Miloš Lolić: Shvatio sam da su mi mnoge stvari nametnute

Kultura 12. mar. 202122:26
Podeli:
Miloš Lolić Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Ovaj Handkeov tekst volim od prvog čitanja, još iz vremena studija. Ali, nije bilo mnogo prilika da se radi ovakva vrsta tekstova koji su radikalna avangarda, kaže za Nova.rs Miloš Lolić, reditelj komada "Kaspar" koji je premijerno izveden večeras u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Miloš Lolić (rođen 1979. u Beogradu) na izmaku prošle godine postao je jedna od 30 ličnosti kojima je dodeljeno počasno austrijsko državljanstvo „zbog izvanrednih doprinosa u interesu zemlje“, a koje se dodeljuje umetnicima, sportistima, naučnicima i privrednicima.

Dobitnik je brojnih nagrada među kojima je i prestižna austrijska „Nestroj“ (Nestroypreis) za 2012. u kategoriji najboljeg mladog umetnika za predstavu „Magično popodne“ Volfganga Bauera u produkciji bečkog Folksteatra (Volkstheater). Vlasnik je i Gran prija festivala Borštnikovo srečanje 2011. za predstavu „Bartlbi, pisar“, kao i nagrade za režiju Festivala Bayerische Theatertage Augsburg 2012. godine za komad „Krvave svadbe“, za koju je dobio i “Politikinu” nagradu za režiju na BITEF-u 2012.

Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Slavenka Saletovića i Ljubomira Draškića.

Samo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu je postavo predstave “Tesla, totalna refleksija” Marije Stojanović, “Druga strana” Dejana Dukovskog, “Sanjari” Roberta Muzila, “Otelo” Vilijama Šekspira i “Dnevnik o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog.

Miloš Lolić. Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Tekst austrijskog nobelovca Petera Handkea “Kaspar” napisan je1968. godine, smatra se revolucionarnim iskorakom u tradicionalnom shvatanju pisanja za pozorište. Priča je inspirisana Kasparom Hauzerom, tajanstvenim divljim dečakom, koji je pronađen u Nemačkoj početkom 19. veka. Procenjeno je da je imao oko 16 godina, ali se ponašao kao malo dete koje tek uči da hoda. Znao je da izgovori samo jednu rečenicu. Od tog dana pobudio je znatiželju i oko njega se nižu misterije.

– Handke je jedan u nizu pisaca i umetnika koji su se bavili čuvenom legendom o Kasparu, mladiću koje je društvo naumilo da civilizuje, pre svega govorom. Handkeova verzija je dramski eksperiment koji svojom radikalnošću pripada godinama u kojima je pisan, i smatra se izuzetno bitnim na nemačkom govornom području, ali i za istoriju drame generalno. Prilika da se postavi ovde je retka i bilo mi je važno da je zgrabim. Trenutak u kome je JDP bio spreman da baš na ovom tekstu radimo nisam mogao da propustim. A onda, kada sam ponovo detaljno pročitao tekst, shvatio sam do koje mere je zahtevan i kompleksan, i da tu pored ekskluzivnosti, postoji još dosta drugih i te kako bitnih razloga da se ovaj tekst baš danas igra u Beogradu – priča cenjeni reditelj kojem je to prva predstava u Beogradu posle šest godina.

Za početak, jedan od tih razloga tiče se svih nas koji smo konstruisani tuđim izjavama, govorima, snimcima, nastavlja Lolić koji je, mada je žurio na probu, izdvojio vreme za razgovor za naš portal.

– Meni je najveći pokretač, čitajući ovaj tekst još pre nego što sam krenuo u rad sa glumcima, bilo uviđanje da veliki deo misli koje prolaze kroz moju glavu uopšte nisu moje. Da jedan deo emocija koje osećam takođe nije moj, nego ko zna gde je sve usput pokupljeno. Da su svi ti misaoni kalupi ili svojevoljno preuzeti ili su mi čak nasilno nabijeni u glavu, i da se ceo život sa tim nosim misleći da je to autentično moje i da sam to ja. Taj momenat prepoznavanja – da te misli pustim da prođu pored mene, a ne da se za njih hvatam i da tvrdim ne samo da su moje nego da me održavaju – podstakao me je da radim na ovoj predstavi i možda otvorim mogućnost da i pozorišna publika o tome takođe razmisli. Smatram ovu temu u osnovi političkom.

Miloš Lolić Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Rad na predstavi bio je, kako kaže, fascinantan i pored ovih okolnosti zbog pandemije, i to ga čini ponosnim.

– Sve je danas prepreka za živu umetnost. Ali, uz ogromne napore svih uključenih uspeli smo da iznesemo ovaj projekat onako kako smo želeli.

Drama „Kaspar“ je, napominje, obeležena kao antidrama, oslanja se na nasleđe i dadaizma i drame apsurda i filozofskih spisa i još mnogo čega.

– U ovim godinama ne razmišljam više da svoj rad nasilno učinim aktuelnim. Stvaram predstave koje traže od gledaoca da prođe kroz neko iskustvo i da nešto doživi i onda sam izvuče koje god hoće zaključke. Nije mi cilj da svi u sali misle isto kao ja. A posebno je to nemoguće sa ovakvim tekstom, koji otvara pregršt mogućnosti za tumačenje, i sigurno će probuditi različit niz asocijacija u svakom gledaocu – priča Miloš Lolić.

U predstavi “Kaspar“ igraju Miodrag Dragičević, Nikola Rakočević, Anđelika Simić, Sanja Marković, Petar Benčina/Radovan Vujović i Miloš Samolov.

„Kaspar, Sanja Marković i Miodrag Dragičević. Foto: Nebojša Babić

Miloš Lolić je istakao neverovatnu glumu Miodraga Dragičevića, kao i celog ansambla i na konferenciji za medije rekao da je ova predstava u slavu glume.

U autorskoj ekipi su pored reditelja Miloša Lolića i dramaturg Periša Perišić, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Maria Marković Milojev, kompozitor Nevena Glušica, Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor) i Dejan Draganov (dizajn svetla).

Premijera je bila večeras, a zbog novih mera Kriznog štaba koje su propisale zatvaranje svih kulturnih institucija do ponedeljka, otkazane su reprize koje su bile zakazane za 13. i 14. mart.

Komentari

Vaš komentar