Prazan džak nikad ne stoji uspravno, siromaštvom presamićena i ucenjena Srbija njihov je politički program. Evrić po evrić, eto ga glasić. I zato ja verujem da mnogi od njih i ne planiraju da ovde ostanu. Ostaćemo mi da živimo u zemlji u kojoj dostava hrane stiže brže od hitne pomoći.
Nema dana da u redakciju ne stigne poruka ili mejl nekog od čitalaca koji ukazuje na samovolju, gramzivost i lopovluk nekih od najviđenijih funkcionera, ali i lokalnih SNS kabadahija.
Veliki kradu na veliko, oni sitniji na manje, a svi zajedno se ponašaju kao da neće ostati da žive u Srbiji koju kidaju i razvlače kao vukovi tek priklano jagnje.
Pa možda i ne planiraju da ostanu u Srbiji, ništa nije isključeno.
Jer stepen bahatosti i drskosti je toliki, da se više i ne kriju. Zaštićeni paralisanim tužilaštvom i glavnom tužiteljkom za koju neko duhovito primeti „češće se ukazuje Gospa u Međugorju, nego Zaga Dolovac u javnosti“, čerupaju li, čerupaju.
Ovde tenderi služe samo da ozakone grabež, a procedure da operu pare. Na svako pitanje, “kako ovo pobogu”, nišane na opoziciju, domaće izdajnike, strane plaćenike i horski grakću o „Đilasu lopovu“.
Kako je moguće da firma „Aseko“, koja je proslavila brata Ane Brnabić i dalje dobija najunosnije poslove od državne administracije? Igor Brnabić se, istina, povukao sa čela „Aseka“, a vi poštovani čitaoci razmislite koliko svi zajedno treba da budemo glupi da bi na kraju oni uvek bili pametni, pa poverujte da nije u pitanju trgovina uticajem i da do takvih poslova može da dođe neka firma koja nije u kombinaciji sa vrhom države.
Ili primer iz Vrnjačke Banje: zgradu u centralnom delu parka sagradio je brat od strica Zorana Babića, uglednog naprednjaka. Investitor nema staža a sagradio zgradu vrednu 3,5 miliona evra. Možda nema ni staža ni para ali ima brata od strica. Čak i da je sve urađeno po zakonu, a nije, popijte kafu sa bilo kim u Vrnjačkoj Banji i svi će vam nepogrešivo reći kome zapravo pripada zgrada.
Opus gradonačelnika Vučevića i njegovih pajtaša u Novom Sadu je posebna priča. Vidoviti i pametni, ljubi ih majka, gledaju u kuglu i eto uvek pogode koje zamljište treba da kupe za sitne pare kao poljoprivredno, a onda volšebno odjednom neko odluči da baš tuda mora da prođe gasovod i druga infrastruktura, pa ga državi prodaju po desetostuko većoj ceni kao građevinsko. Od države dobiješ mig šta da kupiš, a onda istoj toj državi prodaš papreno skupo. Našoj državi, našim parama.
Sve je to eho one takozvane poslovne i državničke pameti koja, recimo, „Henkelu“ da više od 14 miliona evra za zapošljavanje 100 ljudi, tačnije po 144.000 evra za svakog radnika. Umeli bi tako i domaći privrednici, umeli bi i njihovi šegrti, ali ne ide to tako. Zna se ko može da zahvata iz državne kase i ko je jedini zadužen za „otvaranje novih radnih mesta“.
To se ne zove matematika, to je prosta pijačna računica. Prazan džak nikad ne stoji uspravno, siromaštvom presamićena i ucenjena Srbija njihov je politički program. Evrić po evrić, eto ga glasić.
I zato ja verujem da mnogi od njih i ne planiraju da ovde ostanu.
Ostaćemo mi da živimo u zemlji u kojoj dostava hrane stiže brže od hitne pomoći.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare