Piše Zoran Radovanović: Akutna upala jetre kod dece

Podeli:
Profesor Zoran Radovanović, epidemiolog
Zoran Radovanović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Kada su mi kao detetu požutele beonjače, doktori su postavili dijagnozu zarazne žutice. Sve je odmah bilo jasno, jer se znalo samo za jednu žuticu zarazne prirode. Danas je poznato pet virusa hepatitisa, a postoje i mnogi drugi virusi sposobni da oštete jetru. Još uvek se, međutim, dešava da se pacijentu postavi dijagnoza akutne upale jetre nepoznatog porekla.

Nedavno jedan poznati britanski virusolog reče da bi još pre samo nekoliko meseci, da je pitan, napravio dugu listu virusnih izazivača hepatitisa bez pominjanja adenovirusa. Međutim, upravo su oni osumnjičeni za poslednjih meseci nastalu uzbunu u svetu. Od 51 tipa ovog virusa, samo trećina izaziva vidljive znake i simptome bolesti. Obično se infekcija očituje kliničkom slikom nazeba, odnosno upale gornjih disajnih puteva, ali se dešava, naročito kada se nađu tipovi 40 i 41, da dominiraju znaci upale probavnih organa.

Ipak, jetra je bivala ugrožena samo u slučaju ozbiljnog oštećenja imunskog sistema, a sada obolevaju prethodno sasvim zdrava deca.

Još nije jasno da li se osumnjičeni krivac, tip 41, iznenada "prozlio" ili je po sredi neko drugo objašnjenje.

Među mnogima, pomenimo samo dva. Prvi, na naplatu je došlo naše dvogodišnje čuvanje od kovida, pa sledstveno i od drugih zaraza. Drugi, adenovirus bi bio neophodan (bez njega nema bolesti), ali ne i dovoljan uzrok (tek udružen sa nekim drugim činiocem ispoljava svoje dejstvo).

Sa epidemiološke tačke gledišta, važno je još sagledati i kako se bolest prenosi. Tek tada, čak i bez otkrivanja uzročnika, moguće je pristupiti efikasnom sprečavanju i suzbijanju epidemije. Neobično je što je, među skoro 300 bolesnika evidentiranih do pred kraj prošle nedelje, samo između dva para postojala neka veza. Logično objašnjenje bi bilo da je infekcija relativno česta, ali da kod vrlo malog broja zaraženih dovodi do potrebe da se ide lekaru.

Zaključivanje nam olakšavaju empirijska znanja. Lanac zaražavanja je nevidljiv i u slučaju dečje paralize, jer tek svaka 100. infekcija vodi upali moždanica, a svaka 200. paralizi. Stoga prostim posmatranjem ne može da se sledi trag prenosa zaraze sa davaoca na primaoca infekcije.

Iskustvo nam kazuje i da ulazno mesto uzročnika zavisi od puta prenošenja, a on od izlaznog mesta uzročnika. Kada se virus nalazi u crevima, izlučuje se stolicom, pa do usta osetljive osobe dospeva prljavim rukama, vodom i hranom. Opet kao ubedljiv primer može da posluži uzročnik dečje paralize. On se prevashodno otkriva u crevima, pa je reč o fekalno-oralnoj infekciji, ali pošto može da se nađe i u ždrelu, određeni značaj imaju i kapljice.

Nije to mnogo, ali je dovoljno da se preduzimaju osnovne mere zaštite.

BONUS VIDEO Korona: Poslednji čin? – gosti Tamara Klikovac i Zoran Radovanović

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar