Piše Miljana Nešković: Rasprodaja našeg zdravlja

Cene nekako i vidiš, istaknute su. Ono što zahteva ne naočare, nego nekad i lupu, su zemlje porekla namirnica i sastav. Naučena sam da su voće i povrće zdravi, da je zdravo jesti kuvano i da su čajevi dobri za mene. Onda uđem u zrelo doba života da bih po Instagramu i u razgovorima sa lekarima čula da ni to više ne važi baš uvek. Voće i povrće koje se gaji na način na koji je priroda odredila jeste i dalje voće i povrće, ali su naše prodavnice pune „voća i povrća“ koje je uveženo iz Kine, koje se gaji u nekakvim gumama, đubri kanalizacionom vodom i prska ko zna koliko kancerogenim materijama. Danas moram da završim molekularnu biologiju i kurs za detektiva da ne bih prehlađena rendala u čaj otrovni đumbir iz Kine, ili da ne bih greškom kupila „beli luk“ koji nema koren, ne klija i ima ukus metala. A živim u Srbiji! U zemlji u kojoj se pola države leči belim lukom i od koje zaista ne bi trebalo da očekujem da se veštački i potencijalno kancerogeni beli luk uvozi iz Kine.Kad pročitam sitna slova na mrežicama u marketima, ipak ću videti da je neki luk iz Kine, a ako pogledam pakovanja belog luka u prahu vidim da je pakovan negde u Vojvodini, dok je jako sitnim slovima podvaljeno da je zemlja porekla sirovine Kina. Za to vreme, seljaci po Srbiji protestuju protiv stranih kompanija koje naše plodne njive hoće da pretvore u deponije i iskopine za sirovine koje ne možemo jesti, a mediji s vremena na vreme izražavaju zabrinutost što smo među prvima u Evropi po karcinomima.To što su nam institucije posrnule odavno nije samo problem opšteg političkog javašluka koji vlada u zemlji, jer Ustav tumači kako ko hoće. Kad odem u prodavnicu imam osećaj da sam prepuštena sama sebi. Više nemam osnova da verujem da je išta što nam se prodaje sveže, bezbedno i da sutra povrh svega neće i po ceni skočiti duplo. O prevenciji raka se ovde govori kroz sugestije za redovne kontrole,  pričaju nam da ne pušimo i da se hranimo zdravo. Ali kako? Da gajim luk na terasi i držim kravu u predsoblju? Borba države za zdravlje ljudi počinje na pijacama i u prodavnicama. Da je ikad neko uhapšen zbog plasiranja nezdravih namirnica kao da su zdrave, možda bismo mogli da budemo sigurni. U narodu koji nema novca da iole napuni potrošačku korpu dok cene stalno skaču, jezivo je podvaljivati hranu na ovaj način. „Na papiru“ je to sigurno po zakonu. U praksi je to doslovno izdaja ljudi, zbog koje se i dalje ne buni niko.BONUS VIDEO Podcast Snaga uma i gost prof. dr Ratko Božović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=podcastsnagaumaratkoboovinm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4176136"]