Piše Ranko Pivljanin: Kad se Vučić šali, a Tusk podržava

Ume Aleksandar Vučić da bude i šaljivdžija. Govoreći o mogućim koalicijama posle izbora rekao je kako ipak treba sačekati da se izbori održe, jer možda bude nekih iznenađenja pa SNS ne bude učestvovala u sastavljanju nove Vlade. Izgleda da je ova njegova sumnjičavost najviše zabrinula Donalda Tuska, predsednika Evropske narodne partije i bivšeg predsednika Evropskog saveta, koji mu je odmah pružio punu podršku pred predstojeće izbore."Poštovani predsedniče, imate puno pravo da budete ponosni i zadovoljni onim što ste učinili za Srbiju tokom svog mandata. Ekonomski uspeh i snažno liderstvo zaštitni su znak vaše vladavine. Srećno u nedelju!", poručio je Tusk, nakon čega je iz predsedničkog kabineta stiglo saopštenje u kome se kaže da će "ključni prioritet buduće Vlade Srbije biti kredibilan, odgovoran i još snažniji nastavak evropskog puta". Otkud to Vučić zna kada postoji mogućnost da buduću vladu formira Žika Gojković iz POKS-a, Milica zavetnica ili Valentina Reković u koaliciji sa Muamerom Zukorlićem?Što bi narod rekao, jel neko ovde nas zafrkava, da ne upotrebimo onaj upečatljiviji glagol? Naravno, i to u zdrav mozak, pod uslovom da ga takvog još uvek posedujemo.Vučić je, u svevlasti i svemoći, izvrgao ruglu sve pa mu se može da se sprda sa ishodom najizvesnijih izbora, što bi on rekao, u novijoj istoriji i koje neće obesmisliti poziv na bojkot, jer je upravo on taj posao već obavio predano i sistematski. Između ostalog i uz obilatu pomoć gospodina Tuska i kompanije iz Evrope, kojima meki diktatori smetaju samo u sopstvenom dvorištu, pa se brecaju na Orbana, dok im ovi u tamnim vilajetima Zapadnog Balkana nimalo ne smetaju, nego im još duvaju u tikvu i šire krila. Važno je samo da budu kooperativni, to jest da slušaju i uklapaju se u njihove interese, a oni to savršeno ispunjavaju u zamenu za punu autonomiju da u državama koje su privatizovali rade na "ekonomskom uspehu i snažnom liderstvu".Tako su građani Srbije postali trostruki zatočenici: autokratskog režima, njegovih stranih pokrovitelja koji mu gledaju kroz prste i sopstvene indolencije spram izbornog zadatka očekujući da će neko drugi da izađe na birališta i promeni im vlast.Jer, što se bojkota tiče, on, u manjem ili većem obimu, traje još od onih septembarskih izbora 2000- te kada je na birališta izašlo više od 72 odsto birača i u istoriju poslalo Slobodana Miloševića. Na parlamentarnim izborima 2014. godine glasalo je nepuno 3,6 miliona ( 53 odsto upisanih birača); na onim iz 2016. godine 3,7 miliona ( 56 odsto) i Vučiću je bitno samo da u izlaznosti prebaci magičnu cifru od 50 odsto, mada se na albanskom primeru sa njihovih prošlogodišnjih lokalnih izbora pokazalo da se može vladati i sa manje od 20 odsto izašlih. Ne sećamo se da se gospodin Tusk, tada još uvek na čelu Evropskog saveta, nešto bunio i prebacivao Ediju Rami oko legitimnosti tih izbora.Dakle, ako Srbija ima 6,7 miliona birača (da ne buni, tu je uračunato i 1,7 miliona onih koji ne žive u Srbiji ali u njoj imaju prebivalište i pravo glasa), to znači da cela tri miliona njih uredno apstinira.I zato je pogrešan trag ako ne i zabluda kako se Vučić plaši bojkota. Bojkot ga nervira u situaciji gde je dominantan pa mu udara na ego trip i umanjuje slast pobede, a zapravo strahuje da se ti "spavači" jednom ne probude i krenu na birališta. Aproksimativno, samo polovina njih da izađe na izbore njega više ne bi bilo i u tom slučaju mu ni Donald Tusk ne pomože. E, sad, možda bi i izašli da ima ko da ih probudi, odnosno da imaju za koga da glasaju.