Odavno Jagodina prednjači u mnogo čemu pa je bilo logično da i u svetu seksi zabave bude ispred drugih, nego je specifičnost delatnosti bila takva da se gospodar Jagodine nije mnogo hvalisao time. Moglo je ono 3.000 dinara za gospođu, ali 100 ili već koliko evra za gospođice bi upalilo signale sumnje u pogledu motiva tolike velikodušnosti, pa je tajna jagodinskog alfa mužjaka i istoimenog hotela specifične namene bila strogo čuvana sve dok ona dosadna Marinika Tepić nije i tu uplela prste. I umesto da se bavi zoo vrtom, žirafom, muzejom voštanih figura i akva parkom našla je da otkriva žurke za odabranu gospodu i koalicione partnere sa specijalnim gošćama koje su imale zadatak (samo što, izgleda, neke nisu imale dovoljno godina) da ih rasterećuju posle zahtevnih državničkih poslova.

Ovo čak i nije bila neka ekskluziva, jer je o tome pre četiri godine progovorila i Ana Brnabić, tada ministarka, ali to je nekako prošlo ispod radara, valjda zato što Anu ionako ne uzimaju za ozbiljno. Kako je Brnabićka tada izjavila za jedne novine, Dragan Marković Palma je pozvao na „bunga-bunga“ žurke, na kojima se, kako joj je objasnio, svi zabavljaju, pevaju i na kojima mogu da se ljube muškarci sa ženama, žene sa ženama, ali ne i muškarci sa muškarcima. Šta se Ani tu nije dopalo pa nije otišla nemam pojma, ali neki su, po svoj prilici, išli – pominju se visoki dužnosnici SPS-a koji se otkako je mučna afera otvorena ćute kao zaliveni onim voskom iz Palminog muzeja voštanih figura. Jedino Dačić kaže da je tamo išao samo na koncerte, predizborne skupove i da obilazi muzeje.

Ne oglašava se ni vladajuća stranka, režimski tabloidi upadljivo štede na naslovnim stranama u vezi ove vesti – tek poneki unutra prenese Palminu ljutnju i demanti, samo se Palma razgalamio, objašnjava, viče, preti a stigao je i da ode u opštinsko tužilaštvo, iako ga otud još niko nije zvao. Ko veli, da se ja samoprijavim, još samo da zatraži da ide na poligraf pa da više niko ne posumnja u njegovu nevinost – jedan od prozvanih se već prijavio za svemogući detektor laži i istine.

E, sad. Osetljiva je ovo priča i nije se lako odrediti a da čovek ne rizikuje neko ogrešenje, ali postoji nešto što eventualnu principijelnost ( po sistemu prezumpcija nevinosti, neka istražni organi rade svoj posao, niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno i tako dalje…) čini kukavičlukom, okretanjem glave i zatvaranjem očiju i to upravo zbog činjenice da istražni nadležni organi ne ulivaju neko poverenje da će stvar isterati na čistac. Naročito organi na lokalu koji ne pozivaju prozvanog, nego prozvani poziva njih da reaguju.

Evo, na primer, kada je ono Ana Brnabić i to kao visoki državni službenik javno u intervjuu priznala da je od Palme dobila poziv za raskalašnu žurku, je li se neki organ možda raspitao o čemu se radi, ko to dolazi na te žurke, ima li u tome nečeg protivzakonitog ili je to tretirano kao podrazumevajuća igrarija u dostignutom nivou dekadencije lokalnog moćnika? Niko ništa.

Da nije bilo medija i javnosti, onaj Jutka od Brusa bi još uvek tamo „volkao“ i maltretirao ženski svet daleko od ruku pravde, a silnik iz Grocke nekažnjeno palio kuće onih koji mu se zamere. Dakle, o ovome se ne sme ćutati, mora se govoriti na sva usta jer, bojati se, da jagodinski „bunga-bunga“ bungalovi nisu jedini objekti te vrste u skomračnim budžacima zemlje Srbije kojima vladaju novovekovne age i begovi na osnovu partijskog hatišerifa i slepe poslušnosti tamošnjeg življa koje im se ne sme suprotstaviti.

Lokalni moćnici pretvaraju opštine u svoje prćije u kojima im je sve dozvoljeno, uz vlast ide moć, uz moć dolaze bahatost i bezobzirnost, na kraju se završava u obesti u kojoj se izlazi u susret najnižim strastima i perverzijama.

Pod dva, u ovom jagodinskom slučaju se pominje podvođenje maloletnica što stvar čini još delikatnijom i problematičnijom i ako bi se to utvrdilo kao istina ne bi samo povuklo odgovornost jagodinskog velmože već i državnog establišmenta po vertikali. Nije li upravo Ana Brnabić u trenutku kada je dobila poziv od Markovića za „bunga-bunga“ zabavu bila ministarka državne uprave i lokalne samouprave? Pa kako se onda, po logici funkcije koju je obavljala, ne zapita i ne naredi da se proveri na šta je to mami „lokalni samoupravljač“, nego je to ispričala kao anegdotu u prigodnom novogodišnjem intervjuu?

Ko je ovakve stvari proglasio podrazumevajućim i preko njih navukao koprenu ćutanja dok slučajno ne procure ili dođe trenutak da se politički upotrebe za lomljenje kičme onima koje oni odozgo otpišu? One devojčice mu dođu samo kao sredstvo jednokratne upotrebne vrednosti.

Verovatno se i Palmi po glavi mota da to nije došao neki takav trenutak, da mu je negde ispisan „expiry date“ i izatkan svilen gajtan, jedino ga zbunjuje što su optužbe došle od opozicionara, ali sumnju pojačava upadljivo ćutanje koalicionih partnera. Zato i udara kao ranjeni lav, pardon, tigar u kavezu, ostrvljajući se na ključnog svedoka i pokušavajući da ga dezavuiše njegovom partijskom pripadnošću. Hoće reći, ako je „čovek u džemperu“ član Đilasove stranke, taj laže po difoltu, što baš i nije neki alibi.

Niko mu direktno neće reći o čemu se radi, ali ako svi okolo nastave da ćute a pikanterije najposle iskoče na naslovne strane režimskih oglasnih tabli, znaće da je pušten niz ladnu Moravu a tad više ni ona neće moći da ga opere. U svakom slučaju, kakav god bio rasplet, ova stvar ne sme da se zataška. Ionako ih je već previše pod onim poslovičnim tepihom, počele su da proviruju sa svih strana.