"Proširite glas, i dovedite ovde i one koji bi inače rekli - ma šta ću ja tamo": Putovanje kroz vek nadrealizma u Muzeju savremene umetnosti

Postavkom "Aktivitet: 100 godina nadrealizma", koja će biti otvorena do 25. februara naredne godine, obeležava se jedan vek nadrealizma kod nas i u svetu, stotinu godina od "Prvog manifesta nadrealizma" Andrea Bretona i isto toliko od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924. Izložba predstavlja bogatstvo produkcije našeg nadrealizma i značaj za regionalnu, ali i svetsku dvadesetovekovnu i savremenu umetnost.

Izložbom "Aktivitet: 100 godina nadrealizma" Muzej savremene umetnosti, kako je na otvaranju istakla direktorka ove institucije Marijana Kolarić,  želeli su da repozicioniraju nadrealizam kao dinamičan pokret, što je omogućilo umetnicima u našoj sredini da zamisle poziciju izvan svoje umetničke, kulturne, društvene ili političke situacije.

- Isticanjem termina Aktivitet, izložba teži da ponudi našim posetiocima svežu, kritičku viziju, kao i da postavi kurs ka sveobuhvatnijem razumevanju trajnog značaja pokreta koji u vizuelnim umetnostima ali i mnogim drugim umetničkim praksama danas ima svojh savremenih odjeka - kazala je Kolarić, dok je jedna od kustoskinja postavke Aleksandra Mirčić priznala da je bilo zanimljivo i nadrealistički raditi takvu izložbu.

- Nadrealisti su nam napravili komplikovan posao, i zato smo pre izložbe ponavljali pitanje - kako izlagati nadrealizam. Na izložbi smo radili pune dve godine sa našim kolegama iz drugih institucija i sa saradnicima, na čelu sa Sanjom Bahun koja nas je vodila kroz ovo nadrealističko putovanje. Od samog početka smo pokušali da, i kroz naš rad, a i samu izložbu, dosegnemo način rada nadrealista - kako su oni između sebe komunicirali, stvarali, i formirali sve što možemo videti na izložbi.

Autorka koncepta i idejnog rešenja izložbe, profesorka sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji Sanja Bahun apelovala je na sve posetioce da postavci priđu "aktivno":

- Da se angažujete, dođete do umetničkog dela i ako vas izaziva na interakciju, dodajte, radite, sarađujte, stvarajte to umetničko delo s nama. Ovaj poziv se naročito odnosi na one koji možda nisu obično eksponirani umetnosti, koji možda još ne znaju umetnost i nisu otkrili nadrealizam. Proširite glas, i dovedite one koji bi inače rekli - ma šta ću ja tamo. Posebno se angažujte kao naši kostvaraoci na ovoj izložbi, kako bismo proširili glas do onih koji su marginalizovani u društvu. Želimo da ih sve pozovemo i uvedemo u aktivitet.

Izložba ima cilj da predstavi, na najkompletniji način do sada, gotovo čitavu produkciju nadrealističkog kruga u različitim medijima, te odabranih dela iz "dugog života nadrealizma" i mali broj, strogo izabranih, savremenih odgovore na našu nadrealističku produkciju.

Konceptualni okvir izložbe predstavlja ideja "aktiviteta", koja je ujedno i ključni konceptualni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini, a podeljena je u više tematskih celina: Uvodna sekcija i Estetika publicistike; Nadstvarnost: nesvesno i javno; San i snevanje; Igra; Pedagogija nadrealizma; Poetika multimedije: tekst, slika, zvuk i pokret nadrealizma; Kinoimaginacija; Zidovi; Revolucija, dekolonizacija, pokret nesvrstanih; La vie mobile: putovanja, međunarodna saradnja i razmena, prevođenje nadrealizma; Kako izlagati nadrealizam.

Muzej savremene umetnosti ima najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima, i predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad na ovu temu. Pred posetiocima ovog muzeja su dela umetnika kakvi su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, Andre Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Maks Ernst, Andre Mason, Huan Miro, Pablo Pikaso.

Tu su i dela Mena Reja, Krsta Hegedušića, Ljubiše Jocića, Pavla Levija i Andreja Dolinke, Predraga Neškovića, Nedeljka Neše Paripovića, Tomislava Peterneka, Bogdanke Poznanović, Vaska Pope, Zorana Popovića, Vladana Radovanovića, Gorana Stojčetovića, Zorana Todorovića, Miloša Tomića, Ervina Vurma...

Bonus video: Lubarda, jedna priča