I šta ćemo sad kad padaju glave na severu Kosova? Da se okupljamo, da šaljemo vozove u Rašku, da smišljamo "mudre" odgovore. Ili da se slikamo sa ruskim diplomatama.
Koliko danas vredi parola: „Srbija će znati da zaštiti svoj narod na Kosovu i Metohiji“. Sva je prilika da će i Srbi sa Kosova proći kao i oni iz Krajine. Ista pamet ih brani, iste vezane ruke, isto junačenje bez pokrića. I što je još važnije – identičan je bio interes Miloševićeve klike, kao i ove naprednjačke – sačuvati vlast po svaku cenu. A narod – koji narod?
Mala je razlika između Miloševićeve tvrdnje, parafraziram, hrvatski Srbi su državljani Hrvatske i oni se Beograda ne tiču, i sinoć izrečene ocene da se narod na Kosovu pobunio protiv Kurtijevog terora. Šta je to, naprasna higijena ruku? Nema vajde od toga, Srbiji treba veliko pročišćenje misli.
Uzmimo da je apsolutno tačna tvrdnja predsednika Vučića kako u Banjskoj nije bilo pripadnika srpske vojske i policije. I da naoružana grupa nije imala logističku podršku od strane Beograda, da je čak i manastir na silu zloupotrebljen, da je sve rezultat pojedinaca koje je napustilo strpljenje.
Može li to abolira Srbiju pred samom sobom, pre svega, ali i pred međunarodnom zejednicom.
Ubijeni albanski policajac i mrtva tela srpskih momaka, tek stasalih za ženidbu, govore da je sve što je naprednjačka vlast činila za kosovske Srbe bilo pogrešno. Svaka pobeda bila je poraz, svaki inat pucanj u vlastitu nogu, okupljanja na barikadama obaveza sa učinkom – nula. Kosovski zatvori tek će biti puni Srba.
Stvorena je atmosfera da se prava srpske zajednice mogu odbraniti isključivo fizičkim otporom. Napuštene su institucije, a političko delovanje zamenjeno je medijskim napadima na „zlikovca Kurtija“.
Možda je Kurti i najgori lik na planeti, ali on u partiji šaha sa Beogradom ima jačeg sekundanta. Može da menja figure, da krade poteze i sve će mu biti oprošteno. I snaga fizičke prinude, policija, ROSU, NATO je na njegovoj strani. Ko će u takvoj situaciji biti gubitnik?
Nama je najmoćniji čovek u Srbiji koliko juče govorio kako su na KiM i trinaestogodišnja deca spremna da uzmu oružje u ruke. Kao da u tome ima nečeg pohvalnog, uzvišenog. A zapravo u toj tvrdnji sažeta je sva tragika i mladih i odraslih koji žive u tim uslovima.
No, mudrosti za smanjenje tenzija nije bilo, naprotiv. Možda nije slučajno što se sukob u Banjskoj dogodio baš posle Vučićevog nastupa na Generalnoj skupštini UN gde je Zapadu „očitao lekciju“.
Kanda je negde sve planirano. To bi istovremeno moglo da znači da su srpske službe u potpunosti zatajile, nisu znale šta se sprema i nisu uspele da spreče. Ako im je nepoznata aktivnost prištinske policije, kako ne znaju šta se događa na srpskoj strani. Za koji posao Vulinovi „biznismeni“ primaju platu.
Dok se prosipala krv u Banjskoj, srpski režimski mediji su gotovo ćutali. Nekima je bila udarna vest da će u ponedeljak početi isplata 10.000 dinara za mlade. Onda je najbitnije bilo da će se Vučić obratiti u 20 sati.
Šta se događa na terenu bilo je važno baš koliko i nekadašnji egzodus Srba iz Hrvatske. Mnogo liči.
Lako je iz kabineta slati vatrene poruke, treba to preživeti na terenu. Jučerašnji dan nam je pokazao da bi stradanje bilo mnogo veće da nije bilo međunarodnih snaga. I da Kina i Rusija ne mogu pomoći Srbima sa Kosova.
Jedini koji mogu su SAD i Zapad, koliko god se to nekome nesviđalo. Može Srbija da se junači Vučićevim govorom u UN, ali on daje negativne rezultate.
BONUS VIDEO: Delovala je paravojna formacija: Rašić otkriva ko su Srbi koji su učestvovali u obračunu sa policijom na Kosovu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare