EKSKLUZIVNO Odlomak iz knjige Boba Dilana povodom rođendana velikog muzičara

Urednik i osnivač „Geopoetike“ Vladislav Bajac je za „Filozofiju moderne pesme“ napisao da nas Dilan u njoj „vodi kroz pregled muzike (tačnije, muzičke pesme), naizgled bez namere, na izuzetno neobičan način: i kao učenik i kao učitelj“.

„Ova savremenost druge polovine 20. veka nije bekstvo u prozu već njegov autentičan glas, jedinstven po svojoj nepredvidivosti. On nas u svojim poodmaklim godinama podseća da njegovom znanju, percepciji i kreaciji, ni posle Nobelove nagrade za književnost, kraja nema. Muzičkoj turneji bez kraja pridodao je i književnu. Bob Dilan je verovatno najneobuzdaniji pisac među muzičarima i najneukrotiviji muzičar među piscima. Takoreći slobodnolutajući filozof. Svirajući peripatetik“, napisao je Vladislav Bajac.

Dilanov prevodilac na srpski Zoran Paunović piše da je Dilanovo poimanje filozofije osobeno bar isto onoliko koliko i njegov muzički ukus, što ovu knjigu čini potpuno jedinstvenom u ogromnom korpusu literature koja se bavi popularnom muzikom.

„Najzanimljiviji i književno najuspeliji u njima jesu oni delovi u kojima Dilan ulazi u lik pripovedača ili glavnog junaka pesme, pa iznutra tumači o čemu je tu zapravo reč, proznim iskazima koji, delom i na tragu njegove Tarantule, ponajviše nalikuju modernističkoj prozi toka svesti. U drugima, opet, on vodi razgovor s likovima iz pesama, raspravlja se s njima, divi im se ili ih zbog nečeg prekoreva, podučava ih životu ili uči od njih. A povremeno se čak pretvara u poprilično konvencionalnog esejistu, koji nas velikodušno obasipa zanimljivim podacima o pesmama i pronicljivim analizama kulturološkog konteksta njihovog nastanka. Bob Dilan je i u svojim esejima lucidan, nepredvidiv i potpuno jedinstven autor“, piše Paunović.

Uživajte!

🎸🎸🎸

STRANGERS IN THE NIGHT, FRENK SINATRA

Izvorno objavljeno kao singl

(Reprise, 1966)

Muzika: Bert Kempfert

Tekst: Čarls Singlton i Edi Snajder

PESMA O USAMLJENOM VUKU, OTPADNIKU, tuđinu, strancu, i noćnoj sovi koja je večito u nekim šemama, nudi sve na prodaju i odriče se ličnog dobitka. U neprekidnom besciljnom kretanju kroz musavu tamu – on secka komade nežnih osećanja, razdvaja ih na delove, dok razmenjuje prodorne poglede s osobom koju gotovo i ne poznaje.

Svojeglave skitnice, mete uzajamnog dopadanja, opčinjeni jedno drugim, oni sklapaju savezništvo – zanemarujući sve epohe čovečanstva, zlatno doba, elektronsko doba, doba strepnje, doba džeza. Ti si tu zato da bi ispričao jednu drugačiju priču, jer drugačijeg si soja. Čvrst si karakter, žilavog soja, uzbuđen si i podstaknut, s osmehom od uva do uva, kao Češirska Mačka, razmišljaš o celokupnom svom bezobličnom životu, čitavo tvoje biće ispunjeno je dahom te opojne ambrozije. Nešto u tvom životnom duhu, u tvojim damarima, nešto što ti je u krvi, kaže ti da taj nežni osećaj ljubavi moraš da čuvaš sada i zauvek, tu suštinu odane ljubavi koju čvrsto stežeš u šaci – presudno važnu ako želiš da ostaneš u životu i prevariš smrt.

Uljezi, čudaci, hulje i nitkovi, u toj turobnoj beživotnoj tami, bore se za prostor. Dvoje ljudi bez porekla i doma, povučenih i otuđenih, otvorili su vrata jedno drugom, rekli jedno drugom aloha, ćao, kako si i dobro veče. Kako si mogao da znaš da su ljubakanje i maženje, eros i obožavanje samo na jedan plesni korak daleko od tebe – tek jedan dalekometni pogled iskolačenih očiju i požudan kez – od tog časa, od tog trenutka istine, vas dvoje ste zatreskani, ludo zaljubljeni, večita želja jedno drugom. Duša i srce jedno drugom od samog početka. Sad ste neraskidivo povezani, kao jedno telo – sve do beskraja – besmrtni.

U TRENUTKU KAD JE FRENK SINATRA UŠAO u studio da bi snimio „Strangers in the Night“, 11. aprila 1966. godine, profesionalno je pevao i snimao već trideset jednu godinu, od 1939. Dočekivao je i ispraćao trendove u popularnoj muzici, neke od njih i sam stvarao, i decenijama inspirisao mnoge koji su ga podražavali.

Uprkos svemu tome, delovalo je neverovatno da je zvuk leta 1966. godine, bar prema izdanju Bilborda od 2. jula, bio presudno obeležen tom pop pesmicom. Neverovatno je bilo to što je usred „britanske invazije“, „Strangers in the Night“ momka iz Hobokena nadmašio „Paperback Writer“ Beatlesa i „Paint It Black“ Rolling Stonesa. Današnje top liste toliko su segmentirane i tržišno razvrstane, da tako nešto nikako ne bi moglo da se dogodi. Danas svako ostaje u svom polju, i stiče počasti u svojoj kategoriji, čak i ako je ta kategorija „Najbolja vokalna interpretacija u duhu tradicionalne jevrejske muzike na hevi metal saundtreku koji sadrži semplove amerikane“.

Frenk je, međutim, morao da se nadmeće sa svima, mada je „Strangers“ bila pesma koju je mrzeo, koju je redovno otpisivao kao „čisto sranje“. Samo, imajmo na umu, i Haulin Vulf je navodno rekao to isto o svojoj prvoj električnoj gitari, pa su braća Čes te reči odštampali krupnim slovima na omotu jednog njegovog albuma.

Može biti da je Frenk mrzeo tu pesmu, ali je činjenica da ju je sam odabrao. I baš u tome je stvar. Do trenutka kad smo konačno mogli da čujemo „Strangers in the Night“, ta pesma je već bila promenila dva teksta, i već je postojalo nekoliko onih koji su tvrdili da su njeni autori. To je zbunjujuća priča koja se proširila na nekoliko kontinenata. Ovde je pominjem čisto zabave radi, i ne bih mogao da se zakunem u njenu istinitost.

Mnogi ljubitelji cigara imali su prilike da uživaju u Avo XO, odličnoj dominikanskoj cigari. Poznati švajcarski proizvođač duvana Davidof, iz Ženeve, predstavio ih je svetu i danas se prodaje više od milion komada godišnje. Te su cigare bile neočekivano veliki izvor prihoda za jednog jevrejskog muzičara, bejrutskog emigranta nastanjenog u Njujorku, koji je smatrao da su mu prevarom uskratili profit za kompoziciju s vrha top liste.

Kao mladić, Avo Uvezijan bio je džez pijanista, koji je ranih četrdesetih nastupao po Srednjem istoku, i jednom prilikom imao čast da šaha Rezu Pahlavija podučava kako se pleše sving. Uz pomoć zahvalnog šaha, Uvezijan se preselio u Njujork, i 1947. godine upisao se na koledž Džulijard.

Tu negde priča gubi jasne obrise. Prema njegovom vlastitom svedočenju, Uvezijan je jednu od svojih lakih kompozicija poslao jedinoj osobi koju je poznavao u muzičkoj industriji – nemačkom vođi orkestra i kompozitoru Bertu Kempfertu. Danas se ta melodija, pod naslovom „Strangers in the Night“, vodi kao kompozicija Berta Kempferta.

Kako god bilo, pesma je predstavljena Frenku Sinatri. Legenda kaže da je Frenk zahtevao da se tekst promeni. Pozvani su Čarls Singlton i Edi Snajder. Uzeli su melanholičnu pesmu o ljubavnom rastanku pod naslovom „Broken Guitar“, i nedelju dana kasnije vratili je s nazivom „Strangers in the Night“. Zanimljivo je da je Čarls Singlton bio i koautor pesme „Tryin’ to Get to You“, koju je 1954. godine snimila vašingtonska vokalna grupa Eagles. Godinu dana kasnije, snimio ju je Elvis Presli, u vreme dok je snimao za San rekords.

Bilo je još onih koji su osporavali autorstvo Berta Kempferta za pesmu „Strangers in the Night“. Jedan od njih bio je hrvatski pevač Ivo Robić, a drugi francuski kompozitor Filip-Žerar, mada niko od njih dvojice nije imao tako uverljivu priču kao Avo Uvezijan.

Uvezijanovo ime, dakle, nije se našlo na toj ploči, ali jeste na omotima cigara. Održavao je dobru formu i veselo poživeo do svojih devedesetih. Mada se odrekao muzičkog biznisa, nije se odrekao muzike, pa je redovno nastupao i svirkom na klaviru zabavljao prijatelje, dok je istovremeno uživao u milionima dolara stečenim od švajcarskih cigara. Nemaju baš sve priče tužan kraj.

A koliko ja znam, niko nikada nije osporio autorstvo Frenkovog hita „Somethin’ Stupid“, snimljenog godinu dana kasnije, pa vredi pomenuti da ga je napisao stariji brat Van Dajk Parksa, Karson.