Problem sa kablovima u Bačkoj Palanci prvi put je prijavljen nadležnom elektrodistributivnom preduzeću još 19. jula. Deda dečaka poginuo je pokušavajući da skloni kablove nakon oluje tri dana kasnije, dok je dečak od strujnog udara stradao 31. dana istog meseca. Ni 12 dana, ni smrt dede, ni 27 poziva meštana koji su problem prijavljivali, nisu bili dovoljni lokalnim vlastima da problem reše. Sa druge strane, republičkoj vlasti je trebalo svega nekoliko dana da osmisli akciju spasavanja predsednika opštine Branislava Šušnice.
Postojala na pokojnoj televiziji RTS, pokojna emisija „Šta radite bre“, čija je svrha bila da jednom pokojnom narodu izvrne ruglu i predoči sumanute poteze i ideje političara koji ovim prostorima ‘ode. No, otkako je televizija rahmetli, upokojila se i ta satirična, sarkazmom protkana emisija, pa je njen pojavni oblik u sadašnjem vremenu, ništa drugo do propagandna glupost, kao i svaka druga u toj kući. U toj i takvoj emisiji, osmog avgusta, emitovan je prilog o Bačkoj Palanci. Umesto da u prilogu naslovno pitanje emisije bude postavljeno nakon emitovanja onoga što je reklo biće koje vrši funkciju premijerke otišavši u Palanku, ono je vrlo suptilno išlo sa zaključkom pomenutog bića da je protest građana – politizacija. U ovom našem rasulu od svakodnevice jedino dementnog ili sa uma sišlog može nešto iznenaditi, pogotovo kada to nešto učini vlast. Pa nije ni čudo što količina kanalizacionog otpada koje izgovaraju visoki državni funkcioneri – nikoga više ne čudi. A čemu služi akcija spasavanja i šta je to premijerka rekla?
Za slabije upućene, bahati i neotesani predsednik opštine, koji je ujedno i na čelu štaba za vanredne situacije, izvikao se i verbalno maltretirao novinarku koja mu je postavila pitanje odgovornosti – zbog čega kablovi nisu uklonjeni nakon 27 prijava, što je za posledicu imalo dve smrti? Bez jasnog pokazatelja moralnog i intelektualnog preseka pogleda na svet, on se obrušio na nju. To je izazvalo dodatni bes stanovnika Bačke Palanke, koji su izašli na ulice u velikom broju, tražeći ostavku, političku odgovornost, najavljujući tužbe i pravdu za poginulog dečaka. Jedan mladić je dobio otkaz jer je prisustvovao protestu, i ponosno je rekao: Idem do kraja! Nećemo se više ovako igrati!
Za ovu vlast sve je igra, bez obzira na žrtve. Zbog toga je vrlo brzo osmišljena akcija i prvi čin te akcije bilo je, kako meštani tvrde i uvereni su u to, zastrašivanje ožalošćene porodice. Iako su prethodno podržali proteste, nakon posete predsednika opštine tražili su od sugrađana da ih više ne pominju i da ne izlaze na ulice. Da li vama ovde nešto zvuči sumnjivo? Onda su sve tabloidčine prenele taj prisiljeni vapaj i to je u stvari tačka kada kreće politizacija. Samo ne od strane građana, već od strane uzurpatora. Drugi čin ove akcije bio je odlazak tzv. premijerke u Bačku Palanku. To biće je imalo samo jedan zadatak – da brani predsednika opštine. Između ostalog, izustilo je ovo:
„Najmanji je problem smeniti predsednika opštine ili da on da ostavku, ali ovde se radi o odgovornosti da pokušate da vratite novi život… Ja sam potpuno uverena da političari koji su najbliže narodu, a to je ipak lokalna vlast, da razumeju i da osećaju i lično koliko je to težak gubitak. Ne mogu da verujem da ljudski neko to ne oseća. Nisam videla da oni traže bilo čiju drugu odgovornost sem predsednika, što mi takođe govori da je to politički skup. Ali dobro, uvek je odgovornost na onom ko vam se najmanje sviđa“. Pored toga, dodalo je da „niko ne zna sa čime se jedan predsednik opštine suočava“, dakle, on je žrtva i niz drugih besmislenih rečenica, koje, pored toga što nemaju nikakvo značenje, u sebi ne sadrže ni trunku ljudskosti, niti ičega normalnog i moralnog. Tu se vraćamo na ono – šta radite bre? Isto što i uvek, ništa drugačije nije za očekivati. I sada dolazimo do momenta čemu služi čitav drugi čin izvlačenja predsednika opštine?
Ova vlast je načeta i udarena sa svih strana. Ljulja se i trese iz dana u dan kako iznutra, tako i spolja. Sada nema prava da pokaže slabost, a smena pomenutog bila bi upravo to. Ne sme vlast da ustukne ni pred kim, pa čak ni pred narodom koji je plaća. Zbog toga su oni, kako tvrde građani Palanke, naveliko nagrnuli sa pretnjama, sa slanjem batinaša u Palanku i spremaju sve moguće scenarije samo da te proteste ugase. Ipak, stanovnici Bačke Palanke su pokazali duh velikog mesta, duh velegrada, nesutrašiv i otporan na sve autokratske metode. Oni predaju zahtev za smenu i ne odustaju od šetnje.
Ostao je treći čin, koji će pokazati i lice naše i lice ove vlasti. Ili će i ovoga puta njihova igra proći, ili, kako to reče hrabri Željko Pejčić, radnik JKP koji je dobio otkaz u Bačkoj Palanci jer je bio na protestima: Nećemo se više ovako igrati.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare