Vučić živi između dve krajnosti: između nisi poželjan i ne volimo te i najpoželjniji si i obožavamo te do imbecilnosti. I sve je to imao u nekoliko poslednjih dana. Kad mu se brat razboleo, a on to onako patetično rastelalio putem Instagrama uz omiljenu političku poštapalicu „Predaja nije opcija“, neki obožavaoci (tačnije abonenti njegove vlasti) su videli šansu da „bratsku podršku“ omasove i učine još vidljivijom sa sve bljutavim primesama uvlakaštva najniže vrste.
Tako su brže bolje u Batajnici zapandrčili bilborde sa slikom braće i adekvatnim porukama u kojima su komprimovali borbenost („Predaja nije opcija“), navodnu saosećajnost („Uz tebe smo, Andrej, naš saborče i brate“) i neupitnu zakonomernost ( „Vučići su pobednici“). U želji da ne zaostane u toj trci masovnog dodvoravanja Zoran Đorđević, član predsedništva SNS-a i aktuelni direktor Pošte Srbije osmislio je majicu sa likovima Braće ispod kojih je pisala još jedna velika parola ( inače, decenijama rabljena od strane radikala) „Srbija je večna dok su joj deca verna!“. Onda je istu obukao i ponosno se slikao u njoj. Kad je krenula opšta sprdnja, iskreno i istinito je
objasnio: podsmevaju mi se, jer ne razumeju lojalnost.
Tačno.
Lojalnost je ključna reč ovog sistema, šifra uspeha, adresa sigurne političke kuće, garant vladaočeve milosti i obećavajućeg uspeha. Budi lojalan, bićeš nagrađen. Onda se u Divcima kod Valjeva, gde je Vučić otišao da obiđe
radove na nekoj saobraćajnici pojavio jedan drugi “bilbord”, tačnije transparent u rukama tamošnjih aktivista Lokalnog fronta na kojem je pisalo “Nisi dobrodošao”, uz fotografije ministra odbrane Nebojše Stefanovića i njegovog preminulog oca Branka. Aktivisti su hteli da skrenu pažnju na problem fabrike “Krušik” i nezakonito izvlačenje novca iz tog preduzeća.
Nosači transparenta su munjevito uhapšeni i privedeni na saslušanje u valjevsko Osnovno tužilaštvo. Ako ćemo logikom gospodina Đorđevića i ovde je bila u pitanju lojalnost, ali ovaj put, očigledno, pogrešno usmerena prema
sopstvenom gradu i problemima njegovih građana pa je, kao takva, sankcionisana. Dakle, lojalnost je poželjna i ispravna samo ako je adresirana na lik i delo predsednika, u suprotnom je subverzija i neprijateljski akt.
Isto kao i bilbord u Beogradu koji je upozoravao na zagađeni vazduh koji dišemo pa su pravoverni cepali ona simbolička pluća na njemu: nema upozorenja, nema zagađenja. Za očekivati je da organi reda uđu u trag Prletu i Tihom koji su ponovo postavili isti bilbord na mestu onog pocepanog i privedu ih pravdi. Da su se setili mogli su na plućna krila nacrtati Aleksandra i Andreja, onda bi bilbord sigurno stajao i niko ga ne bi smeo dirati, a možda bi kraj njega mrtvu stražu držao lično direktor Pošte uparađen u onu unikatnu majicu sa „večnom Srbijom“ i „vernom decom“.
Ne, Srbija nam nikad nije bila privremenija, a oni koji joj se napadno zaklinju na vernost, kradu je i razaraju kao da je prćija na putu nađena. Polako, ili sve brže, se pretvara u lajt verziju balkanske Severne Koreje u kojoj proračunata fukara iz najnižih pobuda obogotvoruje Velikog Vođu, uzdiže Velikog Brata, brani Velikog Sina koji počinju da veruju u svoje faraonsko poslanstvo. Trebalo bi proveriti da na onim brdima gde smo svojevremeno kamenjem ispisivali ime Josipa Broza Tita od tog materijali nisu počeli da grade piramide.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare