj jednih zabravljenih vrata. I ova tako simbolična poruka, da je eto novinar, kritičar, i publicista, onaj koji sva vrata otvara dočekala je večeras u jednoj vitrini ispred sale “Makavejev” Jugoslovenske kinoteke silne poštovaoce lika i dela Milana Vlajčića povodom otvaranja njegovog legata u ovoj instituciji, ali i promocije posthumno objavljene knjige “Kavijar za sirotinju”.
Pored te karikature, staklene vitrine bile su ispunjene Milanovim fotografijama iz Venecije, naravno s filmskog festivala, ili iz Kana, ili s dodele Oskara. Milan Vlajčič, koji nas je napustio pre nešto više od godinu dana u svom burnom i prebogatom profesionalnom životu sve je te “prostore osvojio” kao jedan od naših najuglednijih filmskih kritičara.
Bile su tu i Milanove fotke s Brankom Plešom, ili Ljubom Tadićem, ili Purišom Đorđevićem ili Kusturicom, silne nagrade koje je dobijao za života, ali i, primera radi, ekskluzivni intervju sa Sergejem Paradžanovim, pod naslovom “Moje najbolje zatvorske godine”, koji je davnih dana na pisaćoj mašini otkucao…
I sve te male dragocenosti sačekale su brojne kulturne poslenike, od Radoslava Zelenovića, Srdana Golubovića, Janka Baljka, Nenada Dukića, Petra Janjatovića, Žikice Simića, Zorana Hamovića, do prijatelja, porodice, Ratka Božovića, Zorana Radovanovića, i sadašnjih i bivših novinara portala Nova.rs, ili “Politike“, i drugih redakcija…
A u ispunjenoj sali Makavejev brojnu publiku, bar na velikom platnu, “dočekao” je Milan… Gledali smo ga kako je onomad u jednom beogradskom parku šetao i razgovarao s Dušanom Makavejevim, da bi se potom pažnja usmerila na Vlajčićevu knjigu „Kavijar za sirotinju“ u izdanju “Gradca K”, a tvore je Milanovi tekstovi koji su izlazili na portalu Nova.rs i u dnevnim novinama Nova, od prvog dana ovog sajta, do poslednjeg dana Vlajinog života, 9. februara 2022.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić otvorio je promociju “Kavijara” napomenuvši da je ova institucija postala bogatija uz Milanovu filmsku biblioteku:
– Osećamo zadovoljstvo što nam je poverena Milanova biblioteka od preko 700 naslova. Uz biblioteke Dušana i Borke Stefanović, Vladimira Pogačića, Nikole Majdaka ili Vlade Petrića, kreiran je bogat fundus filma pod ovim svodom. Upoznaćemo se sa tim šta je Vlajčić čitao, i kako se formirao kroz literaturu jedan od najznačajnijih kritičara na ovim prostorima. Milanove kritike su se neretko pretvarale u eseje, jer odlikovala ga je svestranost, erudicija, sposobnost povezivanja stvari – ocenio je Pantelić, dodavši da bez strasti kritika gubi snagu, dok Milan nikoga nije ostavljao ravnodušnim.
O knjizi “Kavijar za sirotinju”, ispunjenoj Milanovim filmskim i književnim kritikama za Nova.rs, uz moderiranje Miroljuba Stojanovića, “polemisali” su Milena Đorđijević, članica NIN-ovog žirija i urednica u Narodnoj biblioteci Srbije i reditelj Stefan Arsenijević. Đorđijevićeva je, pričajući o knjizi i pominjući sve one tekstove koje ste mogli da čitate na ovom portalu, priznala kako je razmišljala s kim bi mogla da uporedi Vlaju i shvatila da mu nema pandana:
– Volela bih sad da pitam Milana koliko bi knjiga mogao da pročita na primer za sat vremena. Čini mi se da je imao neku vrstu gospodstvenosti čitanja.
Stefan Arsenijević prisetio se kako je, maltene od kad zna za sebe, smatrao Milana velikom figurom naše kulture:
– Bio je veliki kritičar, istančanog ukusa, ne samo filma. U tinejdžerskim godinama, kada sam hteo da postanem reditelj, internet nije postojao i uvid u svet filma bili su njegovi izveštaji i kritike. Svako jutro gorim da pročitam njegovu kritiku… Upijao sam naslove filmova o kojima je pisao, stvarao svoju sliku sveta filma zahvaljujući njegovim tekstovima s festivala. Čitajući njegove tekstove imao sam osećaj da mogu i ja to – objasnio je Arsenijević, prisetivši se i trenutka kada je Milan prvi put napisao nešto o njemu:
– U jednom pasusu, u osvrtu na Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, je pohvalio moj kratki film, i osećao sam tad da sam uspeo u životu. Strepeo sam da ga ne razočaram. Ako pogledate i ovu knjigu, vidite da je u njegovim tekstovima uvek bilo analitičnosti ali i dobronamernosti, topline. Uvek s željom da film bude bolji.
Vlajčić je, kako je istakao reditelj, imao široka interesovanja, o čemu svedoči i “Kavijar”, jer tu su eseji od onog o novom nastavku „Borata“ do „Apokalipse danas“, ili od „Tome“ do „Zemlja nomada“.
Đorđijevićeva je primetila kako je Milan posle toliko godina, posle života u dramatičnim okolnostima pred sam kraj pisao s „toliko punoće“.
– Svedoči to o Milanovoj otvorenosti prema svetu, umetnosti. Naročito mi je bilo zanimljivo kako su tekstovi pisani za portal, objedinjeni u ovoj knjizi, zapravo dobili književni kvalitet. I uvek počinje esej s citatom koji čitaoca uvlači u tekst, na primer: „Najveća tragedija u mom životu je smrt Ane Karenjine“, kad piše o Dovlatovu. A kad piše o Suzan Zontag navodi sve njene vrline, odgovornost, neustrašivost, ali i kako je izvređala jednog profesora kojem se nije svideo njen rad.
Vrlo je iz svih kritika, kako su ocenili govornici, jasno šta Vlajčić misli o delu, ali čak i ako mu se ne sviđa ono što recenzira, Milan to radi dostojanstveno, uvek poštujući čoveka. Arsenijević je pomenuo i još jednu vrlinu – kako je na prvi pogled delovalo da Milan piše jednostavno, a to je najteže:
– Njegove kritike imaju pristupačan stil, jer je stremio tome da će svi postati konzumenti kulture. U kritikama nije pokazivao neki zakukuljeni elitizam da bi pokazao koliko je načitan, i to je bitna Milanova prosvetiteljska uloga. Sve njegove knjige, pa i ova napisane su sa strašću, prosto radost izbija iz njih. A to ne može da se lažira. Osećate njegovo ushićenje i radost zbog umetničkog dela. Čitajući ovu knjigu zapisivao sam šta sve moram da pročitam i pogledam, a ne znam da li ću imati vremena. Kao da vam, kao prijatelju, daje tragove koje treba da sledite. Imate osećaj da obogaćujete svoj život. Širio je veru da nas kultura i umetnost obogaćuju i čine boljim. Mnogo je toga u ovoj knjizi u čemu je Milan poslednjih godina svog života uživao i osećao sam se, čitajući je, da sam mu bliži – poručio je Stefan Arsenijević.
A ako već nemate “Kavijar za sirotinju”, nemojte da ste lenji, prekopajte malo portal Nova.rs i obogatite svoj život…
Bonus video: Peca Popović o Vlaji
