"Izgubio sam mnogo vremena baveći se politikom": Dušan Kovačević priča za Nova.rs o Zvezdara teatru, novom komadu i opoziciji

Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević je ovih dana prilično zaposlen. U toku je obeležavanje 40 godina Zvezdara teatra čiji je direktor, a sezonu ovog pozorišta će baš povodom jubileja 6. oktobra otvoriti premijera predstave “Udovica živog čoveka”, komada koji je napisao i režirao (reprize su 7. i 8. oktobra). Pored toga, Kovačević je i predsednik Odbora Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji počinje 19. oktobra, gde ćemo ga takođe, po tradiciji, viđati. A već početkom novembra zakazana je Izborna skupština SANU, a jedan od akademika koji će birati nove kolege jeste Kovačević, kao redovni član Odeljenja jezika i književnosti.

Međutim, dramski pisac, reditelj i akademik trenutno je najangažovaniji oko godišnjice osnivanja Zvezdara teatra i nove predstave.

- Kao i moji raniji pozorišni komadi i filmovi, i “Udovica živog čoveka” je mešavina drame i komedije. Tako da u žanrovskom smislu to nije ništa novo. U pitanju je jedna porodična, ozbiljna priča, a podnaslov komada je “Prepisivanje života”. Sve liči na ono što nam se događa, sa svim problemima, ali je naravno, kao i u svakoj pozorišnoj predstavi, zgusnuto i sažeto u skoro dva sata - kaže Dušan Kovačević u razgovoru za Nova.rs.

Kad je Bata imao platu pet maraka

Ova predstava, u kojoj, između ostalih, igraju Jelena Đokić, Nela Mihailović, Miodrag Krstović i Anđelika Simić, konkretno se bavi problemom nasilja svih vrsta u našem društvu, dodaje autor.

- Epicentar je nasilje u porodici, koje mene najviše užasava. Femicid i sve to o čemu se svakodnevno priča, a ništa se ne radi po tom pitanju i ne rešava se, bila je inicijalna ideja za ovu priču. Naravno da se tu još nekoliko paralelnih priča događa i to je užasno gorka, ali i smešna svakodnevica našeg života.

Dušan Kovačević je u Zvezdara teatru prisutan od samih početaka, kad je postavljena legendarna predstava “Klaustrofobična komedija”, koju su proslavili Danilo Bata Stojković, Miša Janketić, Seka Sablić, Žarko Radić i drugi. Na čelu Zvezdara teatra naš najpoznatiji dramski pisac je od 1998, i za ovih 26 godina bilo je sigurno mnogo izazova, i za njega, ali i za ostale ljude zahvaljujući kojima pozorište opstaje tako dugo.

- Najteže su, kao i svima nama, bile devedesete godine, iz hiljadu razloga. Bata Stojković je, na primer, imao platu pet maraka. Zatim sve ono što nam se tada događalo - od nestašice svih mogućih stvari potrebnih za pozorište do nestanaka struje. Dešavalo se da nam usred predstave nestane struja, pa smo palili sveće, i igrali se s gledaocima. Tako da je taj period u egzistencijalnom smislu bio najstrašniji. Ali, naravno, bilo je i pokušaja zabrana, zatvaranja... Prošli smo kroz razne periode. A jedan užasan događaj desio se tokom bombardovanja, kada je odleteo krov starog teatra, i kada smo mi bez dinara, još 1999, krenuli u gradnju, ne znajući da li ćemo ikad sagraditi novi krov. Danas smo u kući koja se bez prestanka gradi od tada, i gradimo i dalje. Sada bi već trebalo da rekonstruišemo taj krov. Borimo se - kaže nam direktor Zvezdara teatra.

Srpski narod je naučio da ima oca

Međutim, svih ovih godina bilo je, naravno, i mnogo lepih stvari zbog kojih je vredelo raditi i stvarati.

- Najlepši momenti su bile te silne premijere i druženje s velikim glumcima, od kojih nažalost mnogi više nisu među nama. Gajim nadu i želim da i buduće generacije dožive svoje velike i sjajne trenutke. Svaka predstava zahteva užasnu energiju i veliku muku, i onda je olakšanje i radost kada vidite da ste napravili nešto dobro. Ja sam ovde došao iz Ateljea 212, gde sam radio 15 godina. Ovde sam bio sa svojim najvećim prijateljima kao što su Bata Stojković, Bora Todorović, Dragan Nikolić, Milena Dravić… To su najveća i najznačajnija imena, ljudi koji su obeležili istoriju ovog pozorišta. Bez velikih glumaca nema velikih predstava.

Pričajući o kvalitetu repertoara današnjeg srpskog pozorišta, Kovačević ocenjuje da se ne može uopšteno govoriti, već samo o pojedinačnim predstavama.

- Ne može se generalizovati i reći da je dobro ili loše. Naiđe jako dobra predstava, pa onda jedan duži period nema velikih komada. Tako da, kad se sve sabere, mislim da je naše pozorište bolje od države.

Kada je u pitanju država, protivnici aktuelne srpske vlasti i Aleksandra Vučića žale što naš proslavljeni dramski pisac ne učestvuje u dnevnoj politici, niti je komentariše, jer misle da bi svojim angažmanom doprineo jačem opozicionom frontu. Po mnogima bilo bi to prirodno, s obzirom na njegove stavove tokom vladavine Slobodana Miloševića. Međutim, Kovačević poručuje da nema više vremena za politiku.

Ono kad je Duško bio amater

- Ja sam se petljao 10 godina i izgubio sam mnogo vremena baveći se politikom kao ljubitelj politike, a ne ljubitelj vlasti. Ali ovo što se događa već dvadeset i nešto godina je prepuno amaterizma. Nekada smo u opoziciji imali izuzetno ozbiljne ljude kao što su Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, i celu generaciju političara iza kojih smo mogli da stanemo zbog svojih ubeđenja. Odjednom je došlo do takozvanog kolektivnog rukovodstva. I oni nikako neće da shvate da 15 ljudi ne može da animira nikoga. Ovaj narod je naučio na oca. Mora, izgleda, da postoji samo jedan čovek, ljudima je neophodno da se vežu za jednu ličnost.

Akademik dodaje da ljudi imaju potrebu da nekoga vole ili ne vole.

- To je jedan od suštinskih problema, što se na svim izborima i na svim događajima, poput protesta, troši energija, rasipaju se glasovi, volja tih ljudi koji bi stvarno želeli neke ozbiljne promene. Svaka vlast želi da ostane zauvek tu gde jeste, i to nije ništa novo. Ovi koji žele da smene vlast, moraju da budu organizovaniji i bolji od te vlasti. Ali ja se više ne mešam, nemam vremena za gubljenje. Želim da napišem još možda dva-tri komada, koliko mi je suđeno, i iza mene će ostati moje drame i moji filmovi. A period kad sam se bavio politikom će se zvati “ono kad je Duško bio amater”.

Biće nam čast da Milena Marković uđe u SANU

U toku su izbori u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a jedan od najozbiljnijih kandidata za članstvo u SANU, bar kad je u pitanju Odeljenje jezika i književnosti, jeste Milena Marković, što Kovačević ovako komentariše:

- Milenu Marković smo predložili Matija Bećković, Ljubomir Simović i ja, sa puno želje da bude primljena, jer je veliki pesnik i dramski pisac. Uz to je dama, što nedostaje, naročito u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Tako da će nam biti izuzetno drago i velika čast ako Milena bude izabrana.

Bonus video: Dušan Kovačević gost "360 stepeni"