"Ja sam seljački unuk, hoću da se odužim svojim precima"

Ovaj dugo najavljivani komad čija je premijera zbog epidemiološke situacije već dva puta odlagana, najzad će biti 12, 19. i 26. marta ali kako su nam rekli u pozorištu svi termini su rasprodati a za april se već radi lista čekanja.Priča prati prati život seoske porodice koja pokušava da se obogati gajeći maline. Ipak, ispostaviće se da su maline samo milje iza koga se kriju mnogo važnije i komplikovanije životne teme današnjice.

- Namerno sam želeo da ovaj komad, u kojem ćemo se svi nekako prepoznati, izmestim iz Beograda, i da napravim mali otklon, da progovorimo o tim ljudima koji ne žive ove živote koji mi živimo ovde, u ovako velikom gradu. Moj otac je seljačko dete, ja sam seljački unuk i imao sam potrebu da se odužim svojim precima i da se još više ukorenim u tu svoju Šumadiju. A da sa druge strane bude i angažovan i da bude kritika društva. Jer, ovo je priča o svima nama. Berači snova su i oni na sceni i oni u publici . priča nam Đurđević, i dodaje:- Inicijalno sam počeo da pišem o beračima koji su poželeli da budu gazde. Maline su samo lajt motiv, kao naše crveno zlato. Od njih nekako može da se živi, šljiva se drži iz hobija da bi se imalo malo za pekmez, džem, rakiju, a ne da bi se od nje zarađivalo i hranila porodica.Ovaj komad je, nastavlja, politički kao i svaki drugi, ali nije dnevno-politički.- Niti je pisan tako, niti bih se ovih šest godina bavio pisanjem da sam želeo da napišem nešto na tu temu. Jer njima se bavimo na dnevnom nivou. A želja svakog pisca je da ovo ostane iza njega.

Osim što je "Berače snova" posvetio ocu, Đurđević ih posvećuje i komadu “Maratonci trče počastan krug“.- Ove godine im je jubilej, 50 godina od kada su napisani, a moja drama ima nekoliko motiva koje deli sa “Maratoncima“ - kaže Đurđević.Rođen je 1977. u Beogradu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Piše za radio, televiziju, pozorište i film. Debitovao je dramom “Ne igraj na Engleze“, a potom je napisao “Zbogom žohari“ (Balada o Pišonji i Žugi), “Dnevna zapovest“, “Savršen kroj“, “Tri klase i gospođa Nušić”, “Bajka o pozorištu“. Autor je scenarija za TV serije “Ono kao ljubav“, “Kuku Vasa“, “Praznična trilogija“, “Pomeri se s mesta“, “Nemoj da zvocaš“, “Komšije“, “Grupa“, “Nek ide život”, za TV filmove “Talog“, “Panta Draškić - cena časti”, kao i igrani film “Biser Bojane“.Vanredni je profesor dramaturgije studentima Kreativne produkcije FEFA, Metropolitan univerziteta u Beogradu.Đurđević kaže da je sticajem okolnosti dominantno televizijski pisac, od toga živi, a pozorište je njegova ljubav i zadovoljstvo, i u trenucima odmora i pauze piše za teatar.- Baterije punim u pozorištu i to će mi biti neka vrsta odmora i motivacije za nadam se neki nov komad.Na konferenciji za medije koja je danas održana u Zvezdara teatru, zahvalio se celoj ekipi na istrajnosti jer se predstava radila skoro godinu dana, kao i zato što su uspeli da se izbore sa njegovim tekstom.- Naslov mi je bilo teško da dam, pa sam ja dao ime a Bobo (Đurović prim.aut.) prezime. Zvala se “Berači“ a on je dodao “snova“.

Glumačku podelu čine: Hadži Nenad Maričić, Biljana Đurović, Bojana Stojković, Stefan Jevtović, Siniša Ubović, Ivan Jevtović i Joakim Tasić.Scenografiju za novi komad na sceni Zvezdara teatra uradio je Geroslav Zarić, dok je za izradu kostima zadužena Marina Vukasović Medenica. Autor muzike koja prati komad je Zoran Erić.O svom tekstu Đurđević je zapisao:“Berači snova su priča o našim ljudima. O kumovima i komšijama, sinovima i majkama, očevima i kćerima, i o jednom dedi. Berači snova znaju i šta bi i kako bi, ali im nešto ne da. Beračima snova izmiče sadašnjost dok zagledani u budućnost pate zbog prošlosti. Berači snova ne mogu da se probude iako nisu ni zaspali. Berači snova su i oni na sceni i oni u gledalištu. Berači snova su posvećeni mom ocu“.- Inspiracija je dolazila vremenom, tako da sam ovaj komad sa nekim prekidima pisao pet ili šest godina, to je bio proces sazrevanja, nije nadahnuće došlo odjednom - rekao je za Nova.rs Vladimir Đurđević i dodao:- Tekst je stigao u Zvezdara teatar u trećoj verziji, a posle toga sam uz Duška Kovačevića napisao još tri verzije i on je tada rekao da je to priča o našim ljudima. Da prepričavam ne bih, ali čini mi se da je svakom novom verzijom taj tekst dobio novi sloj. Ima jednu dominantnu temu ali ima motive, linije koje su sporedne, govori mnogo toga, i pitanje je rediteljskog čitanja šta će da izvuče u prvi plan.https://www.youtube.com/watch?v=-4ZLpLes8-I