Favoriti za Oskara – Neizvesna trka za film godine

Kultura 09. feb. 202011:27 > 25. feb. 2020 12:44
Podeli:
Foto WB; Universal; Netflix; Sony

Nakon najkraće sezone lova na nagrade poslednjih decenija, 92. Oskari biće dodeljeni u noći između  9. i 10. februara, u 2h po našem vremenu. Iako se čini da je lista pobednika manje-više unapred poznata, trka u najvažnijoj kategoriji – za najbolji film – jedna je od neizvesnijih u poslednje vreme.

Nakon najkraće sezone lova na nagrade poslednjih decenija, 92. Oskari biće dodeljeni u noći između  9. i 10. februara, u 2h po našem vremenu, u Dolbi teatru u Los Anđelesu. Ceremonija je zakazana dve do tri nedelje ranije nego što je to uobičajeno da bi se, navodno, pojačala neizvesnost u vezi sa pobednicima i, samim tim, povećala gledanost. No, kako su sve ostale organizacije uskladile svoje kalendare i dodelile nagrade pre Oskara, eksperiment je neuspeo i već sledeće godine sve se vraća na staro (dodela će biti 28. februara 2021).

Iako se, dakle, još jednom čini da je lista pobednika manje-više unapred poznata, trka u najvažnijoj kategoriji – za najbolji film – jedna je od neizvesnijih u poslednje vreme. O tome svedoči istorijski podatak da su četiri ostvarenja nominovana u 10 ili više kategorija. „Džoker“ Toda Filipsa ima 11 nominacija, a „Bilo jednom u Holivudu“ Kventina Tarantina, „Irac“ Martina Skorsezea i „1917“ Sema Mendesa imaju po 10.

Ruku na srce, nakon uzastopnih trijumfa na dodeli Zatnog globusa i nagrada Udruženja reditelja (DGA), Udruženja producenata (PGA) i Bafte (britanskih Oskara), ratna drama Sema Mendesa, „1917“, snimljena u iluziji neprekinutog kadra, ističe se kao realni favorit. Međutim, ne bi bilo veliko iznenađenje ukoliko Mendesovom ostvarenju izmakne Oskar za najbolji film i ode u ruke „Parazita“, „Džokera“ ili Tarantinovog filma.
Za razliku od ostalih kategorija gde se pobednik bira prostom računicom – ko ima najviše glasova – kategorija za najbolji film ima veoma komplikovan, preferencijalni sistem bodovanja. Za pobednike po lategorijama glasaju samo pripadnici tog esnafa, a za najbolji film svi članovi, njih blizu 10.000, i to tako što svako napravi svoju top-listu od devet najboljih ostvarenja, koliko ih je ove godine u trci. Film koji osvoji više od 50 odsto prvih mesta automatski je pobednik. Ako, što je verovatnija opcija, ni jednom nominovanom to ne pođe za rukom u prvom krugu, film sa najmanjim brojem prvih mesta ispada iz igre i ti listići se preraspodeljuju računajući, sada, drugo mesto kao prvo. Ako i dalje nijedan film nema 50 odsto + jedan glas, procedura se ponavlja (ako i film broj dva nije više u igri, prelazi se na treće mesto tj. na najviše pozicioniran film i dalje u igri). Iako zapetljan, ovaj način glasanja je pravičniji jer uzima u obzir najširu moguću podršku jednom filmu. Drugim rečima, da bi neki naslov pobedio u ovom sistemu, mora da bude favorit prema saglasnosti većine – ne samo prvi na velikom broju listića već i drugi i treći izbor tamo gde su na prvom mestu filmovi koji nemaju toliko šansi.
Gledajući po dosadašnjem plenu iz pohoda na nagrade Mendesova „1917“ deluje kao gotovo sigurni pobednik za najbolji film ali, u praksi, to uopšte ne znači da je nepobediv. Naprotiv. U sličnoj situaciji bio je i „La La Land“ pre tri godine – sa već osvojenim PGA, DGA, Baftom i globusom – ali je na kraju Oskar za najbolji film uzela „Mesečina“.
Evo kratkog podsetnika na svih devet naslova nominovanih za najbolji film i prognoza zasnovanih na pisanjima američkih i engleskih analitičara kada je reč o najvažnijim kategorijama…

1917.
Film koji je najkasnije ušao u trku za Oskara je veličanstveno snimljena oda Sema Mendesa svom dedi koji je kao tinejdžer učestvovao u Velikom ratu. Ceo film je urađen da deluje kao simulacija jednog, neprekinutog kadra, tokom kojeg pratimo dvojicu britanskih mladih vojnika koji pokušavaju da prenesu važnu poruku preko neprijatejske teritorije. Kod kritičara je izazvao podeljena mišljenja, od oduševljenja ravnotežom između epskih razmera produkcije i intimne priče, do onih koji ga smatraju ispraznim i pompeznim ostvarenjem gde je forma potpuno zasenila sadržaj.
Kako god bilo, „1917“ ima brojne sastojke neophodne za najbolje ostvarenje ali i sve trofeje u svom džepu kao skoro siguran znak da ga čeka pobeda i noćas u Los Anđelesu. Semu Mendesu to bi bio povratak na „mesto zločina“ posle tačno 20 godina od trijumfa svojim debitantskim ostvarenjem „Američka lepota“.

PARAZIT
Najneočekivaniji kandidat u ovogodišnjoj trci lako bi mogao da bude tvorac istorije. Prvi film iz Južne Koreje koji je nominovan za međunarodni film, dobitnih još pet nominacija pored te, ovaj osvajač Zlatne palme ima prvu realnu šansu da bude i prvi film na neengleskom jeziku koji bi uzeo Oskara za film godine. Nedavno je postao prvi strani film koji je trijumfovao u kategoriji najboljeg glumačkog ansambla na dodeli nagrada Udruženja američkih glumaca (SAG), što je ekvivalent najboljem filmu. U korist mu ne ide to što mnogi člaovi Akademije mogu da pomisle da će biti dovoljno da mu daju Oskara za strani film. Taj scenario desio se svaki put do sada; pre „Parazita“ još deset filmova se u našlo u istoj situaciji. No, u Holivudu vlada poptuno oduševljenje filmom a komplikovani sistem glasanja može mu pomoći da ostvari san. To što je izgubio na dodeli nagrada PGA – gde se primenjuje isti preferencijalni sistem – može da mu ide na štetu.

BILO JEDNOM U HOLIVUDU
Prema mnogima najbolji film Kventina Tarantina do sada, svakako njegov najličniji, ljubavno je pismo Los Anđelesu i zlatnom dobu Holivuda na izmaku te 1969, kada se dešava radnja. Film predstavlja vrhunac karijere velikog autora i, pre svega, velikog filmofila. Iako je uzeo nagrade za najbolji film (komedija/mjuzikl) na Zlatnim globusima i Nagradama izbora kritike, izgubio je kod esnafskih udruženja i Bafte. Neki analitičari smatraju da je izostanak nominacije za montažu (za neke, ključne u predviđanju Oskara za film) loš znak.

JOJO RABBIT
Smela, neobična ali dirljiva i ljudska priča Taike Vaititija koristi humor da prikaže užase i idiotluke nacističke Nemačke. Glavni junak je dečak Džodžo (Jojo) koji pokušava da se uklopi u grupu mladih nacista – u čemu mu pomaže izmišljeni drugar u liku mazne verzije Adolfa Hitlera – i pobesni kad otkrije da njegova majka pomaže Jevrejima. Iako je prvobitno naišao na neujednačene ocene kritike, film je osvojio Nagradu publike na Filmskom festivalu u Torontu u septembru prošle godine, kada je i ušao u trku i ostao u njoj sve do sada, iako sa statusom favorita iz senke. No, „Zelena knjiga“ je prošle godine bila u sličnoj situaciji a na kraju je ipak uzela Oskara za film.

DŽOKER
Sve do prošle godine nijedan film nastao kao adaptacija stripa ili lika iz stripa nije čak ni nominovan za najbolje ostvarenje. Marvelov „Crni panter“ to je promenio a sada imamo istu situaciju drugu godinu zaredom. Džoker jeste lik iz stripa (Betmenov ljuti suparnik) ali ovo nije klasična stripovska ekranizacija, poput onih koje su poslednih godina zaposele bioskope. Tod Hejns napravio je jedan više autorski film, duhu bliži „Taksisti“ nego „Betmenu“, mračnu i uznemirujuću priču o tome kako je Artur Flak, mladić sa mentalnim oboljenjem i nevoljnim porivom za smeh, odbačen i ismevan od društva, postao zli Džoker. Ovo je najgledaniji film od svih nominovanih – zaradio je preko milijardu dolara i još uvek se prikazuje.

IRAC
Klasični gangsterski film za koji je Martin Skorseze postao specijalista, proteže se na nekoliko decenija i prati život plaćenog ubice Frenka Širana (Robert Deniro) i njegove potencijalne umešanosti u nestanak prijatelja Džimija Hofe (Al Paćino). Film je rađen u produkciji „Netfliksa“ i nije bio predodređen za duži bioskopski život, iako, smatraju kritičari, ova troipočasovna saga treba da se gleda isključivo na velikom platnu, u cugu (a ne iz delova, čemu je većina članova Akademije verovatno pribegavala). Iako ima 10 nominacija, film do sada nije osvojio nijednu značajniju nagradu esnafskih udruženja.

MALE ŽENE
Mada je reč o već sedmoj filmskoj verziji klasika Luize Mej Alkot, rediteljka i scenaristkinja Greta Gervig napravila je od njega savremeno i relevantno ostvarenje, jednoglasni su kritičari. Oni ističu i veliku nepravdu što je Gervigovoj izmakla nominacija za režiju. To joj može ići u korist ako se taj gnev prelije na glasanje za najbolji film, inače joj se ne daju prevelike šanse u ovoj kategoriji.

PRIČA O BRAKU
Drugi „Netfliksov“ kandidat intiman je i poluautobiografski pogled reditelja i scenariste Noe Baumbaka na raspad jedne bračne zajednice. U filmu koji je on nazvao „ljubavnom pričom o razvodu“ uspeo je da prikaže sve nijanse veze, od tužnih do smešnih. Vrhunski glumci Adam Drajver, Skarlet Johanson, Lora Dern, Rej Liota i Alan Alda uspeli su da mnoge pogode u živac i predsatve priču o braku koji se raspada i porodici koja pokušava da ostane zajedno na drugačiji, nesvakidašnji, topao način. Budući da ni Baumbak (kao ni njegova životna partnerka Greta Gervig) nije nominovan za režiju, ni ovom filmu se ne daju velike šanse za pobedu.

LE MAN ’66: SLAVNA 24 SATA
Istinita priča u režiji Džejmsa Mangolda o tome kako je „ford“ skinuo s trona neprikosnoveni „ferari“ u dvadesetčetvoročasovnoj auto-trci u Le Manu 1966. godine. Sjani Met Dejmon i Kristijan Bejl doprineli su da film, pre svega, bude ljudska priča a ne samo visokooktanska četvorotočkaška akcija. Ima ukupno četiri nominacije, najmanje od svih drugih kandidata, i to za montažu, miks i montažu zvuka, dakle, nijednu od onih značajnijih. Samim tim ima i najmanje šansi za trijumf.

 

REŽIJA
Za 71 godinu, od kada se dodeljuju nagrade Udruženja američkih reditelja, samo sedam puta dobitnici se nisu podudarili sa dobitnicima Oskara. To Sema Mendesa čini skoro sigurnim pobednikom, dok iz prikrajka vreba Bong Đun Ho. Nažalost, Tarantino verovatno ni ovoga puta neće dobiti Oskara kojeg najviše priželjkuje; ako za nešto ima šanse to je još jedan (treći) trofej za scenario. Ni veteran Martin Skorseze se, kako stvari stoje, neće noćas zahvaljivati sa podijuma, premda mu je ovo već deveta nominacija za režiju (ukupno 14) i ima samo jednog Oskara. Tod Filips je jedini „uljez“ koji nije nominovan od strane DGA (zauzeo je mesto Taike Vaititija), što je loš znak za njega ali dobar pokazatelj koliku moć „Džoker“ ima među članovima Akademije. I dok jedni navode Bong Đun Hoa kao jedinog koji bi, eventualno, mogao da pomrsi konce Mendesu, drugi smatraju da je to skoro nemoguće jer ga je Mendes već pobedio na dodeli Globusa, Bafte i gorepomenutoj dodeli nagrada DGA.

GLAVNI GLUMAC
Trijumf „Džokera“ na Filmskom festivalu u Veneciji i sjajne kritike na račun Hoakina Finiksa još u septembru su nagovestile, ako ništa drugo, onda makar nominaciju za Oskara. A budući da je od samog početka sezone dodele nagrada Finiks trijumfovao bez da je dao šansu nekom drugom, logično je naslutiti da će posle Zlatnog globusa, Bafte, nagrade Udruženja glumaca i Izbora kritičara osvojiti i svog prvog i odavno zasluženog Oskara (posle tri nominacije). Čak i oni kojima se film nije dopao isticali su divljenje Finiksovom izvedbom, što mnogo govori. Moralni pobednik u ovoj kategoriji je Antonio Banderas koji je prvi put nominovan za ulogu karijere.

