0
„Tamne mrlje prošlosti na tvojoj bijeloj košulji, veš-mašina budućnosti nikad neće oprati.“ Opet jedan prastari stih koji mi ovih dana često pada na pamet. Možda čak i zvuči izlizano, ali kod nas su se i veće mudrosti izlizale. Valjda zato što ih mnogo koristimo, a ništa iz njih ne naučimo.
U Srbiji se stalno nešto pere, prošlost, sadašnjost, ukaljana imena, biografije… Radi nam veš-mašina 24 sata dnevno, kao da, što bi rekle domaćice, imamo dvoje ili troje male dece u kući. Prosečan građanin ne može u svakodnevnom haosu od informacija ni da registruje šta je sve oprano, ali, bogami, ni šta se sve zaprljalo.
Međutim, kada dve viđenije dame srpske političke scene krenu da peru biografije i distanciraju se od režima, čiji su bitan deo bile, to ne može da prođe nezapaženo. Celodnevna zabava za narod, u kojoj, moram vam priznati, ja baš uživam.
Pošto su bivše ministarke uvek bile ličnosti za sebe sa specifičnim pristupom i poslu i javnosti, sad je i njihov put ka takozvanoj medijskoj mašini različit.
Zorana Mihajlović s dosta pompe napušta stranku. Šalje haiku oproštajne poruke i objašnjava nadugo i naširoko kakvi su je to „okovi“ više od decenije vezali za dojučerašnje partijske drugare. Nazirem tu i onu večitu priču o „žrtvi“ koja se podnosi da bi se loš sistem menjao iznutra. Jadranka Joksimović, opet, ekstravagantna, kakva je uvek bila, više se bavi mrljama u tuđoj karijeri, nego što se osvrće s kim je i kako ona gradila svoju.
Naravno, i kod jedne i kod druge dame tek u pozadini nevoljno proviruje činjenica da su obe udarnički učestvovale u ne samo građenju, već i ozbiljnom cementiranju partijske strukture i političkih obrazaca, za koje su, eto sada, uvidele da su pogrešni i pogubni za Srbiju.
U svakom slučaju, obe bivše perjanice još aktuelnog režima potvrđuju jednu davnu istinu koju sam čula od starijih kolega. Političari kad padnu s vlasti postaju prava profesionalna poslastica za novinare, jer odjednom progledaju i razveže im se jezik. Tako da verujem da nam zabava tek predstoji.
Znam, sad će zlobnici među vama da primete da su prljavi veš počele da iznose u javnost tek šest meseci posle redovnog pospremanja u Vladi Srbije, tokom koga je metla, eto, dokačila ovaj put i njih dve. Imajte milosti, nekima treba vremena, i godina i decenija, da prepoznaju bofl demokratiju i lažni patriotizam.
Naravno, sledeće pitanje je šta posle ovog pranja. Gde će junakinje ove priče, jer je jasno da one nisu dovde „teškom mukom“ stigle da bi se sada vratile u medijsku ilegalu. Dežurni smatrači srpske politike koji u svakom disonantnom tonu Vučićeve Srbije vide klicu neke nove opozicije, bivše ministarke već zamišljaju kao članice nekog antirežimskog fronta.
Mada, budimo iskreni, u kojoj postojećoj opozicionoj stranci vidite Zoranu Mihajlović i Jadranku Joksimović? Ili bar jednu od njih?Teško zamislivo. Jedino, u nekoj novoj, apgrejdovanoj SNS, novoj partiji za novo vreme.
Pa, toga se neko već setio. Najvredniji sin našeg naroda već uveliko pravi novi politički pokret, baš po meri nove moderne Srbije. Pošto je ovo zemlja neverovatnih mogućnosti, nije isključeno da će veliki vođa da bude velikodušan i prigrabi neku od zabludelih duša u duhu one „sve za rejting, rejting ni za šta“.
Uglavnom, nisam stručnjak za veš-mašine. Priznajem, više puta mi je šarena čarapa zalutala u beli veš i napravila havariju, a i upotrebom pogrešnog programa poprilično sam za ceo broj „skratila“ nekoliko meni dragih odevnih predmeta. Međutim, još u roditeljskom domu su me naučili, koliko god da je kvalitetan pamuk, organski, češljani, uvozni sa dalekih meridijana, na kraju ne izdrži silna pranja. A fleke, mnoge od njih zauvek ostanu bez obzira na izbeljivač. Bar za one koji hoće da ih vide.