Piše Zoran Radovanović: Igre brojki

Detaljniji uvid donekle objašnjava razlike. SLFS ima na umu 71 umrlu osobu u državnoj službi, 28 u privatnom sektoru i 19 uživalaca penzije bez angažovanja u zdravstvenom sektoru. LKS sa svoje strane sabira lekare u državnom i privatnom sektoru, a Ministarstvo zdravlja se ograničilo samo na lekare i stomatologe zaražene u crvenoj zoni, tj. u odeljenjima namenjenim lečenju pacijenata sa kovidom.Budući da je poznat broj lekara (manje od 20.000) i stomatologa (oko 1600) u državnoj službi, kao i svih licenciranih lekara i stomatologa, dakle članova LKS (oko 30.500) iStomatološke komore Srbije (11.500), lako je računati stope.Prema SLFS, stopa smrtnosti lekara i stomatologa u državnom sektoru iznosila bi 3,3 na 1000. Kada im se pridruži privatni sektor, stope su nešto niže – 2,4 (podaci SLFS za oba profila), odnosno 2,3 na 1000 (podaci LKS samo za lekare).Nasuprot tome stoji 3-5 puta manji rizik (0,65 na 1000) do koga se dolazi prema MZ. Prethodnih dana objašnjen je razlog ove ogromne razlike: MZ je ignorisalo mogućnostzaražavanja u tzv. zelenim zonama, gde je opasnost bila najveća zbog manjkave opreme, nemarne organizacije posla i pogrešno primenjivanih testova pri prijemu.Prikazana statistika deluje zamorno, ali pruža osnovu za interesantna poređenja. Pođimo redom.Prvo, medicinske sestre i tehničari su u neposrednijem kontaktu sa pacijentima nego lekari, pa bi se očekivalo da su više izloženi riziku da ih odnese kovid 19. Međutim, do sada ih je, prema izjavama zvaničnika, umrlo „oko 40“. Na stranu što je to zaokruživanje samo po sebi uvredljivo, ispada da je epidemija posebno štedela ovaj profil zdravstvenih radnika – čak iako kao imenilac koristimo samo njihov broj u državnom sektoru (55.000), stopa smrtnosti bi bila 0,7 na 1000. Prilično je jasno da njihovi sindikati kriju istinu, kako ne bi „uznemiravali“javnost.Drugo, izvesno je da su se lekari i stomatolozi toliko izdvojili od ostalih profesija savesnim sabiranjem svojih umrlih. Sigurno je da bi, prilježnim beleženjem uzroka smrti, broj umrlihsestara i tehničara bio višestruko veći, a da bi u tom slučaju bio mnogo manji i jaz između doktora i svih ostalih – od rudara, preko geometara, do pilota.Treće, već je mučno dokazivati aksiom da je masovnost umiranja od kovida 19 u Srbiji bezočno krivotvorena. Samo radi dočaravanja razmera podvale, navedimo da je tokom 2020.godine ukupno umrlo oko 14.000 više osoba nego ranijih godina, a da je dijagnozu kovida 19 ponelo samo 3211 preminulih. Može se pretpostaviti da je 4-5000 građana izgubilo život zbog izostale medicinske pomoći, kao posledice vanredne situacije. Ipak, ostaje trostruko veći broj ubijenih klicom SARS-CoV-2 nego što je zvanično priznato.Četvrto, već godinama ukupan broj primalaca penzija lako opada, a broj starosnih penzionera raste za po desetak hiljada. Prema nekim podacima, starosnih penzionera je na kraju 2020.bilo za oko 13.000 manje nego godinu dana ranije. Taj podatak otvara pitanje olabavljene politike Kriznog štaba posle 6. maja i zahteva posebnu analizu.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram