0
Direktoru Filmskog centra Srbije Gordanu Matiću četvorogodišnji mandat zvanično je isticao 18. jula, ali u četvrtak popodne, samo što je otišao s posla, pozvali su ga prijatelji da mu kažu da je smenjen i da je umesto njega, kao v.d. direktor postavljen Ivan Karl.
– Kazali su mi prijatelji da se na Fejsbuk stranici Ministarstva kulture pojavila vest da je Ivan Karl postavljen za vršioca dužnosti na moje mesto. Desilo se to bez ikakvog upozorenja, obrazloženja, razgovora. Bio sam zatečen. Nisam smatrao da bi tako trebalo da se završi, ne kad sam ja u pitanju kao direktor institucije od nacionalnog značaja, nego isto važi i za nekog ko je na čelu bilo kog dobrovoljnog pevačkog društva ili radničke zadruge. Zaista nije bilo nikakve potrebe da se tako nešto desi preko društvenih mreža – objašnjava Gordan Matić za Nova.rs.
Podseća dojučerašnji čelni čovek FCS-a da je konkurs za novog direktora Filmskog centra već trebalo da bude raspisan. I to još 18. maja, kako bi se u roku od mesec dana prijavili oni koji to žele. I kako bi, na kraju, bio odabran najbolji kandidat:
– Preskočeno je sve to. Ali, nije u redu način na koji su sve uradili. Nije trebalo ovo Srbiji, ne meni privatno. Pitam se zašto se u mojoj državi tako nešto dešava…
I dok naglašava da nije bilo indicija da će ova institucija, bez razloga, biti „bačena“ u v.d. stanje, kad „provrti film“ shvata da se to spremalo neko vreme:
– Samo dva dana pre toga imali smo veliki panel u Jugoslovenskoj kinoteci o mreži kinoprikazivača, gde su bili ljudi iz Ministarstva kulture. Istoga dana čuo sam se s pomoćnikom ministra za savremeno stvaralaštvo dva puta. Niko mi ništa nije nagovestio. Čuo sam se i sa predsednikom Upravnog odbora FCS-a (Miroslav Lekić, prim.aut.) dan kasnije i zamolio ga da ponovo razgovara s ministarkom kulture oko raspisivanja konkursa za novog direktora da ne uđemo u prekršaj. Rekao mi je da će razgovarati opet s ministarkom o tome zašto nisu hteli da potpišu saglasnost o raspisivanju konkursa za direktora kad im je to dostavljeno od strane pravne službe FCS-a još sredinom maja.
Ni posle gotovo četiri dana od „slučaja društvene mreže“ niko od zvaničnika još uvek nije kontaktirao Gordana Matića i obavestio ga o smeni. Sam je, kad je stigla „objava“ Ministarstva kulture o novom v.d-u, kontaktirao članove UO FCS-a, i većina mu je poručila da „ne znaju o čemu se radi i da su zatečeni“. Ali, s obzirom da je već neko vreme postojao „šum“ u komunikaciji na relaciji Filmski centar Srbije-Ministarstvo kulture zbog čega se ove godine kasnilo s raspisivanjem konkursa za filmove, pitamo Matića da li je, možda, to razlog što je smenjen s direktorske pozicije?
– Moguće. Ali, taj zastoj u komunikaciji postoji dugo. Postao je javno problematičan tek početkom ove godine kada Ministarstvo kulture nije htelo da odobri programsku delatnost FCS-a.
Nije jasno dosadašnjem direktoru ni po čijem je predlogu Ivan Karl imenovan za vršioca dužnosti. Zapravo, ne zna ni način na koji je biran:
– Šta je bio problem da se raspiše konkurs i da se Ivan Karl prijavi i da ga odaberu za direktora. To bi bilo sasvim u redu. Čemu v.d. stanje? Vrlo dobro su znali da meni ističe mandat 18. jula. Razgovarao sam s ministarkom kulture o tome više puta. Ali, ona je medijima još u januaru rekla da je nezadovoljna saradnjom sa mnom. I to je u redu, jer nije FCS moja firma. Ali, nije moralo na ovaj način. Ne želim zaista nikom da mu se ovako nešto desi. Zar se ne treba držati nekog dostojanstva? Konačno smo, posle više od godinu dana, dobili novi Upravni odbor, samo je trebalo 18. maja raspisati konkurs, na koji se ja svakako ne bih javio, izabrati 19. juna Ivana Karla ili bilo koga ko se prijavi. I to bi, onda, bilo u redu. A da li se mi slažemo ili mislimo drugačije, nebitno je. Valjda bi svi mi koji radimo u kulturi trebalo da dajemo obrasce sistema vrednosti i lepog ponašanja. Ne želim da kukam, ali način na koji su ovo uradili više govori o tim ljudima. Da zalepiš smenu na Instagram i Fejsbuk, a ni posle nekoliko dana meni nikakvo zvanično obaveštenje – ukazuje Matić.
I zato će se sutra, s obzirom da papira o razrešenju nema, pojaviti na poslu u Filmskom centru Srbije:
– Ići ću dok god mi neko zvanično ne uruči razrešenje. Čim budem primio to, uz nadam se objašnjenje o hitnosti smene, odlazim. Ali, neću da ostavim instituciju u krizi jer sam četiri godine radio sve samo da ne bude FCS u krizi, koji će da preuzumu drugi ljudi koji su možda nedovoljno kompetentni, imaju neke agende i nestaće iz sveta filma za dva ili šest meseci, a sledeće godine u ovo vreme niko ih se neće sećati. Ne nameravam da odem iz naše Srbije, želim da budem deo kinematografije, i da FCS bude dobra, priznata institucija. Posle četvrtka popodne nikada nisam dobio toliko pisama podrške, poziva, ne samo iz Srbije, nego i inostranstva, od ljudi iz Evropske akademije za film, do celog regiona, producenata, direktora fondova, novinara…
Ali, sve to, kako naglašava, ne vidi kao svoju priču, već znak da je uradio nešto za film, našu kinematografiju.
– Umesto da pričamo o uspesima naših filmova u Kanu, ili o 16 naših filmova koji su gotovo spremni, kako očekujemo festivale u Lokarnu, Veneciji, pa Torontu, mi se sada bavimo nepotrebnim incidentima – odsečan je naš sagovornik, inače reditelj i scenarista po vokaciji.
No, za vreme mandata Gordana Matića desio se i veliki skandal kada je Upravni odbor Filmskog centra Srbije, na čelu s Jelenom Trivan, prvi put u istoriji poništio Konkurs za eminentne reditelje a time i predlog sopstvene komisije, odbivši da dodeli sredstva za filmove Gorana Markovića, Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića. Rezultat je bio raspad UO FCS-a, a samim tim je i rad čitave institucije bio maltene blokiran. I sam Matić priznaje da se gotovo četiri godine susretao s velikim problemima:
– Filmski centar sam vizuelizovao kao jedan brod koji guraju razne struje i vetrovi. Mnogi su probali da prevrnu taj brod. Trudio sam se da ne odem, iako sam nekoliko puta nudio svoju ostavku. Ali, opet želeo sam i da se zadržim kako nam se ne bi oduzeli ti povereni poslovi. Davao sam sve od sebe da zašititim sve one koji je trebalo da dobiju sredstva za filmove. Procenio sam tada, kad se desio skandal s Konkursom za eminentne reditelje, da je najlakše da odem i da me baš briga za sve. Ali, ne bi bilo fer prema kolegama koji su prošli na drugim konkursima da i njihovi projekti ne prođu. S ove distance od godinu i nešto dana mislim da je to bila dobra menadžerska odluka. Nisam imao nikakav uticaj na odluku tog Upravnog odbora, sem svađe, rasprave s delom UO. Bila je to duga i teška sednica koja je trajala više od pet sati. Nisam imao ni pravo glasa, iako sam smatrao da taj konkurs treba da prođe – iskren je Matić.
S obzirom da nije tada reagovalo ni Ministarstvo kulture, niti je vratilo UO FCS odluku o poništavanju konkursa na ponovno odlučivanje, što je, kako kaže, bilo vrlo simptomatično, pokušavao je da, kako argumentima, tako i raspravom, pokuša da ukaže da srpska kinematografija ne sme da stane:
– Raspao se i taj Upravni odbor, a ako institucija nema UO, i ako eventualno nema direktora, onda je institucija u krizi i svi povereni poslovi se oduzimaju. Pitanje je onda čemu služi FCS? Jako teško smo posle toga, čitavih godinu i po dana, radili bez UO veoma stresan posao za sve zaposlene u FCS-u. A sve je to ostalo u našoj kući. Niko van FCS-a nije znao u kakvim uslovima mi radimo, koliko smo se trudili da svi oni koji prave projekte dobiju novac.
Osim tog skandala susretao se i s brojnim drugim problemima za svoga vakta, od Kovida, snimanja u uslovima pandemije, izazova sa zatvorenim bioskopima…
– Čitavih osam meseci trajala je blokada zbog Kovida, četiri meseca su bioskopi bili potpuno zatvoreni. Trebalo je pronaći rešenja za sve, od kinoprikazivača, do onih koji prodaju kokice u bioskopima, pomoći stvaraocima da prođu taj period. A bilo je i drugih problema, pre svega medijacija. Ali, nismo hteli da pobegnemo od problema, da podnosimo ostavke i prebacujemo odgovornost na druge. Za svaki dan koji sam proveo u FCS- u stojim iza svake svoje odluke. Iako ne volim da gledam u retrovizor znam da smo pretprošle godine bili drugi po šeru domaćeg filma u Evropi, bilo je prošle godine oko četiri miliona gledalaca u bioskopima, imali smo 16-18 domaćih filmova u bioskopima koje je finansirao FCS, konstantno su naša ostvarenja bila prisutna u Veneciji, Berlinu, Kanu. Naš film „Strahinja Banović“ je osvojio Gran pri u Karlovim Varima – podseća naš sagovornik.
No, bilo je, preko „grbače“ FCS-a, i rasprava bez kojih su, priznaje, mogli. Od onih prethodne predsednice Upravnog odbora Jelene Trivan i Dragana Bjelogrlića i Gage Antonijevića, do opet skandala i medijacije s još neostvarenim filmom „Košare“, koji doduše nije odobren u vreme njegovog mandata:
– Ni tada se Ministarstvo kulture nije oglašavalo. Pravili su se „da nemaju pojma“… A trebalo je sve to hendlovati. Bilo je i pritisaka, i od strane struke, pa i političara, koji filmovi treba da dobiju novac na konkursima. Ali, nikada ni za jedan projekat komisiji nisam rekao – Ovo mora da pođe. Taj luksuz nisam sebi dopustio, uostalom to i nije moj manir. Dovoljno je valjda što smo imali stručne komisije. Niko se od zaposlenih u FCS-u nije uprljao za vreme mog mandata – smatra naš sagovornik.
I dok će nastaviti da odlazi u FCS dok god ne bude zvanično obavešten o smeni, raduje se, ipak, što će se, posle svega, vratiti svom poslu – režiji. A nije zgoreg podsetiti da je poslednji film scenariste i reditelja „Pucnji u Marseju“ prikazan širom sveta, i da je bio nagrađivan.
– Planirao sam da u julu i avgustu radim seriju. Umorio sam se od menadžerskog posla, i nisam zaista imao nameru da se ponovo kandidujem na mesto direktora Filmskog centra Srbije da je bio raspisan konkurs. Želim da se bavim režijom, i mislim da to dovoljno dobro radim – kaže na kraju Gordan Matić.
Bonus video: FCS
