Božović: Na društvenim mrežama knjige bez saglasnosti autora

O ovoj i drugim aktuelnim temama sa Božovićem razgovaramo u danu kada stiže vest da je u Makedoniji objavljena njegova zbirka pesama „Mapa“. U knjizi ovenačanoj nagradama „Kočićeva knjiga“ i "Kočićevo pero", preispituje, kako kaže, da li mi kao ljudi ovog vremena i iskustva imamo sposobnosti da oblikujemo priče dugog trajanja.- Knjiga oscilira između dve mogućnosti: S jedne strane se proverava uloga mitskog mišljenja u savremenom trenutku, a s druge strane da li imamo sposobnost da svojim jezikom oblikujemo priče i mitove koji bi sutra imali snagu važenja i odjeka u ljudima drugog iskustva i vremena - objašnjava Božović.Precizira da se mitovima obično nazivaju priče koje nemaju veze sa realnošću, ali isto tako mogu biti dobro oruđe instrumentalizacije i manipulacije.- Ja kada govorim o mitovima imam u vidu priče dugog trajanja, iskustva koja nastaju u jednom vremenu, jer su važna ljudima tog vremena, i kada danas sagledamo neke od tih mitskih priča, možemo videti koje su teme u jednom društvu pokretane i zašto su one bile važne. Pitanje je šta bi bile priče koje bismo mi mogli danas da oblikujemo, a da istovremeno izražavaju duh našeg vremena i neku vrstu kritičke svesti o njemu, da bude znatiželju čoveka drugačijeg iskustva i drugog vremena - primećuje Božović.Smatra da u našoj savremenosti prevladava duh površnosti, koji nije naklonjen ni kritičkom mišljenju, ni ozbiljnom promišljanju novih ili klasičnih pitanja, ni naslućivanju budućih izazova.- Taj duh površnosti sprečava nas da oblikujemo bilo šta što bi svojim značajem i vrednošću prevazilazilo granice dosuđenog dana ili dosuđenog vremena. U dobokoj vezi i zajedništvu sa tom površnošću je duh ubrzanja. Živimo u suviše grozničavom i ubrzanom trenutku da bismo mogli sebi da priuštimo da zastanemo i promislimo. Korona nas je na neki način zaustavila, ali nas je istovremeno ispunila strahovima - kaže Božović i dodaje:- Korona je omogućila da se čvrsta ruka kao osnovno agregatno stanje politike u mnogim zemljama zacementira do kraja i ako su ljudi ispunjeni individualnim i socijalnim strahovima, onda mnogi od njih neće utehu i spas tražiti u kulturi. Mnogima će delovati da im kultura nije više dostupna, da im nije dostupnio ništa što prevazilazi granice elementarnog opstanka i preživljavanja.Vanredno stanje, koje je prouzrokovalo da se svi kulturni sadržaji i programi presale na internet, prema njegovim rečima, stavilo je ustanove kulture i umetnike pred nove izazove.- Internet je važan faktor komunikacije koji ne bih ni u jednom trenutku otpisivao, ali se postavlja pitanje da li će se u postkoronarnom periodu ljudi, koji su navikli na onlajn kulturne sadržaje, vratiti kulturnim sadržajima u realnom prostoru i vremenu. To će biti problem i za muzeje i galerije i za pozorišta. Odavno je to problem za bioskope, a biće i za izdavače i knjižare, za sve koji organizuju manifestacije. Ako su ljudi navikli da uđu u virtuelnu postavku muzeja i vide sve što ih zanima, na koji način će biti motivisani da odu do grada, stoje u redu, kupe kartu i uđu u muzej i tu budu ometani turistima i fotografisanjem? - pita se Božović.Skreće pažnju na još jedan problem koji je izbio na površinu tokom poslednjih nekoliko nedelja.- Pandemija korone prouzrokovala je pandemiju piraterije. Pandemija je stvorila pritisak da svi otključaju i učine dostpunim kulturne sadržaje bez ikakve zaštite autorskih prava. Javne institucije to mogu da učine, jer one žive od naših poreza i to jeste njihova dužnost, ali privatne institucije krše prava svojih autora i oduzimaju ekonomsku osnovu svom postojanju. Na društvenim mrežama objavljeno je više desetina hiljada knjiga koje podležu autorskim pravima. One su učinjene dostupnim bez saglasnosti autora - rekao je Božović, ocenivši da “tehnologija donosi dobre stvari, ali i dugoročno štetne i opasne”.Pandemija nije samo ugrozila zdravlje stanovništva, smatra on, već je postojeće probleme u raznim društvima ogolila do krajnjih granica.- Svi problemi su sada vidljivi i deluju još dramatičnije nego što su delovali pre pandemije. To se pogotovo može reći za ekonomiju i porast autoritarnih režima. Mere kojima je pribegao najveći broj zemalja, kao što je radikalno zatvaranje stanovništva, duboko su rizične za ekonomiju. I dugo će se i ekonomije i ljudi oporavljati od toga. To pogotovo važi za siromašne države i za društva u tranziciji. Pandemija je otvorila još jedan problem, rast populizma i autoritarizma u raznim delovima sveta. Čak i vlade, za koje ne bismo mogli da kažemo da su otvoreno autoritarne, koristile su pandemiju za rešavanje podeljenih ekonomskih, političkih i upravljačkih problema. Opasne populističke i autoritarne tendencije dobijaju na zamahu i svuda je kultura izgubila na prisustvu i uticaju – ocenio je Božović.Beogradski festival evropske književnosti, koji dugi niz godina "Arhipelag" organizuje, i koji je prethodnih godina ugostio neke od najznačajnijih imena evropske i svetske književnosti (Petera Esterhazija, Davida Grosmana, Klaudia Magrisa, Florans Noavil, Goce Smilevskog, Tomasa Majnekea, Amira Ora) biće održan na jesen, a ne kako smo navikli na početku leta.- I dalje je na snazi mera o zabrani javnih skupova i ograničenom broju ljudi na događajima, ali pitanje je kada će se ljudi ohrabriti da dolaze na događaje i kada će verovati da je to prisustvo bezopasno. Tek smo izašli iz vanrednog stanja i policijskog časa i svima će biti potrebno vreme da se vrate svojim poslovima, svojim navikama i izađu u susret svojim različitim potrebama, pa tako i kulturnim – smatra Božović.Dodaje da u ovom trenutku nije jasno kada će opet postati normalno da odlazimo na književne večeri i festivale.- To zavisi od toga koliko će trajati pandemija, od svih ovih kontroverzi oko ulaska u pandemiju i naglog izlaska iz nje i naravno eventualne pojave novih žarišta i drugog talasa pandemije o kome se govori. Nisam siguran da će to biti u skorije vreme. Ljudi moraju da budu strpljivi i razumni i ne smeju da podležu političkim manipulacijama i kolektivnim psihozama. Potrebna je vrsta razumnog pristupa prema izazovima koje je donela pandemija - konstatuje Gojko Božović.Pažljivo prati sva dešavanja od početka uvođenja vanrednog stanja, kao i aktuelno popuštanje propisanih mera.- Kao i na početku pandemije kada se pribegavalo krajnje radikalnim merama i krajnje radikalizovanim govorima kako će nam nedostajati smeštajnih kapaciteta na beogradskom grobljima, tako i sada nedostaje razuman pristup koji bi uključivao brigu o zdravlju ljudi i eventualne probleme svodio na minimalnu meru. Kao što se u jednom trenutku pribeglo masovnoj proizvodnji straha, sada se isto iz političkih razloga, zbog izbora, pribegava masovnoj proizvodnji optimizma, a kultura u tom poretku očigledno nije mnogo važna ni za proizvodnju straha, ni za proizvodnju optimizma - primećuje Božović.