Duboka odanost ekscentričnoj majci i roman misterije i potrage: Šta čitati ove nedelje

Vanda Rozenbergova, „Pojeo sam Lotreka“, Ključ izdavaštvo, 2023.

Knjiga duboke odanosti ekscentričnoj majci počinje kao ispovest o usamljenoj izuzetnosti. Pripovedač i glavni junak nosi nadimak Bubi; 2003. sa devet godina peva pesmu Stivija Vondera na školskom hodniku, a sa jedanaest putuje s majkom u Prag da bi pogledao film svog omiljenog reditelja - Tima Bartona. Već kao vrlo mlad lako razlikuje filmove Kšištofa Kješlovskog i Andžeja Vajde, guta Tolkinovu biografiju, a Fon Trir mu je zanimljiviji od „Harija Potera“. Stanuje u zgradi koju zovu Kran, na jedanaestom spratu, i ne sanja da će, počev od sedamnaestog rođendana, biti deo kriminalnog krijumčarskog poduhvata.

Majka zvana Lasica, naučnica i inženjerka elektrotehnike, kojoj je fizika ceo svet, usađuje sinu vrednosti i znanja koji nisu uvek uzoran putokaz za život. Uči ga da je istorija jedna beskrajna bol i da je higijena iznad svega važna, ali mu, isto tako, otvara ceo novi svet umetnosti i kulture, muzike i knjiga, sistematski ga preobražavajući kroz izlaganje nizu kulturoloških i umetničkih referenci koje ga kao zid razdvajaju od vršnjaka, i nepovratno izmeštaju iz svakodnevice.

„Niko nije stvarao misaone serpentine“, kaže Bubi o vršnjacima, koji ne znaju ništa o Maleru, Bertolučiju, Eminemu. Nepoznato im je i da su Lasica i Bubi deo lanca trgovine decom koju iz kartonskih kutija i neuslovnih kuća prevoze u „zemlju mekih jorgana i preskupih sokovnika“. Spasavaju malu decu od batina i bede, a „njihovi roditelji nam ih sami nude“: Bubiju je jasno da je u rizičnom poslu primopredaje malih bića kajanje univerzalni jezik sveta.

Nensi Springer, „Enola Holms: slučaj nestalog markiza“, Štrik i Odiseja, 2023.

Prva knjiga iz serijala o mlađoj sestri Majkrofta i Šerloka sledi nit neoviktorijanske literature za decu i omladinu u kojoj se suptilno ukazuje na razne mogućnosti subverzije zadatih društvenih uloga - ali i na vešto ignorisanje običajnih praksi kojima je bio cilj da marginalizuju žene.

Roman misterije i potrage - prvi put objavljen 2006. - bio bi standardni primer napetog zapleta, uverljivog pripovedanja i nizanja neizvesnosti i obrta, da nije dodatno osenčen spregom lucidnosti i nesigurnosti glavne junakinje. Mlada devojka – kojoj je slobodoumna Judorija, ljubiteljka šifri i simbola, dala ime koje se od nazad čita kao „alone“ (sama) - vodi usamljeničku borbu protiv čitavog niza situacija normalizovanog nasilja prema ženama, sve to dok se muči da reši zagonetku nestanka svoje majke. Nensi Springer samosvesnoj i otresitoj četrnaestogodišnjakinji daje odlučnost i logiku, kako bi se detaljno propitale sve teme ženske potlačenosti i marginalizacije - od odevanja do nasleđivanja: „u očima zakona, novac nije pripadao ni majci ni meni“, kaže Enola kad pronađe novčanicu koju joj je majka ostavila; „zar ne bi bilo apsurdno kad bih vratila ovu banknotu od sto funti Majkroftu samo zato što se rodio prvi?“

Era Džeka Trboseka vreme je internata u kojima su devojke danonoćno nosile korsete, ne mogavši da se sagnu ni opuste, jer su bili „toliko čvrsti da su pomerali unutrašnje organe i deformisali grudni koš“. Enola je rešena da svoje obrazovanje ne prepusti mestu gde je odeća vid nadziranja i nametanja samokontrole - tim pre što je njena majka srećno pobegla u nomadski život, gde nema ukosnica ni korseta.

Bonus video: Sajam knjiga