8
Ustala je Srbija! Ovoga puta to je stvarno i bukvalno. Bilo da gledate građanski bunt u Beogradu „Srbija protiv nasilja“ bilo da posmatrate kontramitingaške aktivnosti režima pod uzbunom ili sve to zajedno zaključićete da se ulicama u Beogradu još od 5. oktobra nije kretalo ovoliko ljudi.
Ustala je Srbija, doduše ova jedna je ustala i prkosno podigla bradu, a ovu drugu su „ustali“, podigli pod pretnjom, pridržavaju je ispod pazuha, a ona se sapliće i nevoljno vuče noge koje je nose na skup podrške zaumnom režimu i predsedniku koji je u panici.
Dok se tako kreće ka mestu odakle će desetine hiljada glava klicati kao jedna – po komandi kako bi drugačije – a sve da bi držale strah predsedniku i pokazale koliko ljudi može da se nagura u autobuse i koliko njih onda može da se okupi na jednom mestu.
Naravno da i u toj „Srbiji na točkovima“ ima ljudi koji će da dođu iz ubeđenja. Istina je da i njih ima mnogo, ali su i oni svesni da mogu da dođu na skup podrške predsedniku, ali da ne mogu da odu kad hoće.
8
31
5
9
Videli smo u Pančevu kako izgleda kada „dovedeni“, nakon nekoliko parola, skontaju da su dovoljno videli, ili ako ih jedna od dve nužde natera na pomeranje iz zbijene mase.
Tada redari, koji se trude da sve bude u najboljem redu, a to znači da se masa ne osipa i da ostane što duže na jednom mestu zbog novotarija vremena današnjeg – snimaka dronom iz vazduha koji će posle da se dele po režimskim medijskim bespućima, da bi se valjda pokazalo koliko ljudi voli predsednika.
Neki su se pobunili:„Nismo mi ovce da nas držite u toru. Ovo je slobodna zemlja. Ku*ac ću da vam dođem 26. maja u Beograd“, čuje se poruka učesnika skupa.
„Koji je ovo zakon, ovo je prisila. Ovako zagrađeni“, viče drugi mitingaš.
Ovaj prvi bundžija se nekako probio, ali bilo je više onih kojima su „čuvari“ u belim majicama sa autogramom Aleksandra Vučića na leđima uskratili piš pauzu. O tempora, o mores, čudnih vremena, još čudnijih običaja, neki se grdno pokajao jer nije mogao da sanja da će zbog predsednika i snimaka iz drona kući da se vrati upišan.
Nakon petka i skupova u Pančevu i u Beogradu naprednjački hor snizio je ton za koju oktavu.
Cela Srbija je videla kako tretiraju svoje simpatizere, kako ucenjuju i prete vrednim i poštenim ljudima primoranim na odnos iz interesa – životarenja od prvog do prvog, a onolika masa koja je sišla na most Gazela ućutkala je i dirigenta ovog prinudnog pevačkog društva. Al‘ nije samo što je masa ogorčenih koji se okupljaju pod sloganom „Srbija protiv nasilja“ sve veća i što će još da se umnožava, već su to počeli da primećuju i vodeći svetski mediji koji se dosad nisu baš nešto bavili protestima u Srbiji.
Baš neki dan pre pojavljivanja Aleksandra Vučića na skupu u Pančevu državni sekretar SAD Derek Šole je odgovarajući na pitanja senatora Boba Menendeza u vezi sa tekstom Njujork tajmsa o vezama vlasti u Srbiji sa kriminalnim klanovima rekao da administracija veruje da je pisanje ovog lista kredibilno. Ozbiljan klizeći start.
Sve su to signali koji pokazuju da bi i među dosadašnjim Vučićevim partnerima na Zapadu moglo da dođe do određenih promena prema dojučerašnjem „faktoru mira i stabilnosti“.
Osim toga nekoliko vladika nije želelo da ide na ručak sa predsednikom Srbije. Vladika Grigorije podržao je proteste objavom na društvenim mrežama. „Ponosan sam na odlučan i miran i, u današnjem svetu, neviđen pravedni bunt“, poručio je vladika Grigorije.
Iako na građanskim protestima fali malo više koordinacije ne treba iskakanje pojedinih lidera ili možda njihovu neusklađenost shvatati tragično. Režim nikada nije bio uzdrmaniji, ali ovo nije sprint i neće se brzo završiti. Ovo je maraton, dugoprugaška trka, trebaće strpljenja i istrajnosti a ono će za rezultat imati ozbiljnju smenu političkih snaga u Srbiji. I ako vam neko bude odmahivao glavom i konstatovao da možda još nije zrelo slobodno mu recite: Zrelo je!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare