8
Na današnji dan 1979. godine, objavljen je prvi album Riblje Čorbe, legendarne beogradske i jugoslovenske rok grupe.
Album “Kost u grlu” nije bio samo početak karijere jednog od najuticajnijih bendova domaće muzike, već je postao simbol provokacije i sirovog rokenrol zvuka koji je brzo osvojio publiku širom tadašnje Jugoslavije.
Nakon što je Bora Đorđević, pevač i tekstopisac, napustio bend Suncokret, osnovao je Riblju Čorbu sa idejom da stvori nešto sveže i direktnije. Prvobitna postava benda, pored Bore, uključivala je Mišu Aleksića (bas gitara), Rajka Kojića (gitara), Miroslava Vicko Milatovića (bubnjevi) i Momčila Bajagića Bajagu (gitara). Iako su svi već imali iskustva na muzičkoj sceni, niko nije mogao da predvidi koliko će njihov prvi album promeniti tok jugoslovenskog roka.
“Kost u grlu” je snimljen u beogradskom “Studiju 5” u kratkom vremenskom roku, pod producentskom palicom Enca Lesića, poznatog po radu sa mnogim domaćim rok muzičarima. Zanimljivo je da su članovi benda isprva bili skeptični u vezi sa uspehom albuma, neki su verovali da će im karijera trajati samo nekoliko meseci.
Riblja Čorba je bila poznata po svom neobičnom humoru i provokativnom ponašanju tokom snimanja. Jedna od čuvenih anegdota vezana za album tiče se pesme „Zvezda potkrovlja i suterena“, koja je izazvala pometnju zbog svog otvorenog teksta. Bora je insistirao da tekst ostane nepromenjen, rekavši: „Ako ne prođe ovako, nemamo šta da tražimo ovde.“ Uprkos pritiscima, pesma je ostala netaknuta, čime je bend dodatno učvrstio imidž „nestašnih momaka“ jugoslovenskog rokenrola.
Album je doneo osveženje na muzičkoj sceni – kombinaciju hard roka i oštrih, satiričnih tekstova. Đorđević je svojim tekstovima kritikovao društvene norme, političare i svakodnevne probleme običnih ljudi. Pesme poput „Ostani đubre do kraja“ i „Rokenrol za kućni savet“ postale su instant himne, jer su kroz jednostavne, ali efektne stihove, prenosile univerzalne teme koje su odjeknule kod publike.
Publika je brzo prihvatila „Kost u grlu“ kao manifest novog zvuka, dok kritika nije odmah pokazala isti entuzijazam. Mnogi muzički kritičari smatrali su da je muzika Riblje Čorbe previše jednostavna, a tekstovi vulgarniji nego što bi trebalo. Međutim, upravo je ta sirova energija i iskrenost osvojila srca mladih širom zemlje.
Poznati kritičar Aleksandar Žikić napisao je tada za „Džuboks“: „Riblja Čorba je previše agresivna i direktna za ukus prosečnog konzumenta domaće muzike, ali u toj sirovosti leži njihova snaga.“ Kako je vreme prolazilo, i ostali kritičari su počeli da uviđaju značaj ovog albuma, nazivajući ga prekretnicom u domaćem roku.
„Kost u grlu“ je postavio temelje za dugu i uspešnu karijeru Riblje Čorbe, koja je nastavila da izdaje kultne albume poput „Pokvarena mašta i prljave strasti“ i „Mrtva priroda“.
Jedan od najpoznatijih sporova vezanih za album bio je sa komisijom PGP RTB-a, koja je zahtevala promenu naziva pesme „Još jedan usran dan“ u „Još jedan šugav dan“. Takođe, stihovi pesme „Mirno spavaj“ („ispij svoje sedative, zaboravi na sve žive, mirno spavaj“) izbačeni su jer su navodno propagirali upotrebu droga.
Album, čiji je omot dizajnirao Jugoslav Vlahović, prodat je u više od 120,000 primeraka, i zauzeo je 16. mesto na listi 100 najboljih jugoslovenskih albuma, prema knjizi „YU 100: Najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike“ iz 1998.
„Kost u grlu“ je zauvek ostao jedan od ključnih momenata domaće muzičke scene, „gitarsko hard rok prženje“, kako je napisao neko na Fejsbuku.
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare