Dušanka Stojanović Glid: Ova zemlja nije dom onima koji nisu u partiji, nego iznajmljena soba s bubašvabama

- Sapunice koje su proslavile trećerazredne glumce, reditelje i scenariste, učinile su da moj život postane potpuno egzistencijalno klizav, da se okliznem u osećaj totalne beznačajnosti. Sada osećam da sam u paktu sa ovom profesijom. Uz mnogo dogovorenih kompromisa, da bih bila u miru - priča dramska umetnica Dušanka Stojanović Glid.

Na sceni matične kuće i drugih teatara odigrala je uloge koje je publika nagrađivala ovacijama, kritika najvišim ocenama, a žiriji brojnim nagradama među kojima su Sterijina, „Zoran Radmilović“, „Tatjana Lukjanova“, „Milivoje Živanović“, „Miloš Žutić“, „David Štrbac“, nagrada Grada Beograda…- Moja strast i ljubav su veoma opadajuće. To nema nikakve veze sa mojim godinama i prolaznošću, ni sa odustajanjem, jer nikada ne odustajem. Ušla sam u koštac sa preprekama koje su na putu kroz stvaralaštvo, a nisu umetničke nego operativne i zavise od službi koje su povezane sa pozorištem i ljudima koje tamo rade.U nacionalnom teatru udahnula je maestralno dušu Milevi Marić u komadu „Gospođa Ajnštajn“, a ona je samo jedna u nizu ličnosti na obodu istorijske vidljivosti kojima se bavila. Među njima su i Jelisaveta Načić, naša prva žena arhitekta, Ankica Micić, provajder pokreta zenitizma, u senci svog supruga Ljubomira, Anica Savić Rebac, Roza Luksemburg…- Milevu mi je dala institucija, moja matična kuća, rediteljka Karin Rosniček, dramska spisateljica Nena Gnjidić, moj partner koga igra Goran Jevtić, i to je sada živa Mileva. Ona je jedna izuzetna persona, koja čini 20. vek znatno drugačijim i o kojoj se znalo vrlo skučeno i na jednostran način. Ne znam da li se može udahnuti duša ni koliko je imam da bih je udahnjivala. To kažem jer smo dosta obezdušeni u dugačkom, dugačkom periodu, i samo pozorište je ostalo bez svojih osnovnih postulata. A to su emocije, smisao, misao, lepota i ekstremne veštine zbog kojih publika treba da izađe ispunjena, nikada ravnodušna.

Za Dušanku Stojanović Glid stabilno pozorište zavisi od države.- To važi i za državu, da je stabilna i dugo negovana kultura, bar 300 godina kao i u celoj Evropi. Mi smo tu gde smo, i čovek sa onim što ima mora da vidi šta može da učini boljim. Mnogo toga je devastirano, mnogi mediji su razvaljeni, od novina, televizije, radija, kao da je neko ugasio svetlo, idemo unazad… Ova zemlja svima koji nisu u partiji nije dom, nego je iznajmljena soba sa bubašvabama. Ipak, verujem u dolazeće generacije koje imaju novi ukus, i idem u zagrljaj novoj epohi. Drago mi je što ima mnogo vrednih i talentovanih stvaralaca, istovremeno mi je žao što do željenog rezultata postoje brojne prepreke, koje su posledica višedecenijskog kompromisa kad je prosek proglašen uspešnim.Na pitanje da li je istina da je odbila da učestvuje u reklami za kladionice, odgovara:- Ima ih više nego samousluga. Odbila sam snimanje zato što one finansiraju određena pozorišta. Pozivaju velike zvezde koje će pristati da im pomognu da imaju još veći profit, mada ne znam šta će im veća popularnost. Ja imam sinove, moji prijatelji imaju mušku decu, i znam kakav je to porok. Dostojevski je napisao roman „Kockar“ i to bi trebalo da uradi pozorište koje finansira kladionica. Neka to postave na scenu i neka ga s punim pokrićem izvedu.

Dosledna je i na mnogo štošta ne pristaje što, kako kaže, nije mnogo pohvalno.- Pristajem, pre svega, na temu koja me tog trenutka inspiriše, na reditelja sa kojim hoću da radim i na podelu gde su ljudi stvaraoci a ne karijeristi. To su uslovi. Znam da para vrti gde burgija neće, i da sam se za to opredelila moja trasa bi verovatno bila drugačija, bila bih u većem zamahu. Ponekad se pitam da li bi onda moj put bio, možda ne lakši za savest, ali sigurno bi bio ugodniji sa manje trpljenja – objašnjava Duda, kako je prijatelji zovu, i dodaje:- Moj interes od pozorišta je da imam dignitet, integritet, da ne moram nikom da polažem račune, da publici koja dođe na predstavu mogu da dam ono po šta u došli. Da se sa mojim kolegama, mada tu reč ne volim jer nisam sa svima kolega nego imam partnere sa kojima volim da radim, međusobno poštujem i spremna sam da od njih nešto prihvatim i naučim, kao i oni od mene.

Entuzijastično je, nastavlja Stojanović Glid, što mladi autori vole sa njom da rade, pa je sa svojom klasnom drugaricom Vesnom Trivalić bila deo sjajnog projekta Milice Filipovski koji se zove „Da ne povuče“.- Blesav, uvrnut scenario, socijalna drama. Nadam se da će provajderi koji finansiraju ovu hiperprodukciju imati sluha za taj autorski rad i postoje šanse da se od toga napravi mini serija - zaključila je Dušanka i otkrila nam da se raduje što će igrati u novom filmu Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42".Bonus video: Kompozitorka Irena Popović Dragović o svojoj operi "Deca"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=predstavadecairenaizjavaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4282115"]