Rogobatnim anglizmom "ejdžizam" označava se skup predubeđenja i diskriminatorskih postupaka prema starim osobama. Izraz je pre 53 godine skovao gerijatrijski psihijatar koji se borio protiv predrasuda prema pripadnicima "trećeg doba". Oni se često apriorno tretiraju kao finansijsko i emocionalno opterećenje za svoje bližnje, kao i za širu društvenu zajednicu.
Takva uopštavanja su daleko od istine. U mnogim društvima starci i starice čuvaju unuke, održavaju domaćinstvo i na druge, materijalno opipljive načine, pomažu porodici. Njima se nepotrebno uskraćuju mnoga prava, da pomenemo samo starosnu granicu za penzionisanje. Postoje, naime, biološka i hronološka starost. Ima mladih ljudi od kojih je malo vajde na radnom mestu, kao što ima sedamdesetogodišnjaka koji bi, da su zadržani na poslu, davali dragocen doprinos zajednici.
Mnogo je argumenata da stari ljudi nisu opterećenje za društvo, već da samo postoje loše uređena društva, opterećena svojim mukama, koja nisu u stanju da zadovolje ljudska prava svih svojih građana.
Problem „ejdžizma“ se posebno nametnuo tokom tekuće pandemije. Populacija starih je svuda percipirana kao naročito ranjiva, pa je u najvećem delu sveta dodatno štićena, recimo strogim merama u domovima za stare, ali je po negde doživljavana kao prepreka za lečenje produktivnog dela stanovništva, zbog čega joj je uskraćivana mehanička ventilacija.
Pogledajmo kako je bilo kod nas. Briga za „naše bake i deke“ trajala je 7-8 nedelja na prelazu u proleće 2020. godine. Potom je početkom maja, uz pobedonosan zaključak vlasti da je „korona pobeđena“, iz Kriznog štaba stigla poruka da se slobodno zaražavamo. Ne samo da blagovesnika niko nije demantovao, već je ta odluka odmah sprovedena u delo. Usledili su politički skupovi i masovne posete fudbalskim utakmicama, sa sledstvenim epidemijskim talasom kao neizbežnom kaznom.
Ima mladih ljudi od kojih je malo vajde na radnom mestu, kao što ima sedamdesetogodišnjaka koji bi, da su zadržani na poslu, davali dragocen doprinos zajednici
Rezultat manje-više dosledne politike spontanog prokužavanja je skoro 60.000 umrlih građana Srbije preko očekivanja. Po tome smo, u odnosu na broj stanovnika, na sramnom drugom mestu u svetu. Manje se zna da nam je tokom prve dve godine epidemije kovida 19 u Srbiji, od marta 2020. do februara 2022, dramatično smanjen broj penzionera.
Pedantni hroničar epidemije kovida 19 u Srbiji, Igor Smolić, izračunao je da smo, u poređenju sa očekivanim trendom, izgubili 34.300 penzionera, a da je broj umrlih od kovida, sa njim ili zbog njega među starijima od 65 godina bio oko 41.000. Neki bezdušni cinik rekao bi da smo se tako oslobodili socijalnog balasta, ali bi izgubio iz vida da je bolest odnela i 15-20.000 mladih ili sredovečnih ljudi. Makar zbog njih moralo bi da se postavi pitanje odgovornosti nadležnih.
BONUS VIDEO – Razbijamo zablude o vakcinaciji – Dr Radovanović: Zašto treba da se vakcinišete iako opet možete da se zarazite
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar