Knjiga srpske pesnikinje u najužem izboru za nagradu u Hrvatskoj: "Atlas odlazaka" Jovane Barać u finalu trke za priznanje "Stjepan Gulin"

Knjiga prvenac pesnikinje Jovane Barać "Atlas odlazaka", koju je ove godine objavila izdavačka kuća "Svi mi", našla se u finalu za regionalno književno priznanje - "Stjepan Gulin". Među šestoro finalista Nagrade "Stjepan Gulin", koja će biti tradicionalno dodeljena u okviru festivala Šibenske književne ure (Škure) jeste i pesnikinja Jovana Barać. S knjigom "Atlas odlazaka" Barać je jedina autorka iz Srbije u užem izboru za nagradu koja se dodeljuje za najbolju zbirku poezije objavljenu na štokavskom govornom području.

Pored srpske pesnikinje, žiri kog čine Dorta Jagić, Đurđica Čilić i Vladimir Arsenić jednoglasno je u finale uvrstio još pet zbirki: "Crveni zec" Draga Glamuzine (V.B.Z., 2026), "Kumulonimbus" Matije Ivačića (Edicije Durieux, 2026), "Lude pjesme" Miroslava Kirina (Vuković & Runjić, 2025), "Besmrtnice danas" Sanje Lovrenčić (Hrvatsko društvo pisaca, 2025) i "Srce na baterije" Snježane Vračar Mihelač (Hrvatsko društvo pisaca, 2025).

Ovogodišnji izbor obuhvata autore i autorke različitih generacija i poetika, povezujući književne scene četiri zemlje štokavskog govornog područja i ukazujući na raznovrsnost i vitalnost savremene poezije u regionu, a Nagrada "Stjepan Gulin" za najbolju zbirku poezije biće dodeljena u okviru šestog izdanja Šibenskih književnih ura, festivala koji će se odvijati u Šibeniku od 16. do 19. septembra. Laureat nagrade ustanovljene u čast šibenskog pesnika, čije su pesme uvrštene u antologije hrvatskog pesništva, biće proglašen poslednje večeri festivala.

Jedina književnica iz Srbije, koja je u trci za nagradu, Jovana Barać u zbirci "Atlas odlazaka" kroz teme gubitka, porodičnog nasleđa i transgeneracijskih obrazaca promišlja različite oblike odlazaka i traganja za pripadanjem. Barać govori o iskustvu smrti kao krajnjem obliku odlaska, ali i o potrebi da se kroz književnost lično iskustvo prevede u univerzalnu priču o gubitku, nasleđu i mogućnosti da se prekinu obrasci koji se prenose kroz generacije.

Urednica zbirke Marija Dragnić smatra da pesme Jovane Barać nastanjuju majke, ćerke, očevi, životinje, mitovi i uspomene, i da ih povezuje uporno traganje za mestom na kom se može ostati.

- "Atlas odlazaka" nas, kroz poeziju i fotografije iz autorkine porodične arhive, vodi do onih najličnijih i najbolnijih mesta u nama: do mesta koja su već toliko puta napuštana, kroz generacije, da su postala opšta mesta na kojima se srećemo, svi mi. Barać nas na tim mestima dočekuje beskompromisno zagledana u pitanja odlazaka; odlazaka iz ljubavi, iz doma, iz života: je li nas napustila baba ili bezbrižnost, je li hladna majka ili Bog, kolika košta tatina smrt, u dinarima, pa srčanoj valuti? Pesnikinja nas ne teši - smatra Dragnić, dodajući da samim tim što korača kroz zemlju napuštenih s "Atlasom odlazaka" pod rukom, uliva nam hrabrost da se i sami upustimo u suočavanje s gubicima, "bez ikakve garancije kakvi ćemo se s takvog putovanja vratiti i u šta će nas ono pretvoriti".

Pesnikinja Jovana Barać objašnjava da, nakon što je uvidela da joj se izbori najčešće završavaju time da bude napuštena, tragala je za uzrokom i pronašla niz emotivnih i fizičkih napuštanja u ženskoj liniji svoje porodice:

- Pronašla sam i tu veliku reč "transgeneracijska trauma" o kojoj danas toliko pričamo. Ipak, mislim da nismo zauvek određeni porodičnim pričama, već da biramo kako ćemo razumeti ono što nam je prethodilo i šta ćemo dalje s tim. Zbog toga su mi ženski glasovi, predugo utišavani, bili bitni. U procesu pisanja imala sam iskustvo smrti kao ultimativnog oblika odlaska, jedinog koji je svima zajednički, a o kome nas niko ne uči - kako da je dočekamo i kako da živimo nakon nje.