2
Najstrašniji ili najslađi film o ženi, serijskom ubici koja vodi ljubav sa svojim automobilom-tako bi se u najkraćim crtama mogao opisati film "Titan" rediteljke Žulije Dukurno koji je premijerno prikazan na 74. Kanskom festivalu.
I dok je publika kroz istoriju festivala na Kroazeti navikla da biva šokirana prikazanim filmovima, na gotovo svakoj smotri iznova neko ostvarenje pobudi skandal. Ove godine za to se najpre pobrinuo Pol Verhoven sa „Bendetom“, ali onda je stigao „Titan“. I nije ovo ostvarenje potpisao muškarac, kao što je to običaj sa filmovima koji skandalizuju publiku i kritiku, već francuska rediteljka Žulija Dukurno.
Ako je neko ostvarenje iz takmičarske selekcije Kanskog festivala izazvalo nelagodu kod kritičara i publike onda je to „Titan“. Sočan odrezak ekstremnog bioskopa, horor šou, film koji će vas toliko zgroziti da će vam trebati kese za povraćanje, samo su neki od opisa četvrtog ostvarenja u karijeri sineastkinje rođene u Parizu. U stvari, kako napominje kritičar BBC-ja, nakon što odgledate film verovatno ćete cvileti, trzati se, uzdisati.
I ne čudi jer su ovim filmom pomerene sve granice konvencija koje vladaju u kinematografiji i to ne samo zbog toga što glavna junakinja, inače serijski ubica, između ostalog, ima seks sa svojim automobilom, piše sajt „Indi vajer“. Britanski javni servis u vrlo pozitivnoj kritici napominje da je reč o prelepoj, uvrnutoj fantaziji, koja je istovremeno noćna mora i neodoljivo komična – kanonada seksa, nasilja, jezivog svetla i muzike koja atakuje na vaš sluh. I nikada ne znate kuda će vas film odvesti.
Jedina scena koja se završava onako kako bi prosečan gledalac mogao da očekuje jeste ona na početku kada je devojčica Aleksa, na zadnjem sedištu automobila, nevaljala. Toliko je bezobrazna da otac želi da je kazni. I kazna se završava tako što ona udara glavom o betonsku barijeru. Neophodna je operacija, i devojčica završava sa titanijumskom pločicom u glavi. I umesto da joj, posle svega, bude dosta automobila za sva vremena, prva stvar koju Aleksa čini kada je otpuste iz bolnice odlazi do kola i počinje da ih grli, ljubi…
A kada konačno poraste čini mnogo više od toga. Ne samo sa automobilom.
Teško je svrstati ovaj film u neki žanr, a u ocenama iz Kana uglavnom se „Titan“ opisuje kao naučno-fantastični horor u spoju sa Kronenbergovim vizijama i tarantinovskim karakterima, naročito onima koji su „rođene ubice“.
Poluobrijane glave, kako bi se video ožiljak i sa tetovažom na kojoj je natpis: „Ljubav je pas iz pakla“ Aleksa, koju tumači glumica u usponu Agat Rusel, spremna je da iskasapi svakog ko joj na bilo koji način stane na put ili je uhvati u lošem raspoloženju. I da farsa ili horor, zavisno od ugla posmatranja, budu još veći Aleksa je pride i trudna. A kako je zatrudnela – pa iz „strasne, romantične veze“ sa kolima, i svoje dete dojiće automobilskim uljem…
Ako se pitate da li je tu kraj neverovatnim doživljajima, ne, nije. Aleksa se daje u beg, šiša se, sama sebi lomi nos i pretvara se da je dečko čiji je nestanak prijavljen deset godina ranije. A onda se upušta u specifičnu vezu sa ocem tog dečaka, koga tumači Vinsent London. Sva „napupela“ uspešno skriva svoje trudničke grudi i stomak i film se pretvara u toplu priču o rodnoj fluidnosti, ljubavi, iskupljenju…
Možda „Titan“ neće svakome biti sasvim jasan, ali ono što je sigurno jeste da je rediteljka napravila „Frankenštajnovo čudovište“, ocenjuje BBC.
Tokom prvog dela “Titana” teško je dokučiti da li gledate „najza*ebaniji film ikada ili najslađi film u istoriji o serijskom ubici koji vodi ljubav sa automobilom, pretvara se da je dečko čiji je nestanak prijavljen deceniju ranije a onda se još smuva sa ocem nestalog dečaka“. Već u drugom delu filma jasno je da je ostvarenje Žulije Dukurno i jedno i drugo, konstatuje kritičar sajta „Indi vajer“.
Uprkos svom užasu koji emituje ova „poremećena vizija“ poruka je da svaki čovek na svetu očajnički želi da neko o njemu brine.