GLAVNA GLUMICA
Slično Finiksu, Rene Zelveger je „čistila“ sve pred sobom za ulogu Džudi Garland na zalasku njene karijere, neposredno pred preranu smrt. Holivud obožava kambekove a pobeda Zelvegerove bila bi i te kakav povratak u panteon slavnih 16 godina posle osvajanja prvog Oskara (za Hladnu planinu) i nedugo posle šestogodišnje pauze koju je napravila zbog iscrpljenosti i zasićenosti glumom. Nažalost, talentovana Sirša Rounan ni ovoga puta nema mnogo šanse, iako joj je ovo zapanjujuća četvrta nominacija za njenih 25 godina.

SPOREDNI GLUMAC
Iako je ovo najjača glumačka kategorija godine, sa sve samim „teškašima“ – Al Paćino, Džo Peši, Tom Henks, Entoni Hopkins, Bred Pit – najmlađi od njih, Pit, jedini je koji još uvek nema Oskara za glumu. Ovo je veče kada će se to promeniti jer je Bred ulogom kaskadera u „Bilo jednom u Holivudu“ pokazao da je zaista veliki glumac i da je i te kako dobrodošao u klub.

SPOREDNA GLUMICA
Keti Bejts je imala svojih pet minuta 1991. za „Mzeri“, a Skarlet Johanson, Florens Pju i Margo Robi će još malo sačekati na svoj trenutak, jer, ovo je godina Lore Dern. „Oduvala“ je konkurentkinje ulogom slatko opake brakorazvodne advokatice u „Priči o braku“ i, za razliku od svojih roditelja Brusa Derna i Dajan Led, svoju nominaciju će ovenčati pobedom. Neki filmski znalci su primetili kako Lora nikada nije odigrala dvaput „istu ulogu“.

ORIGINALNI SCENARIO
Veoma kvalitetna kategorija u kojoj su četiri reditelja ujedno i autori scenarija. Od devet nominovanih za najbolji film, četiri naslova se nadmeću i ovde, što izbacuje iz igre „Vadi noževe“ Rajana Džonsona. Male su šanse i za „1917“ pošto Mendesov scenario nije jača strana filma, što u trci drži „Parazita“, „Priču o braku“ i „Bilo jednom u Holivudu“, koji nije bio uključen u nagrade Udruženja scenarista iz tehničkih razloga. Udruženje je nagradilo „Parazita“ – prvi put da je to uspelo jednom stranom filmu – potom je i Bafta učinila isto pa je pitanje da li Tarantinovo ljubavno pismo Holivudu može da osvoji srca članova Akademije u foto-finišu? Ako se „Parazit“ može opisati jednom rečju, to je „originalno“ i zato je njegova pobeda ovde ipak izvesnija od Tarantinove.

ADAPTIRANI SCENARIO
Scenario Entonija Makartena za „Dvojicu papa“ – veoma ubedljivo napisan zamišljeni susret Benedikta i Franje – nije nominoavn za najbolji film, pa skoro da nema šanse u ovoj kategoriji. Ovo je, možda, mesto gde bi se mogle dati zasluge epskom „Ircu“ (Stiven Zejlijan je autor scenarija) ili nagraditi Tod Filips i Skot Silver što su Džokera iz stripa učinili smrtonosno realnim i humanim. No, pre će biti da će ovo biti dvoboj između „Malih žena“ Grete Gervig – kojoj bi ovo moglo biti utešna nagrada što je izostavljena za režiju – i „Jojo Rabbit-a“ Taike Vaititija, zbog originalnosti i pozitivnosti njegovog scenarija već nagrađenog od strane Bafte i Udruženja scenarista.

STRANI FILM
Svaki put kada je jedan film iz ove kategorije bio nominovan i za najbolji film uopšte, pobedio je ovde, a izgubio u onoj drugoj. Ovo je skoro pa zakucana pobeda „Parazita“.

DOKUMENTARNI FILM
Nažalost, severnomakedonski kandidat „Zemlja meda“ skoro da je bez šansi i u ovoj kategoriji iako je reč o prvom filmu koji je nominovan i za strani i za dokumentarni film. Ovde će mu konce najverovatnije pomrsiti „American Factory“, jedini američki film u konkurenciji i to, ni manje ni više, od producentskog tima Mišel i Baraka Obame. To je film o kineskom milijarderu koji ponovo otvara napuštenu fabriku „Dženeral motorsa“ sa 2000 radnih mesta. No, prvi dani nade i optimizma bivaju zasenjeni brojnim preprekama koje niču kada se visokotehnološka Kina sudari sa radničkom Amerikom.