Panika piromana: Vučićevo "spasavanje" Vojvodine - Piše Ranko Pivljanin

Ili, bog te pita koji se sve zločinački planovi kuju spram severne srpske pokrajine, ali kakvi god da su i ko god da ih sprovodi, neće prokletnicima uspeti, jer postoji „očekivana sila“ koja će dušmanima da smrsi konce, spreči njihov pakleni naum a srpsko vojvodstvo sačuva u okvirima države Srbije. Istina, toj sili koja žuri da ne zakasni na bojno polje, vršeći visinske, to jest više nizinske pripreme, po „vojvođanskim ćićevcima“, usput pucaju gume ili, kako javljaju mediji koje jedino istina i tačnost ne obavezuju, otpadaju točkovi u, maltene, direktnom televizijskom prenosu, dok bespredmetna institucija, na zadnjem sedištu našeg auta, zakopčan u mantilu - još uvek plave boje - smišlja koncept najavljene knjige „Kako sam pr..uo u čabar“  ili u njegovoj verziji „Kako sam pobedio obojenu revoluciju.“ Što bi rekli u onom filmu, od ovog može da se rikne.

E, sad, pitanje koje visi paralelno sa onim Damoklovim mačom iznad vlasti Aleksandra Vučića na čijem sečivu piše - dosta je bilo, nema više, ne vidimo se više ni u jednom filmu, jeste koji je idiot, poluidiot ili kompletni idiot - mada sumnjam da išta kompletno ima u regrutnom centru ove „pameti“ -  (o)smislio, mo`š misliti, „spasavanje Vojvodine“. Bez sprdnje, ko to I kako ugrožava severnu srpsku pokrajinu, to jest državnu celovitost, ili bar ovo što je od nje ostalo, nakon što su ovi isti samoproklamovani branitelji Vojvodine, isto tako „spasavali“ Kosovo i Metohiju, dok na kraju od njega nisu ostali samo dugmići?

Da li je moguće da Vučić sa svojom veleizdajničkom svitom ima u zadatku da otera i Vojvodinu iz Srbije ili, pak, samo hoće da izazove još jednu ogromnu krizu kako bi produžio svoj, sve bedniji i sve tužniji opstanak na vlasti? Želim da verujem da je ovo drugo u pitanju, jer ako se radi o prvoj premisi onda je stvar zaista ozbiljna i morali bi da se dobro zabrinemo i vidimo šta nam je činiti. Ako je, pak, rešio da na još jednom, na žalost, vrlo osetljivom i trusnom području, posvađa građane Srbije i baci im kosku da se oko nje glođu, ne bi li dobio na vremenu dok ne reši probleme koji mu se poput lavine obrušavaju na glavu u kojoj već vlada biblijska pometnja, onda nam valja videti kako piromanu iz ruku uzeti benzin i šibice i ostaviti ga na ledini da pleše svoj labuđi ples sam. 

Namera da 15. februara pokuša da u Novom Sadu parkira konvoj svojih autobusa je, u svakom slučaju, opasna namera visokog rizika, jer to vrlo lako može biti Sretenje po prirodi mirnih ,ali sada već dobrano ljutih Lala i zemljodelaca koji ovu zemlju hlebom hrane i kojima je odavno prekarardašio naprednjački fukarluk, kriminal i bahatost kao i arapski zemljoposednici na njihovim njivama,  sa Vučićevim legionarima dubokih džepova i plitke pameti i renta narodom koji, što pod prisilom, što iz neobaveštonesti, što iz teške bede putuje sa i za njim i aplaudira na komandu vrednosti dve crvene i jednog sendviča. Zapravo, biće to susret ucveljenih ljudi na čijoj železničkoj stanici je ubijeno 15 ljudi i povratnika na mesto zločina.

To nije dobro. To nije pametno. To nije normalno. To je opasno. I zato bi neko trebalo da objasni nesretniku, spremnom da sve gurne u provaliju, kako bi sam još koji minut ostao na njenoj ivici da to ne radi i da smrdljiva vlast od koje je nepovratno oboleo nije vredna još jednog konflikta sa, potencijalno, nesagledivim posledicama. Ko ga je na to nagovorio, a biće da  je, kao i uvek, sam sebe savetovao, ne misli dobro ni njemu ni svima nama. U njegovu i pamet njegovih satrapa se ne uzdam, ali imam puno poverenje u razuman novosadski svet koji će znati da nezvane „oslobodioce“ ignorišu, a sutradan na svetu nedelju okade ulice i trgove uz Isusove reči kojima je terao nečastivog za vreme iskušavanja u pustinji: apage satanas.