12
Milan Mladenović, frontmen EKV preminuo je na današnji dan 5. novembra 1994. godine, a pisac Nebojša Krivokuća piše obimnu monografiju na predlog Maje Maričić, predsednice Upravnog odbora Zadužbine Milana Mladenovića i njegove dugogodišnje partnerke.
Prema rečima Krivokuće monografija bi trebalo da bude objavljena do 2025. godine, zato što obim građe i dalje raste, i zahteva dodatne razgovore, provere, ili istraživanja, piše „Danas“.
– Knjiga će, zapravo, biti dve knjige u jednoj. Prvi deo je faktografska priča o Milanovom životu – ispričana kroz dokumenta, izjave, intervjue, izveštaje sa koncerata, recenzije, projekte koje je radio van benda Ekatarina Velika, učešća u eksperimentalnim video-klipovima, pozorištu, filmu, prvom interaktivnom „telefonskom koncertu“ ikada održanom na ovim prostorima 1994, dakle – pre pojave interneta – ali i o njegovom javnom angažmanu devedesetih – objašnjava pisac.
Zahvaljujući Zadužbini Milana Mladenovića koja već poseduje dragocenu pisanu, foto, video i audio arhivu, kao i prijateljima i obožavaocima koji su podelili svoje arhive – materijal za knjigu je, kako dodaje, izuzetno obiman, i u većoj meri digitalizovan.
– U pitanju su stotine tekstova, do sada neobjavljene fotografije, plakati, artefakti… Drugi deo knjige će sadržati razgovore sa onima koji su sa Milanom bili bliski, svirali sa njim, družili se van scene, živeli, odrastali sa njim u Sarajevu, a zatim i Beogradu tokom sedamdesetih. Do sada su snimljeni razgovori sa pedesetak sagovornika, ali to nije kraj. Sećanja i informacije koje smo dobili od sagovornika su dragoceni u rekonstruisanju perioda odrastanja, prvih koncerata Limunovog drveta, Šarla Akrobate, Katarine II, snimanja, koncerata… Knjiga, suštinski, prati Milanov glas – kaže za „Danas“ Krivokuća.
Na pitanje kako Milana pamte oni koji su ga poznavali priznaje da je iznenađujuće koliko se Milan privatno ipak razlikovao od one persone koju pamtimo sa koncertnih bina.
– Gotovo svima sa kojima sam pričao je najčešće prva asocijacija na Milana – osmeh, a zatim blagost – i hrabrost. Naročito ta hrabrost, u vremenima kada su mnogi zanemeli. Mali je broj umetnika u tadašnjoj Jugoslaviji koji su osećali toliku odgovornost prema svojoj publici, i koji se nisu libili da toj publici saopšte ono što je važno, čak i kada su u pitanju neprijatne istine. Ne zaboravimo da je pesma „Idemo“ napisana pre početka ratova u Jugoslaviji. U knjizi će biti zastupljeni i neki mlađi muzičari na koje je Milan muzikom, ili delima direktno uticao, poput bendova Koi Koi, Artan Lili ili proto tip – što knjigu okreće i ka sadašnjosti i budućnosti, jer će Milanov glas odjekivati i tamo – poručuje pisac Nebojša Krivokuća.
Bonus video: Koncert Robija Vilijamsa u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
