Kako Vučićevi saradnici postaju milioneri: Američki san na balkanski način

U pitanju je ideal koji se odnosi na to da baš svako u Sjedinjenim Američkim Državama može da uspe bez obzira na svoje poreklo, ako se dovoljno trudi i naporno radi na ostvarivanju tog cilja.

Ovaj, kako mnogi kritičari kažu, nedostižni ideal (rasizam, klasne barijere, troškovi života, studentski dugovi…) ima svoj pandan u ovom našem delu sveta pa bih ga nazvao „balkanski san“.

Novinari Krika utvrdili su da je bivša partnerka ministra Darka Glišića u vreme dok je bila s njim napredovala u karijeri i kupila tri stana koje nije mogla da priušti od svoje zarade.

Kad nestane ljubav ostanu nekretnine

Završila je trogodišnju visoku školu i posle mesec dana od diplomiranja regionalna direktorka Poštanske štedionice u Kraljevu. Ušla je i u nadzorni odbor Laste.

Doduše, poslovni uspon zaustavljen je nakon razlaza sa Glišićem, ali ostale su nekretnine – stan u Kraljevu, Kopaoniku i Divčibarama.

Za ova poslednja dva tvrdi da nisu njena iako njen potpis stoji na ugovoru. Nije njeno, neće da kaže čije je, a trag novca vodi do Darka Glišića. Ako tvrdi da nije njeno tužilac treba da ispita čije je. Treba, ali neće. Što neće? Eto zato!

Sećate li se bivšeg direktora Koridora Srbije Zorana Babića.

Taj simpatični dežmekasti teletabis koji neodoljivo podseća na Manulaća (tate, mame, s‘d su skupe pare, s‘d je oskudacija) posle kontroverzne saobraćajke u Doljevcu u kojoj je stradala Stanika Gligorijević malo se spustio ispod političkog radara, ali je nastavio sa širenjem biznisa.

Sad je zagazio u energetiku i planira izgradnju solarne elektrane. Oprobao se i u vinarstvu.

Kako se povukao iz javnog života stekao je dva stana u prestonici ukupne površine 250 kvadrata. Ni njega niko neće dirati. Čak su mu progledali kroz prste i negde sklonili dva sporna minuta sa kamere sa naplatne rampe u Doljevcu koja je snimila udes u kom je učestvovao i automobil u kom je bio Babić.

Skromne plate, a kupuju palate

Pa tek Đuro Macut, endokrinolog koji tek što se pridružio vladajućoj ekipi, a dan pre nego što je položio zakletvu kupio vilu od milion evra. Agencija za borbu protiv korupcije odbila je da nam da odgovore na pitanja kako je dr Macut došao do vile i kažu da takav podatak mogu da daju tužilaštvu ako bude tražilo. A neće!

Čak i sam vrh hobotnice predsednik Srbije Aleksandar Vučić nosi cipele za koje treba izdvojiti 1.860 evra, više novca nego što iznosi njegova plata.

Ima naprednjačka elita mnogo boljih primera od ovih koje sam naveo u nameri da oslikam kakvu bajku žive ljudi bliski vladajućoj stranci.

Tu su ljudi koji piju pića čija flaša košta nekoliko hiljada evra, voze meklarene, slave rođendan u Veneciji, a kad kum slavi rođendan u Veneciji kao dobar domaćin on plati avion za goste.

Ima tu ljudi koji su već bili imućni, ali jako malo.

Žive život na visokoj nozi, a plate koje primaju ti državni činovnici kreću se oko hiljadu, hiljadu i po evra i ne bi pokrili jedan izlazak na večeru s prijateljima.

Tako se tamo troši.

Ide se na letovanja od nekoliko desetina hiljada evra. Za školovanje dece u elitnim školama u inostranstvu, kao u slučaju Siniše Malog, anonimni prijatelji su spremni da istresu 230.000 evra.

Ćaci je cena uspeha

Nije to „američki san“. „Balkanski san“ je ono kad živiš prosečno, a onda naprasno kreneš da rasteš. Finansije idu gore, privatni poslovi, procenti od tendera, onda kupuješ stanove na imena drugih ljudi, vikendicu sa bazenom, a samo si se učlanio u vladajuću stranku. I morao si malo da se pokažeš. Lepljenje plakata, vređanje političkih protivnika, sada je obaveza i obilazak Ćacilenda.

Nekome je to mučno al‘ mnogo lakše od onog standardnog puta.

Imaćeš automobil i stan, ići ćeš na letovanje i zimovanje, ali bićeš Ćaci.

Čini se da je sve manje ljudi je spremno na tu transformaciju.

Ukoliko studenti, profesori, opozicija, sindikati, esnafska udruženja i građanski aktivisti nastave s borbom biće ih još manje.

Tačku ćemo staviti na prvim sledećim izborima.