"Moja dela su tu da zabave, nerviraju, zaprepaste i inspirišu": Bezbrižan i nikad ravnodušan umetnik koji je napravio revoluciju i Ameriku zamenio Parizom

- Moja dela su tu da zabave, nerviraju, zaprepaste i inspirišu - govorio je veliki američki umetnik Men Rej.

Oduvek je više bio cenjen u zemlji koju je izabrao, nego u svojoj domovini. Bar je tako bilo za života. I desilo se da je smrt avangardnog američkog fotografa, skulptora i reditelja Menu Reja zatekla na današnji dan 1976. u 86. godini baš u toj zemlji - Francuskoj, a ne u rodnoj Americi.

I dok se na aktuelnoj izložbi u beogradskom Muzeju savremene umetnosti "Aktivitet: 100 godina nadrealizma", mogu videti i dela Mena Reja, uz ona njegovih saboraca, poput Andrea Bretona ili Maksa Ernsta, ili nadrealista s naših prostora, nije zgoreg podsetiti da je u velikoj panorami umetnosti 20. veka malo ličnosti koje sažimaju obećanja i paradokse svog doba poput tog američkog umetnika.

Men Rej, rođen kao Emanuel Radnicki, ispleo je za života bogat mozaik umetničkih doprinosa koji su obuhvatali slikarstvo, stvaranje objekata, filmsku umetnost i fotografiju. Prosvetljujuća knjiga Artura Luboua "Men Rej: Umetnik i njegove senke", koju je objavila izdavačka kuća "Zlatno runo", istražuje složeno nasleđe ovog umetnika, s posebnim osvrtom na njegov neizbrisiv uticaj na svet fotografije - medij koji je zauvek transformisao, od tamne sobe do galerije.

U dobu kada je fotografija uglavnom smatrana alatom za puko dokumentovanje, Men Rej je uveo šašav, sanjarski kvalitet u medij.

"Kroz jedinstvenu alhemiju, fotografije Reja nisu bile samo slike, već dimenzionalne naracije pune senki, misterija i iluzija. Bio je jedna od ključnih figura koje su proširile granice medija kako bi fotografija bila prepoznata kao glavni medij umetničkog izražavanja", beleži u pogovoru ove knjige Kamenko Pajić.

Autor biografije čitaoca vodi kroz razne Rejeve istraživačke faze, razlažući umetnikove revolucionarne tehnike - solarizaciju, rejograme i dvostruku ekspoziciju.

"A to nisu samo tehničke fusnote već ključne tačke za razumevanje veštine kojom je Men Rej zamaglio granice između stvarnosti i apstrakcije", zaključuje Pajić.

I ova knjiga "Men Rej: Umetnik i njegove senke" oslikava buran život umetnika, koji je rođen 27. avgusta 1890. u Filadelfiji. Od 1908. do 1912. studirao je umetnost u Njujorku, i počinje da radi kao slikar i skulptor. A prve značajnije fotografije snimio je daleke 1918. Upoznaje tamo Marsela Dišana i s njim postaje deo pokreta dadaizam, zamišljenog kao radikalni otklon od tradicionalnih principa umetnosti. Shvativši da Njujork nije plodno tlo za dadaizam seli se u Pariz i nastanjuje u umetničkoj četvrti Monparnas.

Godine 1925. u galeriji Pjer u Parizu organizovana je izložba nadrealističkih radova, na kojoj su, uz Reja, izlagali i Žan Arp, Maks Ernst, Andre Mason, Huan Miro i Pablo Pikaso. Samo devet godina kasnije načinio je čuvenu seriju nadrealističkih fotografija, za koje mu je naga pozirala umetnica Meret Openhajm. S asistentkinjom i partnerkom Li Miler otkriva postupak solarizacije fotografije a izumeo je i tehniku - rejografija.

Tokom dvadesetak godina provedenih u Parizu, Men Rej je napravio revoluciju u umetnosti fotografije, a ovekovečio je Džejmsa Džojsa, Gertrudu Stajn, Žana Koktoa, Antonena Artoa, Salvadora Dalija.

A pre nego što će napuniti 86. godina, krajem avgusta 1976. velikog umetnika Francuska je odlikovala Nacionalnim ordenom za zasluge u oblasti umetnosti. Kada je sredinom novembra počelo da mu ponestaje daha, prebačen je u privatnu bolnicu. No, posle tri dana zatražio je da ga vrate kući. Sutradan, pošto se probudio, supruga Džulijet je videla da se bori za dah. Kasnije toga jutra, 18. novembra umro je na njenim rukama. U Parizu, a ne u Americi, kako je i želeo.

Men Rej bi bio zadovoljan što je u čitulji koja je osvanula u "Njujork tajmsu" ispod slike na naslovnoj strani označen kao "američki slikar i fotograf", navodi se u knjizi, jer nikada nije prestao da veruje da je slikar najviši među umetnicima.

Grob umetnika je dugi niz godina ostao neobeležen, beleži Luboa u knjizi. Ali, povodom desetogododišnjice smrti na ravan, ovalni kamen, čiji je oblik Džuli preuzela iz njegove skulpture "Ravno jaje", postavila je kao natpis jednu od njegovih omiljenih opaski: "Bezbrižan, ali nikad ravnodušan".

Ako se uzmu u obzir cene kao pokazatelji vrednosti slikarstvu Mena Reja je poslednjih godina odato veliko priznanje, jer njegove ključne slike dostižu višemilionske svote na aukcijama. U radu, kao i u životu, bio je pravi kameleon koji je svesno menjao boje...

Bonus video: Muzej savremene umetnosti