0
...Kažete li im: "Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji", oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: "Planeta s koje je došao mali princ jeste asteroid B612", biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima - piše Antoan de Sent Egziperi.
Najpoznatija novela francuskog pisca i pilota Egziperija „Mali princ“ proglašena je na današnji dan 1999. godine za knjigu veka u Francuskoj. Napisana 1943. godine, do danas je prevedena na preko 180 jezika i prodana u više od 140 miliona primeraka, što je čini jednom od najprodavanijih knjiga na svetu.
U ruke izdavača stigla je na krajnje neobičan način. Egziperi je u žurbi bacio izgužvanu kesu sa originalnim rukopisom i ilustracijama na sto kod svog prijatelja i odjurio u rat. Na 140 rukom ispisanih stranica nalazila se gomila precrtanih rečenica, nečitkih pasaža, mrlja od kafe i tragova cigareta. Rukopis je ostavio kao poklon, rekavši: „Želeo bih da ti ostavim nešto sjajno, ali ovo je sve što imam.“
Nastala je priča za sva vremena…
U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju – Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi.
Priča o malom dečaku postala je svevremena, a mnoge mudrosti prenose se decenijama:
“Deca moraju mnogo toga praštati odraslima.”
“Za sve ljude zvezde ne znače isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za učenjake, one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato.”
“Sve su odrasle osobe nekad bile deca. (Ali se malo njih toga seća.)”
“Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.”
“Živeću na jednoj od zvezda. Smejaću se na njoj. I tako, biće kao da se sve zvezde na nebu smeju, kada pogledaš noću u nebo. I samo ti ćeš imati zvezde koje se smeju.”
“Pustinju ulepšava to što se u njoj negde krije bunar…”
“Odrasle osobe nikad ništa ne razumeju same, a decu zamara da im sve uvek iz početka objašnjavaju.”
“Mnogo je teže suditi o sebi, nego o drugima. Ako uspeš da osuđuješ sebe, zaista si čovek velike mudrosti.”
Za putnike, zvezde su vodiči. Za sve ostale, one su samo malecna svetla.”
„Govor je izvor svih nesporazuma.“
„Čovek je usamljen i među ljudima.“
Bonus video: Lana Bastašić: Učim kako da pišem novu knjigu dok je živa prethodna